Božidar Spasić, penzionisani inspektor Službe državne bezbednosti i analitičar režimskih medija, osuđen je prošle nedelje na doživotnu kaznu zatvora zbog naručivanja ubistva kosovskog političkog aktiviste Envera Hadrija u Briselu 1990. godine, piše belgijski list Brisel Tajms. Iste kazne dobili su i kriminalci Andrija Drašković i Veselin Vukotić koji su osuđeni za izvršenje likvidacije. Ovo je drugi put da su njih trojica za ubistvo Hadrija osuđeni na doživotni zatvor, pošto je presuda iz 2016. godine ukinuta i sudilo im se ispočetka.

Piše: Bojana Jovanović

Profesionalne sudije i dvanaest porotnika nisu priznali nikakve olakšavajuće okolnosti trojici optuženih i prošlog utorka su ih osudili za organizovanje i izvršenje likvidacije na maksimalne kazne – doživotni zatvor, piše belgijski list.

Enver Hadri, predsednik Komiteta za zaštitu ljudskih prava Albanaca, ubijen je u februaru 1990. godine u Briselu. Na njega je pucano dok je u kolima stajao na semaforu i odmah je preminuo.

Belgijsko tužilaštvo utvrdilo je da su Hadrija pratili i u njega pucali Veselin Vukotić i Andrija Drašković. Učinili su to, kako je utvrđeno tokom istrage, po nalogu Božidara Spasića, tada šefa tima za specijalne operacije Službe državne bezbednosti. 

Podaci iz istrage do kojih je ranije došao KRIK pokazuju da je Spasić posredstvom policijskog inspektora Miroslava Bižića došao u kontakt sa grupom beogradskih kriminalaca i poslao ih u Beligiju da izvrše egzekuciju. Tim su, piše u dokumentima, činili Veselin Vukotić, Andrija Drašković, Darko Ašanin, Andrija Lakonić, Jusuf Bulić i Kristijan Golubović.

U dokumentima se navodi i da prva ekipa koja je poslata da izvrši likvidaciju, a koju su činili Golubović i Bulić, u tome nije uspela, pa je zadatak poveren Vukotiću i Draškoviću. Oni su Hadrija pratili kolima i iz njih pucali kada je stao na semaforu.

Ove detalje i Spasićevu ulogu u političkoj likvidaciji razotkrio je inspektor Bižić koji je 1990. dao izjavu u sudu u Beogradu u kojoj je priznao da je on spojio Spasića sa kriminalcima.

Bižić je šest godina kasnije ubijen, a ubistvo do danas nije rešeno. Njegovo svedočenje, međutim, korišćeno je u postupku pred belgijskim sudom. 

Osim njegovog svedočenja, jedan od dokaza na suđenju je i Spasićeva knjiga „Lasica koja govori“ iz 2000. godine.

Spasić, koji je od 1993. godine u penziji i često za režimske medije komentariše aktuelna politička dešavanja i bezbednosna pitanja, se u ovoj knjizi hvalio da je organizovao akciju ubistva Hadrija. Za albanskog političkog aktivistu napisao je da je bio terorista, te da je ubijen kako bi se zaustavio atentat na tadašnjeg predsednika Srbije Slobodana Miloševića.

„Sprečavanje atentata na predsednika stavio sam kao prioritet, a kontraakciju koju sam nameravao da izvedem nazvao sam ‘Lasica koja govori’“, napisao je Spasić u knjizi.

„Najpre sam preko pouzdanih veza u beogradskom podzemlju odabrao saradnike koji su spremni i sposobni da izvedu simultano trostruki udar, jer je moj plan zaista bio paklen… Najveću pažnju u operaciji protiv Hadrija obratio sam prilikom odabira oružja. To je morao biti ’čist’ pištolj strane proizvodnje bez ikakve mogućnosti identifikacije gde je nabavljen.“

Novinarima KRIK-a 2016. Spasić je, međutim, rekao da nije organizovao ovu likvidaciju.

Spasić o ubistvu Hadrija: To je služba odlučila

U intervjuu koji je novinarima KRIK-a dao u advokatskoj kancelariji svog sina u centru Beograda, Spasić je svoju knjigu „Lasica koja govori“ opisao kao „romantizovanu bajku“ u kojoj je u svom liku predstavio službu, kako bi bila dinamičnija.

„Kada govorim o tome ‘ja sam odlučio’ ne znači to ‘ja sam Božidar, ja odlučio’. To je služba odlučila. Ne može pojedinac unutar nekog bezbednosnog aparata da sam neke odluke donese. Iza svake operacije stoje jako organizovane pripreme službe. Ja sam samo bio personifikacija u knjizi da bi to bilo malo dinamičnije“, objasnio je Spasić 2016. godine.

Nije negirao svoju umešanost, ali nije želeo da detaljnije govori o tome.

„Na tu temu ne možete od mene dobiti više nijedan odgovor“, rekao je tada novinarima KRIK-a.

Spasić u razgovoru nije sporio saradnju s inspektorom Bižićem, ali je negirao da ga je on upoznao sa kriminalcima koji se spominju u ovom slučaju.

Drašković je u Srbiji odležao zatvorsku kaznu za ubistvo mafijaša Zvonka Plećića 2000. godine, dok se Vukotiću sudilo za dva ubistva i dva pokušaja ubistva.

Ovo je drugi put da su Spasić, Drašković i Vukotić osuđeni na doživotni zatvor zbog ubistva Hadrija. Istovetnu presudu briselski sud doneo je i u novembru 2016, kada im se takođe sudilo u odsustvu. Ova presuda je već naredne godine ukinuta i sudilo im se ponovo.

Samo uz vašu pomoć možemo da nastavimo da istražujemo kriminal i korupciju. Detalje o tome kako da donirate KRIK pogledajte ovde. Hvala što nas podržavate!