Struka: Predložena doživotna kazna neodrživa i nepromišljena mera

Struka: Predložena doživotna kazna neodrživa i nepromišljena mera

Mijatović, Boljević, Vasić, Gajić (foto: coe.int/MC.rs/yucom.org.rs)

Komesarka za ljudska prava Saveta Evrope Dunja Mijatović uputila je pismo Ministarstvu pravde u kom kritikuje predloženi Krivični zakonik koji predviđa doživotnu kaznu zatvora bez mogućnosti puštanja na uslovnu slobodu. Sa ovim kritikama saglasni su pravnici sa kojima su pričali novinari KRIK-a. Kako navode, ovakva kazna nije u skladu sa međunarodnim propisima koji su obavezujući za Srbiju, kao i da je reč o populističkom predlogu donetom brzopleto i bez ozbiljne debate.

Piše: Milica Vojinović

Najveća novina novog Krivičnog zakonika, koji je predložilo Ministarstvo pravde, jeste doživotna kazna zatvora za najteža krivična dela bez mogućnosti da zatvorenici osuđeni na ovu kaznu ikada budu pušteni na uslovnu slobodu.

Ovakva odredba zakona nije u skladu sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima, navodi u svom pismu komesarka za ljudska prava Dunja Mijatović. Ova konvencija doneta je 1950. godine, a Srbija ju je ratifikovala 2004. Njena svrha je da građanima zemalja koje su članice Saveta Evrope garantuje osnovna prava i slobode, a članom tri zabranjuje nečovečno ili ponižavajuće postupanje ili kažnjavanje. Ovaj član konvencije inkorporiran je u Ustav Srbije.

Mijatović ne spori pravo Srbije da uvede kaznu doživotne robije, ali kritikuje što nije predviđeno da zatvorenici posle određenog vremena zatraže da budu pušteni na uslovnu slobodu.

„Da bi doživotna kazna, međutim, bila kompatibilna sa članom tri Evropske konvencije o ljudskim pravima mora postojati mogućnost njenog smanjivanja, odnosno mogućnost da zatvorenik bude pušten i da se njegova kazna preispita“, navodi Mijatović i dodaje da  evropsko i međunarodno pravo ovakvu mogućnost najčešće predviđaju posle 25 godina robije.

Prema predlogu novog Krivičnog zakonika jedini način na koji bi oni koji budu osuđeni na doživotni zatvor mogli da izađu na slobodu bilo bi pomilovanje predsednika. Ovo, smatra Mijatović, nije dovoljno, pogotovo kada se uzme u obzir da predsednik Srbije nije prihvatio nijedan takav zahtev osuđenih na više od 15 godina od 2013. do 2018.  

Sa ovim kritikama saglasni su i pravnici koji navode da bi zakon, onakav kakav je predložen, doneo brojne negativne posledice.

„Ako mi već znamo kakav je stav Evropskog suda (za ljudska prava) u Strazburu mislim da nije u redu da usvojimo takav zakon, ne zato što se mi zalažemo da zločinci budu što pre pušteni iz zatvora, već zato što je to jedna posebna vrsta torture za osobe kojima je do kraja života oduzeta nada da će možda nekada biti pušteni na slobodu“, kaže predsednica Društva sudija Srbije Dragana Boljević.

To bi, smatra ona, moglo da dovede do opasnosti po društvo, jer vodi ka odmazdi.

„Oni bez takve nade shvataju da mogu da urade šta hoće i u zatvoru, oni mogu da ubiju bilo koga, mogu da nastave da vrše krivična dela.“

Na sličnu zamerku tokom rasprave o ovom zakonu u Narodnoj skupštini, ministarka pravde Nela Kuburović kazala je da zatvori nisu vrtići i da ovo nije razlog za zabrinutost.

„Zatvorenici su pod posebnim režimom, u skladu sa kaznom i procenom psihologa i drugih stručnjaka“, navela je Kuburović.

Na brzinu i bez struke

Komesarka za ljudska prava kritikovala je i način na koji je zakon stigao do Narodne skupštine gde trenutno čeka glasanje. Za nju je problematično to što je vlast odlučila da ne održi javnu debatu o ovako važnom zakonu, naročito jer je u toku rasprave koja se desila 2015. ovakav predlog naišao na brojne kritike struke.

Sudija Boljević za KRIK navodi da je zabrinjavajuće da se ovakav, ozbiljan i sistemski zakon, donosi u brzini i bez konsultovanja najstručnijih ljudi u oblasti kažnjavanja.

„Uz sve razumevanje da postoje žrtve učinilaca monstruoznih krivičnih dela, na koje razum ne može da odgovori, to je neka stvar koja mora racionalno i sistemski da se razmotri i uspostavi“, ističe ona.

Sa njom je saglasna i Milena Vasić iz Komiteta pravnika za ljudska prava – YUCOM koja ističe da su predlagači zakona na ovaj način želeli da izbegnu kritiku struke.

„Stručna javnost prosto ne podržava nešto što nije u skladu sa Ustavom i međunarodnim obavezama koje je Srbija preuzela i jedini način da se izbegne kritika stručne javnosti je bio da se ta populistička mera donese na brzinu i bez mogućnosti za komentare“, navodi Vasić.

Kako kaže, ono što je Mijatović iznela u svom pismu i ranije je iznosio veliki deo stručne javnosti.

„Evropski sud za ljudska prava je u praksi u brojnim slučajevima utvrdio da je propisivanje kazne doživotnog zatvora bez mogućnosti za uslovni otpust kršenje Evropske konvencije.“

Neodrživo rešenje

Osuđenik na doživotnu zatvorsku kaznu bez mogućnosti uslovne slobode mogao bi da se žali Evropskom sudu u Strazburu koji bi presudio u njegovu korist, objašnjava advokat Vladimir Gajić.  

„Sud u Strazburu bi ukinuo tu odluku, a sud u Srbiji bi potom morao ponovo da odlučuje o kazni. Verovatno bi kazna morala i da bude izbačena iz Krivičnog zakonika“, ističe Gajić i dodaje da je, zbog toga, ovakvo rešenje neodrživo.

Izmene Krivičnog zakonika i pooštravanje kazni najavio je ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović na konferenciji za medije pre četiri meseca. Motiv za ovo bio je, kako je tada rekao, omogućavanje efikasnije borbe protiv kriminala.

Ministarstvo pravde je krajem prošlog meseca objavilo predlog ovog zakona koji je ubrzo ušao u skupštinsku proceduru gde se sada o njemu raspravlja. Najveći deo opozicije, međutim, ne učestvuje u ovoj raspravi jer je nedavno napustio skupštinske klupe kao vid bojkota u sklopu protesta protiv aktuelne vlasti koji se održavaju mesecima unazad.

3 Comments

  1. Roditelj kaže:

    Zar nije dovoljna debata, da su ugašeni mladi životi od neljudske vrste. Pa milost je i što žive.

  2. Зоки Нишлија kaže:

    Да је неки монструм силовао и убио њихово дете,сигурно не би тако причали !!!!

  3. Zoran kaže:

    Nece se dobiti nista doživotnom kaznom.
    Sam osudjenik ce i dalje praviti zlodela jer nema sta izgubiti.
    Mada za takve nema popravke….
    Ili dvadeset godina ili smrtna kazna….

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *