U godini koja je za nama KRIK je uprkos otežanim uslovima rada zbog pandemije koronavirusa, istraživao organizovani kriminalni i korupciju i objavio 14 istraživačkih priča. Najčitanije su bile one o ratu između škaljarskog i kavačkog klana, ali i o misterioznoj kriminalnoj grupi „Amerika“ čiji pripadnici imaju duboke veze u obaveštajnim službama. KRIK je učestvovao i u međunarodnom novinarskom poduhvatu „FinCen dosijei” i bavio se novčanim transakcijama koje je odeljenje američkog Trezora označilo kao sumnjive. Godinu je završio intervjuom sa predsednikom Višeg suda u Beogradu Aleksandrom Stepanovićem koji je govorio o pritiscima u pravosuđu i bazom o sudijama „Prosudi ko sudi“. Istražili smo i imovinu šest gradonačelnika iz Vojvodine. Prošle godine naši čitaoci mogli su i da nas čuju u podkastu „KRIK Naglas“ u kome smo govorili o tome kako je izgledao rad na najznačajnijim istraživanjima. Zahvaljujemo na poverenju i pozivamo vas da nastavite da podržavate naš rad. 

Piše: Bojana Pavlović

Sajt KRIK-a imao je mesečno u proseku oko 540.000 poseta, a naši profili na društvenim mrežama do kraja godine privukli su oko 250.000 pratilaca.

Tokom prvih meseci epidemije, novinari KRIK-a posvetili su se dnevnom izveštavaju o broju zaraženih i preminulih od posledica virusa korona, merama koje je sprovodila država i borbi protiv dezinformacijama. Sajtovi naše redakcije imali su rekordnu čitanost što potvrđuje potrebu čitalaca za medijima od poverenja u periodima kriza.

Najčitaniji mesec bio je maj sa 1,2 miliona poseta kada je KRIK je objavio priču o ratu balkanskog podzemlja koja je sa 280.000 poseta ujedno i najčitanija KRIK-ova priča otkad je redakcija počela sa radom 2015. godine. Slede priče o moćnoj grupi Amerika sa oko 135.000 poseta i Filipu Koraću, bliskom saradniku kriminalca Luke Bojovića, sa 109.000 poseta. 

Veoma posećena bila je i baza o sudijama „Prosudi ko sudi” koju smo objavili početkom decembra i koja je za manje od mesec dana imala gotovo pola miliona poseta (463.000).

Rat balkanskog podzemlja

Obimno istraživanje o ratu kavačkog i škaljarskog klana KRIK je objavio u maju. Priča je bila kruna istraživanja od godinu dana tokom kog su novinari došli do neobjavljenih dokumenata – izveštaja obaveštajne agencije BIA, iskaza zaštićenih svedoka iz sukobljenih grupa, policijskih podatka o klanovima, ekskluzivnih fotografija i snimaka, a razgovarali su i sa desetinama upućenih sagovornika. 

Klanovi – škaljarski i kavački – zaratili su 2014. godine zbog 200 kilograma kokaina i u sukobu, koji je zahvatio celo podzemlje i u kome su sve bitnije kriminalne grupe prišle jednoj od zaraćenih strana – žrtve su bili kriminalci, članovi njihovih porodica i saradnici, ali i oni koji su stradali greškom u pucnjavi. Ubistva su se odigravala na Balkanu, ali i u Španiji, Nemačkoj, Austriji, Holandiji i Grčkoj. 

Novinari su otkrili i da kriminalci za ubistva neretko angažuju plaćenike, a francuska Legija stranaca bila je, barem u jednom slučaju, baza za regrutaciju pucača. Napravili su saveze i u Srbiji. Najvažniji domaći saradnik „škaljaraca“ bio je Filip Korać, čovek od poverenja čuvenog kriminalnog šefa Luke Bojovića, koji je posle njegovog hapšenja preuzeo upravljanje kriminalnom grupom. „Kavčani“ su pronašli saveznike sa jakim vezama u državi – huligansko kriminalnu skupinu poznatiju kao „Janjičari“ čiji članovi imaju veze u policiji, ali su bliski i porodici predsednika države Aleksandra Vučića.Zbog ovih otkrića KRIK je u danima posle objavljivanja bio na meti napada najviših predstavnika vlasti koji su optuživali redakciju da kriminalizuje predsednikovog sina, da ga je proglasila za „narko-bosa“ i da dovodi u opasnost njegov život po nalogu opozicije. 

Glavni snabdevač drogom

Početkom godine predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je razočaran jer je obustavljena istraga protiv Filipa Koraća, bliskog saradnika kriminalca Luke Bojovića, koga je nazvao glavnim snabdevačem drogom u Srbiji. Korać se do tada uspešno krio od javnosti.

Novinari KRIK-a prikupili su iz zvaničnih izvora dokumenta koja otkrivaju ko je Korać i kakva je njegova uloga u srpskom podzemlju. Ona otkrivaju da je posle Bojovićevog hapšenja u Španiji, Korać preuzeo vođstvo nad jednom od najjačih domaćih kriminalnih organizacija i uključio se u žestoki sukob kavačkog i škaljarskog klana. U ovom ratu Korać je stao na stranu „škaljaraca”.

U pokušaju da preuzme primat nad tržištem narkotika Korać je izveo napad na navijačku grupu „Janjičari“ blisku kavačkom klanu. Pripadnik ove grupe je i huligan Aleksandar Vidojević koji je često viđan u društvu predsednikovog sina Danila Vučića. Njih dvojica viđena su zajedno više puta tokom prošle godine o čemu je KRIK izveštavao.

Novinarka KRIK-a slikala je jedan od ovih susreta nakon čega ju je zaustavila policija i tražila da obriše fotografije. Policajcima su se pridružili nepoznati muškarci od kojih je jedan novinarki iz ruke oteo telefon na šta policajci nisu reagovali već su se udaljili. Telefon joj je vraćen tek uz Vidojevićevu dozvolu. Novinarka KRIK-a podnela je krivičnu prijavu tražeći od policije da utvrdi da li je postupala u skladu sa zakonom, ali je prijava odbačena.

Bivši gradski urbanista – trgovac nekretninama

U maju, koji je bio ujedno i najčitaniji mesec prošle godine, KRIK je objavio i priču o poslovima bivšeg glavnog gradskog urbaniste Milutina Folića. Ona otkriva da je u martu 2019, dva meseca pošto mu je istekao mandat, Folić osnovao firmu sa svojim dugogodišnjim prijateljem i kontroverznim advokatom Igorom Isailovićem. Ušli su posao posredovanja u prodaji vrednih nekretnina u Beogradu – apartmane u „Beogradu na vodi“, kompleksu „K-distrikt“ na Dorćolu, zatim u „Kapiji Vračara“, zemunskom stambenom kompleksu „Taurunum XXI“ i „The One“ na Novom Beogradu. Ovi stanovi su među najskupljima u državi – kvadrat košta od oko dva do više od osam hiljada evra. Gradnja ovih luksuznih stambenih zona započeta je upravo u vreme kada je Folić vodio urbanistički razvoj Beograda. Pod Folićevim rukovodstvom menjana su planska dokumenta grada da bi se izašlo u susret investitorima. Njegova kompanija pronalazi kupce i papirološki rešava prodaju luksuznih stanova čijoj je izgradnji Folić doprineo – za naknadu. Nije poznato koliki procenat od prodaje ostvaruje.

„Grupa Amerika“ – klan sa dubokim vezama

Još jedno značajno istraživanje o organizovanom kriminalu i misterioznom „klanu Amerika“ KRIK je objavio u septembru. Reč je o nasilnoj grupi trgovaca kokainom koja operiše još od devedesetih godina prošlog veka i ima veze u obaveštajnim krugovima u Srbiji i, verovatno, u Americi.
„Grupa Amerika“ nastala je u srpskoj imigrantskoj zajednici u Americi, a njene vođe su stasavale na ulicama Njujorka radeći sa italijanskom mafijom da bi se početkom devedesetih vratile na Balkan gde su brzo uspostavile moćnu organizaciju.

Povratnik Vojislav Raičević zvani Voja Amerikanac predvodio je skupinu koja je stekla „ugled“ po brutalnosti i ubistvima na beogradskim ulicama. O grupi se malo znalo sve dok jedan njen pripadnik nije odlučio da sarađuje sa policijom. Doušnik „Srećko“, kako ga je pod kodnim imenom vodila policija, imenovao je vođe, pripadnike i saradnike grupe i izlistao niz ubistava koja su navodno počinili.

Otkriveno je i da su članovi grupe povezani sa bliskim saradnikom tadašnjeg šefa Državne bezbednosti Jovice Stanišića. I nakon demokratskih promena, kriminalci su održali veze sa sprskom obaveštajnom agencijom – odakle im je dostavljano oružje i informacije.

Upravljanje grupom posle ubistva Raičevića preuzeo je Mileta Miljanić koji će povesti klan u unosniji posao – međunarodni šverc kokaina. U narednim godinama Miljanić i njegova desna ruka Zoran Jakšić hapšeni su širom sveta – u Grčkoj, Nemačkoj, Peruu, Italiji… Upravo je italijanska policija sprovela najopsežniju istragu o ovoj grupi nazivajući je „uslužnom agencijom“ u međunarodnom švercu droge – kokain kupuje od proizvođača iz Južne Amerike i prodaje ga evropskim trgovcima na veliko, držeći se podalje od ulične prodaje. Miljanić je uhapšen i osuđen u Italiji, ali je pobegao pre nego što je odslužio kaznu.

Vratio se u Ameriku gde živi kao slobodan čovek i gde je 2016. godine snimljen iza tadašnjeg ministra spoljnih poslova Ivice Dačića dok je ministar davao izjavu za televiziju.

Protiv Miljanića i Jakšića u Americi je 2003. podignuta optužnica. Na slučaju je radio iskusan tužilac, međutim, čudno je da se po optužnici nikad nije postupalo, odnosno nikada nisu izvedeni pred sud. Više sagovornika sa kojima su novinari KRIK-a razgovarali izrazilo je sumnju da grupa ima podršku jedne od najmoćnijih obaveštajnih službi na svetu – CIA.

Ova KRIK-ova priča je prošlog meseca citirana u dokumentaciji američkog tužilaštva, koje je optužilo za korupciju Džejmsa Kahila, moćnog predsednika unije sindikata u Njujorku, a za koga je otkriveno da je blizak „grupi Amerika“.

„Jovanjica“ – veze optuženog uzgajivača marihuane i državnih službenika

KRIK je u julu objavio detalje optužnice u jednom od najvećih slučajeva organizovanog kriminala u Srbiji u poslednjih desetak godina – slučaju „Jovanjica“. Na poljoprivrednom imanju kod Stare Pazove čuvenom po organskoj proizvodnji godinama se, kako je otkrila policija, vodio isplativ nelegalan posao – uzgajanje marihuane.

Optuženi su vlasnik „Jovanjice“ Predrag Koluvija kao organizator proizvodnje droge i devet njegovih saradnika. U nastavku istrage, uhapšeno je nekoliko službenika policije i obaveštajne agenicije BIA pod sumnjom da su pomagali Koluviji, dok je za jednim pripadnikom Vojnoobaveštajne agencije (VOA) raspisana poternica.

U optužnici koja je podignuta protiv Koluvije spominje se da su se sa njim viđali visokopozicionirani državni službenici. Koluvija je, otkriva optužnica, imao sastanak u zgradi SIV-a sa državnim sekretarom u MUP-u Milosavom Miličkovićem, i imao je zajedničku posetu Kosovu sa zamenikom i pomoćnicom Marka Đurića, tadašnjeg šefa Kancelarije za Kosovo i Metohiju. Deluje da ove veze tužilaštvo nije dublje ispitalo – jer u optužnici ne piše da su ovi funkcioneri saslušani. Koluvijino imanje posećivali su i drugi funkcioneri, među kojima i trenutni ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin, o čemu je KRIK takođe pisao.

Na „Jovanjici“ je nađeno 1,6 tona marihuane. Tužilaštvo je operaciju gajenja marihuane opisalo kao sofisticiranu – u podzemnim prostorijama, koje se u optužnici nazivaju „podzemlje Jovanjice”, marihuana se sušila i pripremala za prodaju, a ključ tih prostorija imali su samo određeni radnici.

Osim droge, policajci su pronašli i sigurnosne kamere, ometače signala mobilnih telefona, oružje, čak i antidron pušku kojom se „obaraju” dronovi i sprečava snimanje iz vazduha. Plantažu je obezbeđivala firma u vlasništvu bivšeg pripadnika Specijalne antiterorističke jedinice (SAJ) koji nije optužen u ovom slučaju.

Prošle godine počelo je i suđenje u ovom postupku, a Koluvija je negirao optužbe rekavši da nije gajio marihuanu, već industrijsku konoplju. On je optužio policiju da je ona gajila marihuanu. Više pročitajte ovde.

Američki trezor o sumnjivim transakcijama u Srbiji

Krajem septembra KRIK je objavio i četiri priče nastale u okviru međunarodnog projekta „FinCen dosijei“. Projekat je zasnovan na poverljivim dokumentima procurilim iz američkog Trezora, odnosno njegovog odeljenja koje se bavi sprečavanjem finansijskog kriminala (FinCEN) i koja svedoče o razmerama tokova „prljavog“ novca širom sveta.
KRIK je istraživao transakcije povezane sa srpskim firmama i državljanima. Otkrili smo da je fabrika čarapa „Real Knitting“ u Gajdobri primila 1,2 miliona dolara za koje je njujorška banka tvrdila da je moguće pranje novca. Sa druge strane, ovoj fabrici misteriozne vlasničke strukture država je dodelila oko dva miliona evra subvencija, a ustupila joj je i zemljište. Za to vreme, radnici su se žalili na teške uslove rada i mobing.

U izveštajima su se našle i transakcije rudarskog konglomerata „Mineco“, koji vodi biznismen srpskog porekla, i povezanih firmi koje su dve banke prijavile američkom trezoru kao sumnjive. Jedna banka je pronašla sumnjive transakcije u vrednosti od preko 15 miliona dolara i ugasila je račun ove firme, dok je druga američkom Trezoru kao sumnjive prijavila milionske uplate „Mineco“-a rudniku „Trepča“ na Kosovu. Uprkos tome, „Mineco“ nastavlja da dobija državne koncesije na Balkanu. „U (istraživanju KRIK-a) ne uočavamo javni interes, već samo mogućnost nanošenja štete poslovanju ‘Mineco’ grupe”, kaže ova firma u obimnom dopisu poslatom redakciji, a koji možete pročitati ovde.

Penzioner iz Smedereva našao se u centru svetskog skandala u vezi sa pranjem novca posredstvom estonskog ogranka ugledne „Danske banke“. Estonsko tužilaštvo je tokom obimne istrage koja je obuhvatala službenike banke naišla i na ime vremešnog Srbina. Firma koja je bila registrovana na njegovo ime, prema tvrdnjama tužilaštva, oprala je dva miliona dolara ukradenog iz budžeta Gruzije. Penzioner je tvrdio da o novcu ne zna ništa. Objasnio je da mu je u Ukrajini gde je živeo i radio ukraden pasoš kojim su kasnije otvorene kompanije. „Dok smo večerali, pokupili su mi sve stvari, i pasoš i dokumenta. Eto otkud im podaci!“, ispričao je Nikolić.

Američki trezor sumnjivim je označio i transakcije vredne 13,6 miliona dolara srpskih proizvođača i prodavaca oružja. Deo ovih transakcija bile su isplate takozvanim „konsultantima“ ili „agentima“ u trgovini oružjem – ljudima koji pomažu kompanijama da zaključe unosne ugovore sa vladama u raznim zemljama. Agenti su često u prošlosti radili u ministarstvima vojske ili samoj vojsci. Na spisku firmi našle su se „Jugoimport“, „Krušik“ i „Zastava oružje“.

Trgovac oružjem sa crne liste

U vezi sa ovom trgovinom oružjem bila je i priča koju je KRIK objavio u oktobru – o transakciji koju je američki Trezor označio spornom i zbog koje je, po svemu sudeći, srpski trgovac oružjem Slobodan Tešić stavljen na crnu listu u Sjedinjenim Američkim Državama. Kompanija „Gravit Limited“ sa Kipra koju je kontrolisao Tešić uplatila je 1,7 miliona dolara „istaknutom Saudijcu“ posredstvom katarske firme koja je u ovoj državi pod istragom zbog pranja novca. Nekoliko meseci kasnije trezor je sankcionisao Tešića navodeći da je plaćao mito da bi dobijao ugovore o naoružanju sa različitim državama. Pod sankcije su stavljene i Tešičeve kompanije koje je navodno koristio za potplaćivanje političara, uključujući i „Gravit“.

KRIK je otkrio i da je Aleksandar Vučić, kada je bio premijer Srbije, Tešićevom partneru iz Jemena, Kaledu Abdulkaremu Naseru Hamedu, dodelio državljanstvo 2016. godine preskačući redovnu proceduru i pozivajući se na „nacionalni interes“. Nije jasno kako su nacionalni interesi Srbije zadovoljeni ovom odlukom, a ni Vlada Srbije, ni predsednik, kao ni MUP nisu želeli to da objasne za KRIK.

Predsednik Višeg suda Stepanović o stanju u pravosuđu

U novembru novinari KRIK-a intervjuisali su predsednika Višeg suda Beogradu Aleksandra Stepanovića. Intervju je uzburkao pravosudne krugove pošto je Stepanović izneo kritike na rad Republičke tužiteljke Zagorke Dolovac i pojedinih sudija, naročito izjavom da trenutno nema nijednog suđenja za visoku korupciju.

Ovo je bilo neočekivano budući da Stepanović rukovodi najvažnijim sudom u zemlji, kao i da je bio blizak sa ljudima iz vlasti – bivšim direktorom BIA Aleksandrom Đorđevićem. On se požalio na pritisak na sud, na neuspeh novoformiranih odeljenja za suzbijanje korupcije na koje se mnogo polagalo, i kazao da se zbog ovih kritika o kojima je govorio javno, ali i na sastancima sa predstavnicima međunarodnih institucija našao na napadu tabloida bliski vlasti.

Stepanović je kritikovao i rad državne tužiteljke Dolovac rekavši „Ono što sud radi je ono što nam stigne iz tužilaštva. Kad čitate intervju koleginice Zagorke Dolovac, mislite da živite u jednoj zemlji skandinavskoj, blagostanja, gde cveta cveće, gde je potpuno jedna idila.” Stepanović je govorio i o svojim odlukama da smeni pojedine sudije koje su postupale u velikim i značajnim slučajevima.

Predsednik Aleksandar Vučić optužio je Stepanovića da je „dobro primljen u stranim ambasadama, a o intervjuu je bilo reči i na jednoj od poselednjih sednica Visokog saveta sudstva prošle godine. VSS je saopštio da Stepanovićev istup smatra neprimerenim u delu kojim kritički ocenjuje rad tužilaštva navodeći da se na taj način, između ostalog, podriva poverenje građana u pravosuđe u celini.

Sudija od milion evra

Pred kraj godine KRIK je objavio priču o sudiji Apelacionog suda u Beogradu Zoranu Saviću i njegovoj investiciji u gradnju 13 apartmana na Kopaoniku nazvanih „Vila pahulja“. Novinari su otkrili i da su Savić i njegova supruga, takođe sudija, vlasnici tri stana u centru Beograda i vikendice kod Avale.

Ova imovina prevazilazi njihove zvanične prihode – da bi od plate stekao imovinu koja, prema proračunima procenitelja, vredi više od 1,2 miliona evra, sudijski par morao je da štedi 25 godina – ne trošeći platu ni na šta drugo.

Sudija Savić nije želeo da objasni kako je stekao imovinu, a novinarima je poručio da su im pitanja nekorektna.

Savić već deset godina radi u Apelacionom sudu i donosio je odluke u nekim od najznačajnijih suđenja u zemlji. Sudio je i u kontroverznim postupcima poput onog biznismenu Stanku Subotiću u kome je Vrhovni kasacioni sud konstatovao da su sudije Apelacionog suda prekršile zakon u korist okrivljenih. Bio je i u veću koje je potvrdilo oslobađajuću presudu Zvonku Veselinoviću, poznatom kriminalcu sa Kosova koji je blizak porodici predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

„Prosudi ko sudi“

Intervju sa Aleksandrom Stepanovićem, kao i priča o sudiji Saviću bile su deo većeg istraživanja u vezi sa pravosuđem na kome je KRIK radio cele godine i koje je krunisano bazom o sudijama „Prosudi ko sudi“. Baza sadrži profile 33 sudija iz odeljenja za organizovani kriminal Višeg i Apelacionog suda u Beogradu, kao i detalje o 126 predmeta u kojima su sudile. Svaki sudija ima svoj „profil” koji sadrži podatke o njegovom napredovanju, o važnim sudskim predmetima u kojima je sudio ili još sudi, kao i podatke o imovini.

U njoj se mogu naći detalji o tome kako je oslobođen biznismen Stanko Subotić, kriminalac Luka Bojović, kako je propalo suđenje gnjilanskoj grupi ili koji sudija je u četiri suđenja sudio saradnicima Ivice Dačića i članovima Socijalističke partije Srbije… Baza je za samo tri dana po objavljivanju imala 80.000 poseta.

KRIK se zbog objavljivanja ovih podataka našao pod napadom Visokog saveta sudstva i Ombudsmana koji su našu redakciju optužili da vrši pritisak na pravosuđe.

Imovina političara

Osim ove baze, KRIK je sredinom godine u saradnji sa lokalnim novinarima objavio i podatke o prihodima, imovini, poslovnim poduhvatima i vezama šest gradonačelnika iz Vojvodine i to iz Novog Sada, Zrenjanina, Pančeva, Kikinde, Subotice i Sremske Mitrovice, nastavljajući tako rad na istraživanju imovine političara koji su novinari započeli 2016. godine.

Istraživanje gradonačelnika je pokazalo da je upravljanje gradovima povereno ljudima živopisnih biografija – jedan je radio u BIA-i, drugi pretio kolegi da će mu “iščupati grkljan”, treći s porodicom poseduje veliki broj nekretnina, više njih ne prijavljuje redovno imovinu Agenciji za sprečavanje korupcije, dvojica nisu obezbedila čistu pijaću vodu svojim sugrađanima, a firme prijatelja jednog od gradonačelnika dobijaju novac iz gradskog budžeta. Više pročitajte u bazi.

Virus korona i borba protiv dezinformacija

Tokom prvih meseci epidemije koronavirusa, novinari KRIK-a posvetili su se svakodnevnom izveštavanju o stanju u zdravstvenom sistemu i odgovoru države na iznenadnu krizu ujedno pokušavajući da se izbore sa dezinformacijama o virusu i načinima terapije koji su preplavile medije.

Ovi tekstovi su objavljivani na sajtu „Raskrikavanje“ koji je imao rekordnu posetu. Pozivajući se na zvanične izvore i Svetsku zdravstvenu organizaciju objavili smo da lek ibuprofen ne utiče na pogoršanje simptoma bolesti, kao da se ni hidroksihlorokin kog su političari, poput Donalda Trampa i Aleksandra Vučića predstavljali kao čudotvorni lek, nije pokazao efikasnim ni bezbednim u lečenju virusa COVID-19. Pratili smo i blagovremeno objavljivali o napretku vakcine i kliničkim testiranjima.

KRIK je objavio tada i dve istraživačke priče o zloupotrebama koje su se odigravale tokom nabavki medicinske i zaštitine opreme, kao i testova za virus korona. Novinari su otkrili da je država dodelila više od 40.000 evra čoveku koji je hapšen zbog primanja mita da proizvede ozonizatore – aparate za dezinfekciju i njima steriliše državne objekte. Otkrili smo i da je direktor “Dedinja” Milovan Bojić nabavio nepouzdane testove sumnjivog porekla od firme čoveka koji je pod istragom za kriminal.

„KRIK Naglas“

Ove godine KRIK je snimio i pet emisija podkasta pod imenom „KRIK Naglas“. U emisijama koje traju oko 20 minuta novinari KRIK-a govorili kako su istraživali pojedine teme i kako su nastale njhove priče – pričali smo o stanju na Kosovu i vezama i poslovima Zvonka Veselinovića i Milana Radoičića, ratu klanova, lažnim vestima i dezinformacijama, o izazovima istraživanja političara na lokalu.

Pomozite nam da nastavimo da istražujemo kriminal i korupciju! Podržite naš rad donacijom! Detaljnije o tome kako da nas donirate pogledajte ovde.