Na suđenju KRIK-u po tužbi rudarskog konglomerata „Mineco“ svedočila je Jelena Vasić, autorka teksta zbog kog je podneta tužba. Ona je ispričala detalje o tome kako je redakcija radila na međunarodnom projektu „FinCEN dosijei“, kako su pazili na ova poverljiva dokumenta i uzbunjivača, ali i kako je PR-ka ove korporacije od urednika tražila da se ne objave detalji o tome da je bivši vlasnik „Mineco“-a osuđen za korupciju u Rumuniji. „Po mom mišljenju, to je bio direktan poziv na cenzuru“, posvedočila je Vasić. 

Piše: Sara Smolović

Tužba „Mineco“-a protiv KRIK-a jedna je od najozbiljnijih sa kojom se suočila redakcija, budući da ova kompanija traži da joj se isplati čak više od pola miliona dolara zbog navodne štete koju joj je novinarski tekst napravio. 

Jelena Vasić, autorka teksta „Pogled u „Mineco“ imperiju: Gigant umešan u korupciju ima problem s bankama“ rekla je da je ova priča nastala u okviru globalnog novinarskog istraživanja ‘FinCEN dosijei’, koje je bilo u finalu za Pulicerovu nagradu. 

„Uzbunjivačica iz američkog Trezora, iz odeljenja FinCEN, dostavila je veliki broj tajnih izveštaja novinarima BuzzFeed News-a. Zbog obima materijala, kontaktiran je i Međunarodni konzorcijum istraživačkih novinara – ICIJ i u okviru njega je KRIK bio jedan od partnera“, objasnila je Vasić kako je došla do dokumentacije na kojoj je bazirana priča o „Mineco“-u.

Na pitanje sudije Nebojše Đuričića da li su tu dokumentaciju novinari posedovali ili su vršili uvid u nju, Vasić je objasnila da je pristup dokumentima bio ograničen kako bi se zaštitio identitet uzbunjivačice. 

„Imali smo uvid u dokumenta u njihovom izvornom obliku, na svojim laptopovima mogli smo da im pristupimo preko serije šifara“, ispričala je Vasić. Pravilo koje su svi novinari iz ovog projekta morali da poštuju je bilo to da dokumentaciju koju su dobili na uvid ne smeju da objavljuju, kao ni da je pokazuju nikome ko ne radi na istraživanju. 

Vasić je naglasila da ovo nije jedini tekst koji je KRIK objavio u okviru ovog projekta i podsetila da ih je bilo ukupno pet. 

Nakon što je u izveštajima FinCEN-a videla da su „Mineco-ove” transakcije ukupne vrednosti oko 15 miliona dolara označene kao “sumnjive”, te da je britanska banka ovoj kompaniji ugasila račun posle interne istrage i saznanja da su njeni tadašnji predstavnici bili umešani u koruptivne poslove u Rumuniji i Srbiji, Vasić je, kaže, sakupljala podatke i dokumentaciju o tome. 

„Proveravala sam poslovne baze – domaći poslovni registar (APR), britanski, kiparski, holandski i švajcarski poslovni registar, katastar. Pošto smo pratili slučaj odranije, znali smo da postoje dva slučaja korupcije u koje su nekadašnji predstavnici ‘Mineco’-a uključeni“, ispričala je. 

Podsetila je da su novinari OCCRP-ja, međunarodne novinarske organizacije čiji je član i KRIK, još 2013. otkrili da je tadašnji vlasnik „Mineco“ grupe Dimitrije Aksentijević, optužen da je podmitio sudiju u Rumuniji sa 50 hiljada evra, za šta je u međuvremenu i pravosnažno osuđen. Osim toga, njegovi nekadašnji direktori osumnjičeni su za finansijsku prevaru u Srbiji – da su oštetili domaće preduzeće „Navip“. 

„Kada sam pribavila sve informacije, proverila ih, odlučila sam da kontaktiram ‘Mineco’“, rekla je Vasić. 

Iz PR kompanije koja zastupa „Mineco” joj je rečeno da sva pitanja pošalje mejlom, što je i učinila. Vasić je navela da je zamolila da joj se na pitanja odgovori u roku od sedam dana, jer je redakcija bila ograničena rokovima s obzirom da je u pitanju međunarodni projekat. Ipak, iz kompanije su tražili da se ovaj rok produži, što je i učinjeno dva puta, kako bi „Mineco” imao dovoljno vremena da sastavi svoje odgovore. 

Ipak, pre nego što su odgovori stigli, vlasnica PR kompanije Aleksandra Hristov obratila se direktno uredniku KRIK-a Stevanu Dojčinoviću, kazala je Vasić. 

„Hristov je počela da zove urednika i da traži da se izbaci deo teksta koji se odnosi na slučaj korupcije iz Rumunije. Ja sam to čula jer sam bila pored, a spikerfon je bio pojačan. Urednik naravno nije pristao da se iz priče izbaci krivična prošlost osnivača kompanije. To je bila vrsta agresivne molbe gde se ona pozivala i na svoje prijateljstvo sa NUNS-om (Nezavisno udruženje novinara Srbije), smatrajući da je to nekako relevantno. Urednik je to odbio, a po mom mišljenju, to je bio direktan poziv na cenzuru“, posvedočila je Vasić. 

Odgovori su stigli i bili su iskucani na sedam strana elektronskog fajla. Deo tih odgovora je precizno citiran u tekstu, a ceo dokument linkovan i okačen na KRIK-ov sajt, te je javno dostupan, pojasnila je Vasić.

Sudija je Vasić pitao da li je neko iz „Mineca“ kontaktirao nju ili redakciju po objavljivanju članka, s obzirom na to „Mineco“ tokom trajanja ovog procesa tvrdi da redakciji jeste poslao demanti. Vasić je to negirala i prepričala dešavanja koja su usledila. 

„Mi smo tog dana (nakon objavljivanja teksta) bili u redakciji, radili, i uveče smo videli u medijima ‘Mineco’-vo saopštenje o našem tekstu. Mi – ja, urednik i zamenica urednika smo odmah proverili i svoje mejlove i redakcijski mejl, međutim, videli smo da ništa nismo dobili. To saopštenje čak i nije bilo demanti, nije demantovana nijedna informacija iz teksta, bilo je to njihovo tumačenje teksta. Saopštenje je bilo puno lažnih informacija, a jedna od njih je bila da nisu imali priliku za odgovaranje“, objasnila je novinarka. 

Osim pitanja sudije, Vasić su ispitivali i advokati „Mineco“-a, kao i zastupnica KRIK-a. 

Sledeće suđenje zakazano je za novembar, kada bi trebalo da budu saslušane Aleksandra Hristov i Gordana Lazarević, PR predstavnice „Mineco“-a.

KRIK je, podsetimo, u priči o „Mineco“-u otkrio da je britanska banka ugasila račun ove kompanije, nakon što je unutrašnjom kontrolom otkrila 99 sumnjivih transakcija ove firme, a za neke od njih je u izveštaju rekla da “potencijano predstavljaju prihode od mita i korupcije”. Priča se temelji na zvaničnoj dokumentaciji koja je procurila iz odeljenja američkog Trezora koje se bavi suzbijanjem finansijskog kriminala – FinCEN.

„Mineco“ je, međutim, prošle godine tužio KRIK, neosnovano tvrdeći da mu je ova priča nanela finansijsku štetu u iznosu većem od pola miliona dolara i traži od KRIK-a da mu isplati ovaj novac. 

Ova tužba, jedna je od niza tužbi koje su prošle godine podnete protiv novinara, urednika i same redakcije KRIK-a. Redakcija kao i novinarska udruženja smatraju da su u pitanju SLAPP tužbe – one čiji je cilj vršenje pritiska na redakciju da prestane da izveštava o određenim temama.

KRIK se od osnivanja nalazi na udaru provladinih medija i osoba koje istražujemo. Pomozite nam da nastavimo da otkrivamo kriminal i korupciju. Informacije o tome kako da nas donirate možete pronaći na ovom linku. Hvala na podršci!