Na suđenju za ubistva Nikole Bojovića i Miloša Vidakovića, juče je svedočio Miloš Vojnović, optuženi koji je priznao krivicu.
Piše: Jelena Radivojević
Razlog za Vojnovićevo svedočenje jeste to što je Viši sud prihvatio sporazum o svedočenju koji je Vojnović potpisao sa Tužilaštvom za organizovani kriminal. Njime se obavezao da će pred sudom ponoviti sve što je rekao tužilaštvu, a zauzvrat će biti osuđen na 10 i po godina zatvora zbog ubistva i kriminalnog udruživanja.
Na osnovu Vojnovićevog ranijeg iskaza tužilaštvo je i sastavilo optužnicu protiv ove grupe.
U optužnici se navodi da je ubistvo Nikole Bojovića u Beogradu 2013. godine naručio Slobodan Šaranović „iz koristoljublja i bezobzirne osvete“, želeći da se osveti za ubistvo brata Branislava ubijenog u oktobru 2009. Direktni izvršilac je, prema optužnici, Saša Cvetanović zvani Pitbul.
Miloš Delibašić, Slaviša Novaković, Goran Bojanić i Miloš Vojnović optuženi su za ubistvo Miloša Vidakovića u Budvi i pripremanje nekoliko likvidacija.
Slobodan Šaranović ubijen je u martu ove godine.
Likvidacije
Vojnović je ponovio da mu je Delibašić prijatelj od detinjstva i da su zajedno vršili različita krivična dela – otmice, iznude, razbojništva, pljačke.
Kazao je i da ga je Delibašić upoznao sa svojim ujacima Branislavom i Slobodanom Šaranovićem, koji su im pružali logističku podršku za neke kriminalne poslove – Branislav je imao ljude preko kojih su nabavljali kola, a Slobodan falsifikatora koji im je pravio lažna dokumenta.
Dok je sa Delibašićem i drugim optuženima u ovom postupku – Bojanićem i Novakovićem 2009. bio u pritvoru zbog pljačke zlatare „Izrael dajmond centar“, ubijen je Branislav Šaranović.
Tada je, kako kaže, Delibašić počeo da priča o osveti.
„Kada je trebalo da izađem na slobodu, rekao mi je: ‘Budi Slobi sve što mu treba’.“
Vojnović tvrdi da je za ubistvo Nikole Bojovića u aprilu 2013. godine saznao iz medija, ali da je ubrzo od Delibašića čuo da je „Sloba to uradio“ i da policija misli da su oni umešani. Ono što ih je najviše potreslo, prema njegovim rečima, je što su čuli da im se sprema osveta.
„Tada kreće rasulo“, kaže Vojnović. „Mogli su da nas ubiju ni krive ni dužne.“
Na pitanje sudije kako to ni krive ni dužne, objasnio je da niko od njih četvorice umešanih u pljačku zlatare nije ubio Bojovića.
Potom su počeli pripreme za likvidacije osoba koje su, kako kaže, bile bliske Luki Bojoviću. Planirali su da ubiju Vladimira Jovanovića zvanog Vlada Japanac, ali su od te namere odustali i u Crnoj Gori pripremali plan da ubiju Luku Đurovića.
Vojnović je ispričao da su komunicirali koristeći neposlate (draft) mejlove, pripremali rutu za bekstvo nakon ubistva, te da su vežbali gađanje pucajući u lutke – on iz heklera, a Delibašić iz dva pištolja.
Plan se, međutim, ubrzo promenio. Delibašić mu je saopštio da je nastao problem i da menjaju metu.
„Pitao me je da li znam Miloša Vidakovića i rekao da treba da ga ‘roknemo’.“
Vojnović je ponovio da su zbog Vidakovića u Budvu stigli Slaviša Novaković i Uroš Mišić, navijač Crvene zvezde osuđivan za nanošenje teških telesnih povreda žandarmu.
Opisao je ubistvo Vidakovića, koga je upucao u kafiću „Sejlor“ u Budvi.
„Imao sam belu ribarsku turističku kapu i kragnu preko lica. Opalio sam par hitaca sa oko deset metara razdaljine, nisam prišao i u glavu mu pucao.“
Vojnović je ispričao da ga je po izvršenom ubistvu Novaković čekao sa upaljenim motorom i odvezao u unapred pripremljeni stan na Vidikovcu iznad Budve.
Dan kasnije otarasili su se oružja i odeće, a po njegovim rečima, Šaranović im je organizovao povratak u Beograd. Rečeno im je da će sad „malo da se zamene“ što je, prema Vojnovićevom mišljenju, značilo da će oni sada u Beogradu „odraditi“ Filipa Koraća za koga sumnjaju da im u ime Luke Bojovića sprema osvetu.
Nedugo nakon povratka u Beograd Vojnović je uhapšen u svom stanu.
Detaljnije pročitajte u priči: Šaranovićev klan: pljačke, kidnapovanja i mafijaški rat