Ubica Ćuruvije i nalogodavac izbegli pravdu

Slavko Ćuruvija (foto: printskrin youtube/Slavko Ćuruvija Fondacija)

I pored presude za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije kojom su na ukupno 100 godina zatvora osuđena četvorica bivših pripadnika Državne bezbednosti, i dalje nije utvrđeno ni ko je naručio ubistvo, ni ko ga je počinio. Tokom suđenja, tužilac je istakao da je ubistvo najverovatnije naručio neko iz vrha tadašnje vlasti.

Piše: Marija Vučić

Većinom glasova tročlanog sudskog veća je na 30 godina zatvora zbog podstrekivanja na ubistvo osuđen bivši načelnik Državne bezbednosti (DB) Radomir Marković, dok su kao saizvršioci osuđeni načelnik beogradskog centra DB-a Milan Radonjić na 30 godina, pripadnik rezervnog sastava DB-a Miroslav Kurak na 20 godina i glavni inspektor Druge uprave DB-a Ratko Romić na 20 godina zatvora.

Predsedavajuća sudskog veća Snežana Jovanović navela je da je Marković po nalogu nepoznate osobe isplanirao ubistvo i plan saopštio Radonjiću koji ga je organizovao sa Romićem i Kurakom.

Kurak je, inače, bio optužen kao direktni izvršilac.

Nakon čitanja presude, međutim, ostalo je nejasno koja je tačno bila uloga Romića i Kuraka u likvidaciji, s obzirom na to da se u presudi kaže da nije poznato ko je pucao u Ćuruviju.

„Sud je utvrdio da je neposredni izvršilac NN lice, kome su Romić i Kurak omogućili da puca u Ćuruviju“, navela je Jovanović bez daljih objašnjenja kako su mu tačno omogućili.

Uzeto je u obzir i svedočenje Branke Prpe, Ćuruvijine partnerke koja je bila sa njim u momentu ubistva i koja je, kako je tvrdila, videla lice izvršioca. Ona je na sudu izjavila da je Kuraka videla na slici u medijima i da joj on ne liči na onog ko je ubio Ćuruviju.

Prema pojašnjenju advokata porodice Ćuruvija Slobodana Ružića, nepoznato lice je uvedeno jer je očigledno sud smatrao da nema dovoljno dokaza da je Kurak pucao.

„Sud je vezan optužnicom i ne sme da uvodi nove činjenice. Ovim se ne izlazi se van optužnice, već se smatra samo da tužilac ovaj deo optužnice nije dokazao“, navodi Ružić.

On kaže da je sud utvrdio krivicu na osnovu niza drugih dokaza – podacima koji pokazuju da su Romić i Kurak bili u blizini kretanja i mesta ubistva Ćuruvije, svedočenjima pojedinih pripadnika zemunskog klana o tome da su upravo ovi okrivljeni organizovali i izveli likvidaciju, kao i svedočenju bivšeg komandanta JSO Milorada Ulemeka Legije. On je, naime, na sudu rekao da je od Markovića u jednom razgovoru čuo rečenicu: Ovi Radonjini što su ubili Ćuruviju.

Celodnevno praćenje

Sud je utvrdio i da je Milan Radonjić kao načelnik beogradskog centra DB-a prekoračio ovlašćenja time što je izdao usmeni, a ne pisani nalog, o 24-časovnom praćenju Ćuruvijinog kretanja nekoliko dana pre ubistva, kao i da je na dan likvidacije zahtevao da ga operativci na terenu detaljno izveštavaju o svakoj promeni njegovog kretanja.

„Na dan ubistva, 11. aprila, Ćuruvija je praćen nakon što je izašao sa ženom (Branka Prpa), što je preneto Radonjiću, kao i sve ostalo o njegovom kretanju – da li je seo, da li je ručao, uz naredbu da mu se javi kada Ćuruvija krene kući ‘da se možda primeni druga mera’“, navedeno je u izreci presude.

Nakon što mu je, oko pola sata pre ubistva, javljeno da je Ćuruvija ručao u jednom restoranu i krenuo ka kući, Radonjić javlja operativcima da prekinu pratnju, te su se oni udaljili sa svojih pozicija.

Advokatica Zora Dobričanin Nikodinović i osuđeni Ratko Romić

Potom je krenula učestala telefonska komunikacija između Radonjića, Romića i Kuraka, a podaci sa baznih stanica pokazuju da su Romić i Kurak bili blizu mesta gde je Ćuruvija likvidiran.

Ipak, nije dokazano ko je tačno pucao u Ćuruviju u haustoru zgrade u Svetogorskoj 35 u Beogradu oko 16:45 sati.

Advokatica okrivljenih Zora Dobričanin Nikodinović navodi da, po presudi, ispada da je odgovornost Romića i Kuraka u tome što su telefonirali.

„Nismo čuli za šta su ovi ljudi zapravo osuđeni, niti i dalje znamo ko je ubio Ćuruviju. Je li ovo potvrda da ga je ubila DB, je li ovo potvrda te priče? Ovo je zapravo bilo suđenje jednom vremenu i Državnoj bezbednosti, i presuda je doneta na osnovu medijskih spinova, a ne dokaza“, kaže Nikodinović.

Odbrana je najavila žalbu na presudu, a Romić i Radonjić ostaće do pravosnažnosti presude u kućnom pritvoru u kome su od avgusta 2017. godine.

Medijska zajednica: Važan dan za profesiju
Predsednik UNS-a Vladimir Radomirović naveo je da je ovo „važan dan za srpsko pravosuđe i novinarstvo“, ali da je bitno da nalogodavac i ubica budu pronađeni.„Bez toga nema pune pravde za Ćuruviju. Takođe je važno da i Kurak bude pronađen i priveden pravdi, a država ne radi ništa po tom pitanju“, kaže Radomirović.Nezavisno udruženje novinara Srbije je zadovoljno što je posle 20 godina izrečena presuda za ubistvo novinara, ali napominju da bi pravda bila zadovoljena da su otkriveni i izvršilac i ključni nalogodavci.

Advokat porodice Ćuruvija Slobodan Ružić ističe i da je porodica očekivala ovakvu odluku.

„Smatram da je porodica očekivala da će kazna biti maksimalna, ali ovo je tek prvostepena odluka. Treba sačekati i detaljno obrazloženje presude, da bismo mogli da komentarišemo detaljnije“, navodi on.

Nepoznati nalogodavci

Iako presudom nije imenovan ko je dao nalog za ubistvo, u završnim rečima je tužilac Milenko Mandić istakao da je Ćuruvija ubijen po nalogu iz vrha vlasti, a da je porota bila cela vlada.

„Ko može da ubije čoveka čiji je život država potpuno kontrolisala – znala svaki njegov korak, prisluškivala svaku reč, videla svaki njegov kontakt? Jedino država“, rekao je Mandić i zatražio da svaki od optuženih bude osuđen na maksimalnu kaznu od 40 godina zatvora.

I advokat Slobodan Ružić je u završnoj reči kao nalogodavca ubistva imenovao Slobodana Miloševića.

Inače, u vreme uoči likvidacije, vlast je Ćuruviju smatrala unutrašnjim neprijateljem zbog toga što je u svojim listovima kritikovao Slobodana Miloševića i Mirjanu Marković, kao i zbog kontakata koje je imao sa opozicijom, međunarodnom zajednicom i zapadnim ambasadama.

Najavom njegove likvidacije smatra se tekst „Ćuruvija dočekao bombe koji je objavljen u Politici nekoliko dana pred ubistvo, 6. aprila 1999. godine u jeku NATO bombardovanja, a koji je potom pročitan i u Dnevniku 2 RTS-a.

U njemu je Ćuruvija optužen da je jedan od onih koji su prizivali bombardovanje, uz pretnju da ta „izdaja neće biti zaboravljena.

Zbog kritike vlasti, prostorije Dnevnog telegrafa su bile zapečaćene, a tiraži više puta plenjeni tokom 1998. i 1999. godine na osnovu tada važećeg drakonskog Zakona o javnom informisanju u vreme dok je ministar informisanja bio aktuelni predsednik Aleksandar Vučić.

Ostala je upamćena Vučićeva rečenica da će se kad-tad osvetiti Ćuruviji zbog laži koje Dnevni telegraf objavljuje o meni.

Vučić, međutim, sada tvrdi da je ponosan što je u vreme kada je on bio predsednik i premijer postupak (zbog ubistva Ćuruvije) vođen i doveden do presude koja šalje veoma važnu poruku.

„Poruku da niko nema pravo da ubija bilo koga, na bilo koji način i iz bilo kojeg razloga, pa makar neko smatrao i da je to državni razlog“, rekao je Vučić.

1 Comment

  1. Röhrig Ottó kaže:

    A Miroslav KuraK? Gde se nalazi? Sunča se na Karibima..?

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *