Član ozloglašenog zemunskog klana Miloš Simović danas je na sudu negirao da je 2010. godine u Hrvatskoj pokušao da ubije svog saradnika, surovog ubicu Sretka Kalinića. Suđenje je počelo danas a, obojica su u zatvoru gde služe kazne na koje su kao članovi zemunskog klana osuđeni zbog učešća u ubistvu premijera Zorana Đinđića i drugih zločina.

Piše: Jelena Radivojević

Sudija Nikola Mikić rekao je da Sretko Kalinić danas neće biti doveden iz zatvora na sud da svedoči o događajima iz juna 2010. godine kada je upucan jer je njegov advokat u bolnici zbog koronavirusa. Sudija je smatrao da nema potrebe da Kalinić bude doveden na suđenje jer je rekao da neće odgovarati na pitanja bez prisustva advokata.

Kalinić je, kao i Simović, u zatvoru. Obojica služe dugogodišnje kazne na koje su osuđeni kao članovi zemunskog klana zbog učešća u ubistvu premijera Zorana Đinđića, ali i drugih zločina.

Simović je rekao da neće da iznosi odbranu navodeći da je na tužilaštvu da dokaže da je kriv.

„Nisam kriv. Neću iznositi odbranu s obzirom da nisam kriv, nemam od čega da se branim“, rekao je Simović.

On je optužen da je početkom juna 2010. godine pokušao da ubije Kalinića kada je na njega pucao u blizini jezera Rakitje kod Zagreba. Obojica su u tom trenutku bila u bekstvu, a u odsustvu su u Srbiji osuđeni zbog nekoliko ubistava, otmica i drugih dela koje su izvršili kao članovi zemunskog klana. Kalinić je tada teško ranjen i završio je u bolnici, a kasnije je izručen Srbiji. Simović je uhapšen dva dana nakon pucnjave i takođe je izručen srpskim organima.

Kalinić je nakon pucnjave ispitan kod istražnog sudija Županijskog suda u Zagrebu i tada je rekao da je Simović pucao na njega. Ispričao je da su se Simović i on znali od 1999. godine i da su bili u izuzetno dobrim odnosima. Rekao je da su zajedno bili u Zagrebu i da su tog junskog dana išli da roštiljaju na jezero Rakitje kada je Simović iznenada počeo da puca na njega i pogodio ga sa dva metka.

Simovićev motiv, kako je ispričao, bio je pokušaj da krivicu za ubistvo premijera Đinđića prebaci na njega i da ga onemogući da javno ispriča saznanja o ubistvu zaštićenog svedoka protiv zemunskog klana Zorana Vukojevića Vuka koje je izveo Aleksandar Simović, njegov brat. Vukojević je ubijen 2006. godine, a osam godina kasnije Aleksandar Simović je zbog toga osuđen na 20 godina zatvora.

Zemunski klan i Luka Bojović

Kalinić i Simović izbegli su hapšenje u policijskoj akciji „Sablja” koja je pokrenuta nakon ubistva Đinđića 2003. godine. Godinama su bili u bekstvu, a u odsustvu su kao članovi zemunskog klana osuđeni zbog niza ubistava i otmica i učešća u atentatu na premijera. Kalinić je nabavio dodatno oružje za „podršku“ u ubistvu, dok je Simović dobio bio zadužen za nabavku vozila. Više o tome pročitajte ovde.

Obojica su dobila po 40 godina zatvora i jer su kao članovi zemunskog klana učestvovali u ukupno devet ubistava i otmicama. Kalinić je, prema pravosnažnoj presudi, bio direktni izvršilac likvidacija, a Simović je sa još nekoliko pripadnika klana pratio žrtve i obaveštavao Kalinića o njihovom kretanju. Zbog toga što je žrtve mučio elektrošokovima, prebijao i kasapio Kalinić je dobio nadimak Zver.

Zajedno im se sudilo i kao članovima grupe poznatog kriminalca Luke Bojovića za nekoliko ubistava i pokušaja ubistava. Bojović je tokom suđenja bio u zatvoru u Španiji, gde se i dalje nalazi pošto je osuđen na 18 godina zatvora.

Kalinić je nakon hapšenja 2010. godine priznao krivicu i do detalja opisao zločine, kao i Bojovićevu ulogu u njima. Izneo je i detalje o svirepom ubistvu njihovog saradnika iz zemunskog klana, Milana Jurišića Jureta, koga su ubili 2009. godine u Madridu, u stanu u kojem su se skrivali. Ispričao je da su Jurišićeve ostatke samleli u mašini za mlevenje mesa, a delove kostiju bacili u reku Menzanares.

Kalinićevo svedočenje tužilaštvo je ponudilo kao ključni dokaz da je Bojović naručivao ubistva, ali su sudije odlučile da mu poveruju samo delimično i prihvatile su samo deo u kome priznaje da je on izvršavao likvidacije. Za razliku od Kalinića, Simović je na sudu branio Bojovića, a njegovo svedočenje sudije su prihvatile u potpunosti – iako je tužilaštvo priložilo dokaze da je to govorio na Bojovićev nagovor.

Kalinić i Simović su na kraju osuđeni na 35 i 30 godina zatvora, a Bojović je oslobođen krivice.

Slučaj je stigao do Vrhovnog kasacionog suda koji je utvrdio da je zakon prekršen kada su iz dokaza izbačena pisma pronađena u stanu u Valensiji koja svedoče o tome da je Simovićevo svedočenje bilo instruisano. Kako je zakon prekršen u korist okrivljenih, a ne na njihovu štetu, ova presuda VKS-a nije mogla ništa da promeni. Detaljnije o ovom slučaju pročitajte ovde.

O vezama vrha vlasti sa zemunskim klanom čitajte ovde