Predložene izmene Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja mogu značajno da uspore i ograniče prava građana da dođu do informacija o radu vlasti, navode u nevladinoj organizaciji Transparentnost Srbija i ističu da bi izmene posebno pogodile istraživačke novinare.
Piše: Jelena Radivojević
Transparentnost je upozorila da juče objavljeni nacrt izmena i dopuna Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja sadrži pravila koja bi značajno usporila i ograničila ostvarivanje prava građana.
Oni navode da bi predloženim izmenama državna preduzeća koja su organizovana kao društva kapitala bila izuzeta iz institucija koje su u obavezi da postupaju po zahtevima za pristup informacijama.
„Sve je veći broj državnih preduzeća koja menjaju svoj pravni status, zadržavajući istu delatnost, javnu imovinu kojom raspolaže i podložnost političkim uticajima. Tako se, primera radi, ovaj zakon više ne bi primenjivao na preduzeća kao što su Železnice Srbije, Koridori Srbije, Dipos ili Elektro-mreže Srbije“, piše u saopštenju.
Transparentnost navodi i da bi novo pravilo o vođenju upravnog spora produžilo čekanje na kopije dokumenata i informacije kada ih organi vlasti neopravdano kriju od javnosti. Naime, kada institucije uskrate informacije, tražioci ulažu žalbu Povereniku. Ukoliko Poverenik ne reši u njihovu korist, građani mogu da pokrenu upravni spor.
Nacrt, međutim, predviđa mogućnost da protiv rešenja Poverenika upravni spor povede i organ vlasti koji je uskratio pristup informaciji.
„Tako bi organi vlasti koji se i sada u nekim slučajevima oglušuju o obavezujuće odluke Poverenika, što predstavlja prekršaj, dobili priliku da tokom trajanja sudskog postupka to čine legalno, tražeći da se izvršenje odloži dok ne bude doneta presuda. Razlozi za uvođenje ovog rešenja nisu uopšte obrazloženi“, navode iz Transparentnosti.
„Ovo bi posebno pogodilo organizacije i pojedince koji teže da na argumentovani način, a ne putem ličnih utisaka, sagledaju poteze državnih organa, kao i novinare istraživače“, piše u saopštenju ove organizacije.
Oni ističu i pozitivne strane novog nacrta – proširenje i preciziranje obaveze izrade informatora o radu, proširenje kruga organa vlasti i na fizička lica koja imaju javna ovlašćenja, restriktivniju definiciju „zloupotrebe prava“, kao i preciziranje pojedinih normi.
Podsećaju i da je izmene Zakona o slobodnom pristupu informacijama trebalo dovršiti do kraja 2016. prema Akcionom planu za poglavlje 23 pregovora Srbije i Evropske unije, a da se nacrt pojavljuje tek 15 meseci kasnije.
„Od propuštanja rokova je, međutim, daleko veći problem ukoliko izmena zakona ne bude iskorišćena za njegovo poboljšanje i rešavanje urgentnih problema, a to je neizvršavanje odluka kojima se nalaže omogućavanje pristupa informacijama“, piše u saopštenju.