Na suđenju KRIK-u po tužbi rudarskog konglomerata „Mineco” prošle nedelje svedočile su Aleksandra Hristov i Gordana Lazarević koje su u ime „Mineca” bile zadužene za odnose sa medijima i koje su, između ostalog, pripremale odgovore na pitanja novinara KRIK-a o ovoj kompaniji. „Mineco” je KRIK tužio zbog priče objavljene u okviru međunarodnog istraživanja „FinCEN dosijei”, u kojoj je otkriveno da je kompanija imala niz sumnjivih novčanih transakcija usled čega im je londonska banka ugasila račun. Iako je u svom iskazu tvrdila da je KRIK objavio niz neistina u tekstu, Hristov nije mogla da konkretno navede šta je netačno u tom istraživanju.  

Piše: Bojana Jovanović

„Od 15. jula 2013. godine radimo za ’Mineco’, kreiramo saopštenja za medije, komuniciramo sa medijima, bilo da je ’Blic’, ’KRIK’ ili ’Informer’“, kazala je na samom početku svog svedočenja Aleksandra Hristov.

Ona je navela da ju je novinarka KRIK-a Jelena Vasić, autorka teksta „Pogled u „Mineco“ imperiju: Gigant umešan u korupciju ima problem s bankama“ zbog kog je KRIK tužen, nazvala i pitala da li i dalje radi za „Mineco“, a pošto je bila na putu, rekla joj je da se javi njenoj koleginici Gordani Lazarević koja je bila zadužena baš za ovog klijenta.

Hristov je rekla da sa novinarkom KRIK-a više nije komunicirala, ali da je pratila šta se dalje dešava. Navela je da su pitanja stigla isto veče, kao i da je primetila da su među njima pitanja o ljudima koji, kako tvrdi, više nisu u vlasničkoj i upravljačkoj strukturi „Mineco“.

„Zaključila sam da se ide u pravcu da se nanese šteta firmi.“

Sudija Nebojša Đuričić ju je pitao da navede šta nije tačno u tekstu.

„Ceo tekst, od naslova, lida, bio je koncipiran na način da je ’Mineco’ kriminalna organizacija“, rekla je Hristov, ali nije konkretno navela koje je to neistine navodno KRIK objavio.

Hristov je navela i da je pre objavljivanja teksta zvala urednika KRIK-a Stevana Dojčinovića i tražila da  produži rok za odgovor na pitanja. 

„Pitala sam ga o koliko firmi piše u Srbiji, on je rekao – o mnogo, a na kraju ispalo ’Mineco’ i još tri“, rekla je Hristov. „Ja sam mu rekla da pojedina pitanja izlaze iz okvira FinCEN i da će naneti štetu firmi. Skrenula sam mu pažnju da ukoliko piše o ovim temama mora sve da bude tačno, potpuno i istinito.“

Hristov je pred sudom priznala da je u tom razgovoru “zamolila” urednika KRIK-a da ne objavi informacije koje se odnose na slučaj korupcije u koji je pre nekoliko godina bio umešan jedan od osnivača grupacije „Mineco“. 

„Nakon objavljivanja teksta, mi smo kreirali demanti koji smo poslali njima kao izvoru, kao i svim medijima koji su preneli deo ili ceo tekst. Svi su objavili, osim KRIK-a – i N1, Nova, Danas, 021, Kossev“, rekla je Hristov.

„Taj dan smo pisali demanti, taj dan smo poslali koleginici koja upravlja office nalogom, s obzirom da je bila korona, pa smo radili od kuće. Po mojim saznanjima, ona ga je istog dana poslala svim medijima“, rekla je potom i njena tadašnja koleginica Lazarević.

Iako obe tvrde da je demanti poslat KRIK-u, on na mejl adrese KRIK-a, novinarke i urednika nije stigao. Zbog toga ga KRIK nije ni objavio, već je objavio reakciju na uvredljiv dopis ove kompanije, koji je objavljen u drugim medijima.   

Advokatica KRIK-a zatražila je da se kao dokaz da je demanti uopšte poslat, sudu dostavi originalan mejl sa adrese „Hristov konsultinga“. Ovom su se protivili advokati „Mineco“-a, ali se sudija sa ovim predlogom saglasio.

Gordana Lazarević je na suđenju ispričala ukratko kako je tekla komunikacija sa novinarkom KRIK-a, kao i da je tražila da se rok od sedam dana za odgovore na pitanja produži, jer je direktor „Mineca“ Bojan Popović bio na odmoru, a na neka pitanja nisu mogli da odgovore bez njega.

„Po meni je taj tekst prepun manipulativnih, neistinitih činjenica, odnosno navoda, nepreciznosti“, rekla je Lazarević ističući u više navrata da ima višedecenijsko iskustvo u agencijskom novinarstvu.

Sledeće suđenje zakazano je za februar.  

„Minecova“ tužba protiv KRIK-a jedna je od najozbiljnijih sa kojom se suočila redakcija, budući da ova kompanija traži da joj se isplati čak više od pola miliona dolara zbog navodne štete koju joj je novinarski tekst napravio. 

Ovaj tekst objavljen je u okviru međunarodnog novinarskog istraživanja, a temelji se na zvaničnoj dokumentaciji koja je procurila iz odeljenja američkog Trezora koje se bavi suzbijanjem finansijskog kriminala – FinCEN.

KRIK je u priči otkrio da je britanska banka ugasila račun ove kompanije nakon što je unutrašnjom kontrolom otkrila 99 sumnjivih transakcija ove firme. Za neke od njih je u izveštaju rekla da „potencijano predstavljaju prihode od mita i korupcije”. 

Ova tužba jedna je 11 tužbi koje su prošle i ove godine podnete protiv novinara i urednika KRIK-a. Redakcija kao i novinarska udruženja smatraju da su u pitanju SLAPP tužbe – one čiji je cilj vršenje pritiska na redakciju da prestane da izveštava o određenim temama.