Tužilac u slučaju Ćuruvija: Jedino država može da ubije čoveka čiji svaki korak prati

Tužilac u slučaju Ćuruvija: Jedino država može da ubije čoveka čiji svaki korak prati

Slavko Ćuruvija (foto: slavkocuruvijafondacija.rs)

U završnoj reči na suđenju četvorici bivših pripadnika Službe državne bezbednosti optuženih za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije, tužilac Milenko Mandić istakao je da je Ćuruvija ubijen po nalogu iz vrha vlasti, dok je porota bila cela vlada. „Ko može da ubije čoveka čiji je život država potpuno kontrolisala – znala svaki njegov korak, prisluškivala svaku reč, videla svaki njegov kontakt? Jedino država“, rekao je Mandić.

Izvor: Cenzolovka

Suđenje za ubistvo novinara i vlasnika „Dnevnog telegrafa“ i „Evropljanina“ Slavka Ćuruvije posle tri i po godine privodi se kraju, a završnu reč juče je iznosio tužilac Milenko Mandić.

Mandić je istakao da su tokom suđenja potvrđeni navodi iz optužnice da su bivši pripadnici državne bezbednosti Radomir Marković, Milan Radonjić, Miroslav Kurak i Ratko Romić, po nalogu iz vrha vlasti, dok je porota bila cela vlada, organizovali i izvršili ubistvo novinara. On im je smetao zbog oštre kritičke reči i koga su videli kao mogućeg ozbiljnog političkog protivnika.

On je podsetio da služba nije radila samostalno i da je naređenja dobijala od vrha vlasti, posebno kada su na njeno čelo postavljeni ljudi od poverenja tadašnjeg predsednika države Slobodana Miloševića i njegove supruge Mirjane Marković.

Tužilac je rekao da su pripadnici ove kriminalne grupe dugo planirali ubistvo Ćuruvije, a „klopku mučki pripremili“ tako da bude ubijen odmah pošto su prekinuli višednevno danonoćno praćenje u kome je učestvovalo 27 pripadnika beogradskog ogranka službe.

Pošto se sve ovo dešavalo usred bombardovanja zemlje mnoge operativne radnje u policiji i službi bile su obustavljene zbog ratnih uslova, istakao je Mandić, ali je praćenje Ćuruvije obnovljeno uz lažno obrazloženje Milana Radonjića da se on prati zbog „bezbednosno interesantnih kontakata“, kojih, kaže tužilac, nije ni bilo.

Mandić je rekao da je jedan deo službe pratio čoveka koji je prethodno ostao bez novina i koji nikakvu realnu moć nije imao, te da je režim očigledno zazirao od njega kao potencijalne opasnosti u političkom smislu.

„Ko može da ubije čoveka čiji je život država potpuno kontrolisala – znala svaki njegov korak, prisluškivala svaku reč, videla svaki njegov kontakt?“, pitao je Mandić i odgovorio – jedino država.

Tužilac je istakao da je vlast preko medija, koji su Ćuruviju proglasili za izdajnika, pripremala teren za njegovo ubistvo.

„On je proglašen za nekog ko je sa neprijateljem dogovarao naše uništenje, iako je bio otvoreno kritičan prema zapadu, ali i prema našoj državi“, rekao je Mandić.

Ćuruvija je ubijen u aprilu 1999. tokom NATO bombardovanja, u Svetogorskoj ulici u Beogradu. Optužnica je podignuta 15 godina posle ubistva krajem decembra 2014. Za ubistvo su optužena četiri pripadnika bivše Službe državne bezbednosti.

Ubistvo je izvršeno po nalogu načelnika Radomira Markovića za koga se u optužnici navodi da je „sa umišljajem podstrekao fizičku likvidaciju oštećenog Slavka Ćuruvije“. On je plan za likvidaciju Ćuruvije preneo Milanu Radonjiću koji je, koristeći službena ovlašćenja, ubistvo dogovorio sa Miroslavom Kurakom i Ratkom Romićem.

Kako stoji u optužnici, Kurak i Romić prišli su Ćuruviji s leđa i na njega ispalili pet metaka, pa potom još sedam u glavu i telo dok je ležao na zemlji.

Njima se na teret stavlja da su Ćuruviju ubili „iz niskih pobuda, zbog njegovog javnog istupanja u zemlji i inostranstvu i kritike nosilaca političke vlasti, mogućnosti da utiče na javno mnjenje i delovanje opozicionih društvenih snaga i političkih subjekata“ i to radi očuvanja postojećih struktura vlasti. Umesto imena nalogodavaca ovog zločina, u optužnici stoji da su optuženi krivično delo izvršili „po nalogu NN lica iz najviših struktura vlasti“.

Sve vesti o ovom slučaju pričitajte na sajtu Cenzolovka 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *