Božidar Stolić, bivši inspektor Službe za borbu protiv organizovanog kriminala (SBPOK), pravosnažno je osuđen na četiri godine zatvora i pet godina zabrane rada u policiji, saopštio je Apelacioni sud u Beogradu. Ovo je prvа pravosnažna sudska odluka u kojoj je „skaj“ prihvaćen kao dokaz.
Piše: Bojana Jovanović
Bivši inspektor SBPOK-a osuđen je na četiri godine zatvora da je članovima kriminalne grupe Veljka Belivuka odavao tajne podatke iz istrage koja se protiv njih vodila. Osim toga, sud mu je izrekao i petogodišnju zabranu rada u policiji. Osim Stolića, osuđen je i kriminalac Filip Golubović koji je prenosio poruke – na dve i po godine zatvora.
Sudije apelacije znatno su povećale kaznu na koju je Stolić bio osuđen – sa godinu i po na četiri godine zatvora. Učinile su to, kako se navodi u saopštenju, jer je kao kriminalistički inspektor trebalo da bude primer u borbi protiv organizovanog kriminala, a umesto toga, on je svojim ponašanjem narušio ugled SBPOK-a i poverenje građana u policiju. Na visinu kazne uticalo je, kako se navodi u saopštenju, i to što je krivično delo vršio u dužem vremenskom periodu.
Osim što je ovo jedan od retkih postupaka u kome je osuđen policajac zbog veza sa Belivukovom grupom, njegova važnost je i u tome što je prvi slučaj koji je pravosnažno okončan, a u kome su kao dokazi prihvaćene poruke sa „skaj“ aplikacije za bezbednu komunikaciju.
Veliki deo žalbi advokata bio je usmeren upravo na obaranje „skaja“ kao dokaza. Tvrdili su, između ostalog, da su prepiske sa ove aplikacije nezakonito prikupljene kao dokazi, da se radilo o masovnom nadzoru i kršila privatnost korisnika „skaja“.
Njihove pritužbe sudije apelacije su odbacile i potvrdile da je „skaj“ zakonit dokaz. U saopštenju su detaljno obrazložile svoju odluku.
„Prilikom donošenja odluke uzeto je u obzir da se, u konkretnom slučaju, ne radi o jedinom ključnom dokazu, već dokazu koji posmatran i cenjen u međusobnoj povezanosti sa drugim izvedenim dokazima kojima je sud poklonio veru, zajedno ukazuju na činjenično stanje utvrđeno i opisano u osuđujućem delu izreke prvostepene presude“, navodi se u obrazloženju sudija.
Ovi dokazi, podsetimo, stigli su u srpsko tužilaštvo putem međunarodne pravne pomoći od Francuske, čiji su istražni organi 2021. godine zaplenili servere „Skaja“ i dešifrovali deo poruka razmenjivanih preko ove aplikacije.
„Podaci dobijeni putem ’skaj’ aplikacije pribavljeni su u skladu sa važećim propisima Republike Francuske i na osnovu odluke nadležnog pravosudnog organa te zemlje“, piše u obrazloženju sudija. „Naime, pretresanje i zaplena podataka sadržanih u bazi podataka sa servera platforme ’skaj’ izvršena je na osnovu odluke nadležnog pravosudnog organa.“
Zbog toga, kako se navodi, dokazi „nisu u suprotnosti sa načelima domaćeg pravnog sistema i opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava i potvrđenim međunarodinim ugovorima“.
„Naime, za ocenu prihvatljivosti dokaza dobijenih putem međunarodne pravne pomoći nije neophodno da je podatak u stranoj državi dobijen shodno odredbama domaćeg krivičnog zakonodavstva, već da je dobijen poštovanjem zakona države koja ih je preuzela u skladu sa odredbama ratifikovane Evropske konvencije o međusobnom pružanju pravne pomoći u krivičnim stvarima od 20. aprila 1959. godine.“
U saopštenju se potvrđuje i da domaće pravo ne reguliše posebno digitalne dokaze, već da ih podvodi pod isprave – pod čime podrazumeva svaki predmet ili računarski podatak koji je podoban ili određen da služi kao dokaz činjenice koja se utvrđuje u postupku. U sladu sa tim je i sadržina zamolnice koju je tužilaštvo poslalo Francuzima, te ništa nije sporno.
Sud navodi i da ne stoji tvrdnja advokata da su dokazi nezakoniti jer su pribavljeni kroz masovni nadzor s obzirom na broj lica čija je komunikacija nadzirana. Treba imati u vidu, piše u saopštenju, da je pravo pojedinca na poštovanje privatnog i porodičnog života relativno, a ne apsolutno pravo prema odredbama Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, kao i da se u ovom slučaju ne radi o javnoj mreži namenjenoj neograničenoj komunikacionoj grupi.
„U pitanju je ograničena, zaštićena od spoljnih uticaja, kriptovana komunikaciona platforma koja je svojim korisnicima omogućavala tajnost razmenjenih poruka, a da za rad aplikacije nije bila potrebna adresa e-pošte korisnika, kao ni njegov telefonski broj, niti bilo koji drugi lični podatak“, ističe se u saopštenju.
S obzirom da je okrivljenima stavljeno na teret i kriminalno udruživanje, ono što trpe zbog zadiranja u privatni život, srazmerno je ostvarenju legitimnog cilja – sprečavanju kriminala, navodi apelacioni sud.
„Kako povreda prava na privatnost izostaje u situaciji ako je mešanje države u pravo pojedinca utemeljeno na zakonu, ako ono služi legitimnom cilju, a jedan od njih je svakako i „borba protiv organizovanog kriminala“ to okrivljenima nisu povređena prava iz člana 41 Ustava Republike Srbije (tajnost pisama i drugih stredstava opštenja)“, navodi se u saopštenju.
Dodaje se da okrivljenima nije povređeno ni pravo na odbranu s obzirom da su imali mogućnost da osporavaju „skaj“ dokaze, što su i učinili.
„Oni, po nalaženju drugostepenog suda, nisu doveli u sumnju zakonitost pribavljanja i verodostojnost ovih dokaza, a ovo posebno što je njihova autentičnost potvrđena i drugim izvedenim dokazima“, zaključuju sudije apelacije u obrazloženju.
Za šta je osuđen Stolić?
Stolić je ovom presudom pravosnažno osuđen, a odluka je doneta nakon ponovljenog postupka.
Naime, bivši inspektor bio je osuđen najpre u julu 2022, ali je ovu presudu apelacija ukinula pošto veće kojim je predsedavao sudija Zoran Šešić nije dovoljno dobro potkrepilo odluku da poruke iz „skaj“ aplikacije prihvati kao dokaz.
Suđenje je zatim ponovljeno, a Stolić je opet osuđen – na godinu i po zatvora. Sudije su u novoj presudi ispravile nedostatke i dale detaljno obrazloženje zašto je „skaj“ dokaz.
Poruke sa „skaja“ bile su ključni dokaz da je Stolić odavao policijske informacije Belivukovoj grupi. Sudeći po porukama, on je to činio od januara 2020. do juna 2021 – čak i nakon što je Belivuk uhapšen.
On je članove grupe obaveštavao o istrazi koja se vodila protiv njih – o dokazima koji je policija pronašla, o tome šta su njihovi saradnici ispričali u policiji nakon hapšenja, proveravao da li se protiv određenih osoba vodi istraga. Zauzvrat je, kako je utvrdio sud, dobijao novac.
Ove podatke Stolić je davao kriminalcu Filipu Goluboviću, a on ih prenosio dalje. Golubović je ovo priznao tokom istrage rekavši da je Stolića upoznao nakon što je uhapšen zbog droge, da su počeli da sarađuju i da mu je plaćao za informacije koje je dobijao od njega.
On je kasnije promenio priču i na suđenju tvrdio da mu je priznanje bilo iznuđeno. Tužilac Saša Ivanić, međutim, prikupio je dodatne dokaze kojima je potkrepio njegovo prvobitno svedočenje, između ostalog i prepiske sa „skaja“.
Stolić je na suđenju negirao krivicu. Rekao je, između ostalog, da je Golubović bio njegov doušnik i da je postupak protiv njega pokrenut jer se zamerio svom šefu Ninoslavu Cmoliću.
„Ne znam kako su mogli da napišu u optužnici da sam bio pripadnik grupe, kada sam se borio protiv njih“, izjavio je on u sudnici i tvrdio da je postupak protiv njega osveta jer se zamerio svom šefu Ninoslavu Cmoliću, za koga je rekao da je bio desna ruka bivše državne sekretarke MUP-a Dijane Hrkalović, kao i da je „prljav i korumpiran policajac“.
Više o ovom postupku pročitajte u našoj bazi „Prosudi ko sudi“
