Preporuke koje je Evropski parlament izneo u nacrtu nove rezolucije za Srbiju koju je pripremio izvestilac Dejvid Mekalister, su korisne, ali nedovoljno snažne, navodi organizacija Transparentnost Srbija. Ova organizacija ističe i da se iz rezolucije ne vide razmere problema u Srbiji.

Piše: Milica Vojinović

Transparentnost navodi da su na zabrinutost Evropskog parlamenta „zbog odsustva napretka“ u vezi sa slobodom izražavanja i medija i njihov zahtev za primenu medijskih propisa imale uticaj ranije kritike iz Brisela.

„Jedino nedvosmislene izjave o tome da u nekoj oblasti napretka nema ili da se nazaduje mogu biti dovoljno ozbiljno shvaćene od strane vlasti u Srbiji, što je rezultiralo relativno sitnim ustupkom – obnovom rada na novoj medijskoj strategiji“, piše u saopštenju Transparentnosti.

Ova organizacija pozdravlja to što se u izveštaju Evropskog parlameta navodi da „treba izbegavati aktivnosti koje ograničavaju mogućnost skupštine da delotvorno raspravlja o zakonima“.

„Veoma je bitno da se u izveštaju pominje, mada na uvijen način, novi običaj parlamentarne većine da podnošenjem besmislenih amandmana uskraćuje mogućnost rasprave o opozicionim amandmanima“, navodi se u saopštenju Transparentnosti.

Evropski parlament ocenio je da politički uticaj na postavljanje na položaje u državnoj upravi ostaje „razlog za zabrinutost“. Ovu ocena bi, međutim, morala biti oštrija, navode iz Transparentnosti.

Kao razlog za ovo vide praksu vlasti da se na najviše pozicije u državnoj upravi već godinama ne biraju direktori, već vršioci dužnosti što je, smatra Transparenost, jasna namera Vlade da ne primenjuje zakon.

U izveštaju Evropskog parlamenta pozdravljaju to što je nacrt izmena Ustava – dela o pravosuđu, predstavljen Venecijanskoj komisiji, odnosno što je od nje zatraženo mišljenje.

Ovo je, navodi Transparentnost, korisna preporuka, ali bi trebalo istaći i slabosti dosadašnje javne uprave, pogotovo to što predlozi izmena Ustava koje je formulisalo Ministarstvo pravde nisu obrazloženi.