Sudija Višeg suda Danko Laušević, predsednik veća koje sudi bivšem šefu kabineta Ivice Dačića Branku Lazareviću za odavanje službene tajne, predsedavao je veću koje je donelo oslobađajuću presudu Dačićevim saradnicima u slučaju „kofer“ 2010. godine. Lauševićevo veće prošle nedelje odlučilo je da u postupku protiv Lazarevića isključi ključne dokaze tužilaštva – prisluškivane razgovore čelnika MUP-a i pripadnika narko-kartela.
Piše : Bojana Jovanović
Desetine telefonskih razgovora između vrha policije i vodećih ljudi kriminalne grupe Darka Šarića, koje je snimila kriminalistička policija tokom 2008. i 2009. godine, odbačeni su kao dokazi iz postupka protiv Branka Lazarevića, bivšeg šefa kabineta Ivice Dačića.
Branko Lazarević
Tužilaštvo tvrdi da ovi razgovori dokazuju da je Lazarević bliskim Šarićevim saradnicima dostavljao poverljive informacije iz istrage koja se protiv njih vodila. Tužilaštvo se žalilo na to što ih je sud isključio iz dokaza i sada se čeka da Apelacioni sud donese konačnu odluku.
Predsednik veća sudija koje je odbilo razgovore kao dokaze Danko Laušević oslobodio je Dačićeve saradnike u drugom čuvenom predmetu – aferi „kofer“.
U tom slučaju sudilo se viceguverneru Narodne banke Srbije Dejanu Simiću i dugogodišnjem članu Socijalističke partije Srbije Vladanu Zagrađaninu zbog primanja mita. Simić je zahtevao dva miliona evra kako bi „TBI grupi“ izdao određene dozvole, navodi se u optužnici. Posrednik u ovom poslu bio je Zagrađanin koji je kofer sa 100 hiljada evra, prvi deo isplate, uzeo od Vladimira Cizelja, predstavnika „TBI grupe“ i odneo ga u Simićev stan. Cizelj je korupciju pre toga prijavio policiji, a novčanice u koferu su bile obeležene.
Danko Laušević i još dvoje sudija iz veća su oslobodili Simića i Zagrađanina odgovornosti tvrdeći da nema dokaza da su krivi.
Prema presudi, između ostalog se kaže da Simić nije otvorio kofer koji se nalazio u njegovom stanu pa nema dokaza da je imao saznanja da se u njemu nalazi novac.
Cigare
U obe istrage se pojavljuje i Ivica Dačić, mada ni u jednom slučaju nije optužen.
Među telefonskim razgovorima koje je Lauševićevo veće odbacilo nalaze se i njegovi razgovori sa Rodoljubom Radulovićem. Dačić je tada bio ministar policije i Lazarevićev šef. U jednom slučaju Radulović razgovara sa Lazarevićem, deset minuta kasnije sa Dačićem, pa posle dva minuta i sa narko-bosom Šarićem, piše u optužnici.
Uprkos tome, Dačićeva uloga ostala je nepoznata. On u ovom postupku nije optužen, a tužilaštvo ga nije ni saslušalo u vezi sa njegovim kontaktima sa Radulovićem.
KRIK je 2015. godine objavio video snimke na kojima je Dačić na ručku sa Radulovićem. Tada je Dačić u javnosti objasnio da nije znao čime se Radulović bavi i da su oni dugogodišnji prijatelji koji imaju mnogo zajedničkih tema. On je objasnio da su u kesi koju je dobio od Radulovića, što se vidi na snimku, bile cigare.
U slučaju „kofer“ Dačić je bio pozvan kao svedok jer se u trenutku primopredaje tašne sa novcem nalazio u Simićevom stanu.
Neposredno pre upada policije, Dačić je napustio stan. Telefonom ga je pozvao Dejan Mihajlov, u to vreme sekretar vlade, i rekao mu da dođe na sastanak u vezi sa postavljanjem koordinatora za Kosovo i Metohiju.
On je na sudu ispričao da nije bio svestan da se u stanu odvijala primopredaja novca.
Posetu je objasnio ovako: „Bio sam oduševljen Simićevim stanom. Zadržao sam se nekih pola sata i sve vreme smo pričali kako je uredio stan, kakav je pogled… Dok sam bio kod njega, nije bila spominjana tema banke, a niti je ko spominjao novac.“
Dačić je tog dana prvo posetio kancelariju Vladimira Cizelja, predstavnika „TBI grupe“, kada je Cizelj dao akt tašnu sa 100 hiljada evra Zgrađaninu, a zatim je sa Zagrađaninem uveče otišao u Simićev stan gde je tašna ostavljena.
Dačić je objasnio da je u Cizeljevu kancelariju otišao da uzme cigare.
„Kada sam preuzeo cigare izašao sam iz Cizeljeve kancelarije. Ne mogu da se setim da je Zagrađanin nosio nešto u rukama“, rekao je Dačić na sudu 2006. godine i sudiji pokazao cigare marke „Partagaz Havana“, koje je navodno tog dana dobio.
