Тek osnovanim firmama povezanim sa vlasnikom „Farmakoma“ Miroslavom Bogićevićem krediti odobravani na osnovu mejla koji je slala Bogićevićeva direktorka, svedočio je danas na suđenju jedan od zaposlenih u Privrednoj banci Beograd.
Piše: Bojana Pavlović
Milan Ristović je u banci radio u sektoru privrede i bio je u direktnom kontaktu sa klijentima, pa i sa firmama koje su bile povezane sa Bogićevićem.
„Farmakom“, navodi tužilaštvo, zbog prezaduženosti nije više mogao da uzima kredite od banke, pa su na Bogićevićev predlog otvarane nove kompanije koje su mogle biti korisnici kredita. Bogićevićevi radnici, prijatelji i rodbina osnivali su kompanije koje su uzimale milionske kredite, a novac istog dana prebacivali na račun „Farmakoma“.
Prema Bogićevićevim rečima, u pitanju je bila mreža distributera koji su sa njim sarađivali, dok tužilaštvo tvrdi da je reč o prikrivenom finansiranju „Farmakoma“. Na ovaj način, „Farmakomu“ je dato oko 30 miliona evra za koliko je i oštećena banka, piše u optužnici podignutoj protiv Bogićevića, njegove direktorke Olivere Đorđević i petoro službenika banke.
Svedok je rekao da je bilo jasno da novac zapravo ide Bogićevićevoj firmi, iako u predlogu za odobravanje kredita nikad nije bilo navedeno da su firme povezane sa njim.
„Gledali smo ko je vlasnik firme i ko je zastupnik“, rekao je Ristović, na šta je sudija Velimir Lazović konstatovao da se povezanost firmi utvrđuje i da osnovu zajedničkog poslovanja.
„To u banci nismo tako povezivali. Ako nije bilo vlasničke povezanosti, nije bilo nikakve“, rekao je Ristović.
Da su firme u vezi sa Bogićevićem, znalo se i po protokolu na osnovu kog su krediti odobravani.
Umesto da klijent dođe i podnese zahtev, u ime takozvanih distributera kredit je tražila Olivera Đorđević, finansijska direktorka „Farmakoma“, rekao je svedok.
„Olivera je slala mejl i rekla da se određenoj firmi odobri novac. Svu dokumentaciju slali smo u ‘Farmakom’, i ona se iz ‘Farmakoma’ vraćala. Nikad se nisam čuo sa ljudima koji su bili zakonski zastupnici firmi. Oni su dolazili na kraju da potpišu zahtev za kredit i ugovor o kreditu“, kaže Ristović.
Firmama su na osnovu biznis plana davani krediti u vrednosti do dva miliona evra, iako su bile osnovane tek nekoliko dana ranije. Dešavalo se, međutim, kako je svedok ispričao, da se odobri kredit, a da klijent tek kasnije dostavi poslovni plan – a sve zahvaljujući tome što je „Farmakom“ bio jemac.
Kako je ranije na suđenju rečeno Bogićević je bio klijent koji je imao podršku države. Direktor banke koji je takođe optužen ispričao je da su Ivica Kojić i Siniša Mali, bliski saradnici premijera Srbije Aleksandra Vučića, sazvali sastanak predstavnika banaka kojima je „Farmakom“ dugovao novac i od njih zatražili da ne naplaćuju dugove. Detaljnije pročitajte u posebnoj priči.