Stručna javnost nezadovoljna predlogom izmena Ustava u oblasti pravosuđa

Stručna javnost nezadovoljna predlogom izmena Ustava u oblasti pravosuđa

Nacrt izmena Ustava koje se odnose na pravosuđe ne rešava problem mešanja izvršne i zakonodavne vlasti u rad sudstva i tužilaštva, smatraju predstavnici strukovnih udruženja sa kojima je razgovarao KRIK.

Piše: Jelena Radivojević

Ministarstvo pravde objavilo je u ponedeljak radni tekst amandmana na delove Ustava koji se odnose na pravosuđe. Srbija se obavezala da će doneti novi Ustav u okviru pregovora o pristupanju Evropskoj uniji i već kasni sa ispunjenjem te obaveze.

Ono na čemu je EU insistirala jeste poboljšanje položaja pravosudnih institucija, odnosno jačanje nezavisnosti i samostalnosti sudija i tužilaca.To u praksi znači – manje mešanje izvršnih i zakonodavnih organa u njihov rad, objašnjava Milena Vasić iz Komiteta pravnika za ljudska prava (YUCOM).

Ona je za KRIK rekla da se zameralo i načinu izbora sudija i tužilaca jer ih bira Narodna skupština, a ne Visoki savet sudstva (VSS) odnosno Državno veće tužilaca (DVT). Ovim nacrtom Ustava to je promenjeno, čime je problem prividno rešen.

Vasić je objasnila da je smanjen broj sudija odnosno tužilaca u ova dva tela, a da je povećan broj onih koje kao „istaknute pravnike“ direktno bira skupština.

„Predsednik VSS-a ne može da bude sudija već neki istaknuti pravnik. Težište je na predsedniku, znači opet skupština odlučuje o izboru, smeni, nekim statusnim pitanjima, posredno, preko svojih ljudi koje je izabrala u te organe“, objašnjava Vasić i dodaje da se tako stvara prostor za mešanje izvršnih organa u rad pravosuđa.

Vasić kao problem vidi i novu odredbu kojom se sudiji zabranjuje vršenje bilo kakve javne ili privatne funcije – to može značiti da im se ograničava pravo na organizovanje u strukovna udruženja, jer ne mogu biti na njihovom čelu.

Mane dominantne

Sudija Apelacionog suda i član strukovnog udruženja CEPRIS Miodrag Majić rekao je za KRIK da mu je teško da govori o pozitivnim stranama nacrta jer dominiraju mane.

On pozdravlja odredbu da ministar pravde i predstavnik skupštine više ne budu zakonom obavezni sastavni deo VSS-a, ali objašnjava kako bi ovo ustavno ograničenje moglo i da se zaobiđe.

„Možete reći – pa i ministar pravde je istaknuti pravnik, ajde da ga izaberemo – ne više kao obaveznog, već sada kao istaknutog člana“, kaže Majić.

Majić kaže da opasnost predstavlja i to što će predsednika VSS-a postavljati skupština, pa većinu u ovom telu može činiti njegov nesudijski sastav.

„To je nesumnjivo odredba koja treba da omogući da se o bilo kom ozbiljnijem pitanju o pravosuđu i dalje suštinski pita vladajuća većina, ne samo ova, nego koja god bude u pitanju“, smatra Majić.

Ni Lidija Komlen – Nikolić,  zamenica javnog tužioca u Apelacionom javnom tužilaštvu u Beogradu i predsednica Etičkog saveta Udrženja tužilaca Srbije, ne vidi pozitivne strane novih ustavnih rešenja koji se odnose na tužilaštvo. Dok je iz Visokog saveta sudstva novim nacrtom isključen ministar pravde, on je ostao stalni član najviše tužilačke instance.

„Smanjen je broj tužilaca koji će biti u tom sastavu, čak je ostao i ministar pravde, tako da je ideja smanjenja uticaja izvršne vlasti na pravosuđe, apsolutno izostala“, rekla je Komlen Nikolić.

Moć pritiska

Kao veliki problem sagovornici KRIK-a vide i to što će Pravosudna akademija biti jedina vrata kroz koja će buduće sudije moći da ulaze u sistem.

„Rezultati Pravosudne akademije su za sve ove godine, najblaže rečeno, vrlo slabi, a mi joj sada Ustavom poveravamo tako značajnu funkciju“, rekao je sudija Majić.

Još jedna novost u Ustavu bila bi to da ministar pravde može da pokrene disciplinski postupak protiv sudije ili tužioca, iako je do sada to mogao da učini samo disciplinski tužilac

„Sada ste političkom organu dali i tu moć pritiska, da vas u najmanju ruku izlaže šikaniranju i da pokreće postupak shodno svojim kriterijumima da li ste vi marljiv i dobar. Jasno je u našem političkom okruženju, u našoj realnosti, kako će takav potez biti tumačen i za one koji odlučuju i za javnost“, dodao je Majić.

U budućem periodu Ministarstvo pravde organizovaće javnu raspravu na temu predloženih uzmena.

1 Comment

  1. Žare kaže:

    Veoma je interesantno da sva nazovi stručna javnost iz pravosuđa priča da se politika meša i vrši pritisak na pravosuđe, ali da li ste čuli ikada da neki sudija ili tužilac (sem ako ne izgubi podršku) kaže da se na njega vrši pritisak da donese ne zakonitu presudu.Objavite istraživanje po kome su sudije (preko 60% od anketiranih1069) u anonimnoj anketi potvrdilo da imaju pritisak od strane kolega, starešina sudova, i povezanihlica sa sudom. Potražite tu anketu pa će te videti i koji predsednici sudova su odbili da se u njihovim sudovima vrši anketa.Toliko o poštenju u pravosuđu.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *