Stejt department: Pretnje i napadi na novinare podrivaju medijske slobode

Stejt department: Pretnje i napadi na novinare podrivaju medijske slobode

Foto: State Department

Pretnje i napadi na novinare, nedostatak transparentnosti rada Vlade, nezakonito prisluškivanje, korupcija, politički motivisana hapšenja i politički uticaj na pravosuđe – neki su od problema na koje je Stejt department ukazao u izveštaju o ljudskim pravima u Srbiji za 2017. godinu.

Piše: Milica Vojinović

U izveštaju se navodi da su novinari i mediji tokom 2017. godine bili žrtve zastrašivanja, fizičkih napada, ali i medijskih kampanja provladinih medija – „Informera“, „Srpskog telegrafa“ i televizije „Pink“ koji su u više navrata objavljivali tvrdnje o navodnim „državnim udarima“ i zaverama o skidanju Aleksandra Vučića sa vlasti.

„Ovi mediji optužili su nekoliko novinara, identifikujući ih imenom, prezimenom i fotografijom, kao članove grupe „izdajnika“ koja podržava navodne ’državne udare’“, navode iz Stejt departmenta.

Autori izveštaja navode i blaćenje KRIK-a u prorežimskom tabloidu „Informer“ nakon izveštavanja o imovini predsednika Aleksandra Vučića.

U izveštaju se napominje i nastojanje vlasti da direktno kontroliše izveštavanje medija o pojedinim pitanjima.

„Dok su nezavisne medijske organizacije bile aktivne i izražavale širok spektar mišljenja, bilo je izveštaja o tome da vlast pritiska medije uzdržavajući im oglašavanje, zloupotrebljavajući poreske inspekcije i ograničavajući im pristup informacijama od javnog značaja“, piše u izveštaju.

Autocenzuru Stejt department ocenjuje kao reakciju na ekonomski pritisak jer novac za oglašavanje medijima u velikoj meri dolazi iz javnih fondova i predstavlja veliki uticaj koji država ima na medije.

Nezakonito prisluškivanje

Ograničavanje pristupa informacijama
U delu o poteškoćama na koje novinari nailaze pokušavajući da od institucija dobiju informacije od javnog značaja Stejt dipartment navodi primer KRIK-a. Urednik KRIK-a Stevan Dojčinović istakao je da su određeni zaposleni u državnim institucijama instruisani da KRIK-u ne dostavljaju infromacije, uprkos zakonu kojim je novinarima zagarantovan pristup ovakvim podacima, piše u izveštaju.

Stejt department navodi da ima naznaka da država nije poštovala ustavno pravo građana na tajnost pisma i drugih načina komuniciranja.

„Prema informacijama koje je objavila Bezbednosno-informativna agencija broj građana koji su bili pod merama nadzora/prisluškivani porastao je sa 360 u 2015. godini na 404 u 2016, dok je broj onih koji su pod ovim merama bili legalno ostao isti“, navode.

U izveštaju se navodi istraživanje Share fondacije koje pokazuje da su državni organi godišnje pratili telefonske komunikacije 100.000 građana.

Citirana je i izjava Momira Stojanovića, bivšeg direktora Vojno bezbednosne agencije i bivšeg poslanika vladajuće Srpske napredne stranke, koji je rekao da domaće službe bezbednosti prisluškuju novinare i opozicione lidere.

Akcije policije za skupljanje političkih poena

U izveštaju se pominju i akcije policije iz 2016. godine – Skener 1 i 2 u kojima je uhapšen veliki broj ljudi osumnjičenih za krivična dela u vezi sa davanjem i primanjem mita, zloupotrebom položaja i pranjem novca.

Stejt depatrment konstatuje da postoji zabrinutost da su ova hapšenja korišćena u političke svrhe.

Još jedan slučaj za koji se navodi da je postojala sumnja da se radi o politički motivisanom hapšenju je i slučaj biznismena Miroslava Miškovića, koji je osuđen zbog utaje poreza na pet i po godina zatvora. Apelacioni sud je ukinuo ovu presudu zbog kršenja precedure krivičnog gonjenja, pa je slučaj vraćen ponovno suđenje, navode u izveštaju.

Slučajevi političara i javnih funkcionera

Poseban osvrt u izveštaju napravljen je na Agenciju za borbu protiv korupcije. Navodi se da Agencija skoro dve godine nije imala sve članove upravnog odbora, kao i da pri izboru nisu izabrani kandidati medijskih udruženja.

Pet postupaka koje je Agencija inicirala protiv javnih funkcionera, kako se navodi, je obustavljeno, a među njima i postupak protiv ministra odbrane Aleksandra Vulina zbog mogućeg krivičnog dela u vezi sa kupovinom stana u Beogradu.

„Tužilaštvo za organizovani kriminal odbustavilo je ovaj postupak sredinom avgusta (2017. godine) navodeći da nije bilo odvoljno dokaza da je ministar počinio krivično delo.“

Korupcija

Iako zakon predviđa krivične kazne za zvaničnike umešane u korupciju, percepcija javnosti je da vlada nije sistematski primenjivala zakon i da koruptivne radnje zvaničnika nisu kažnjene, navodi se u izveštaju.

„Uprkos javno izraženom posvećenošću vlade da se bori protiv korupcije, Savet za borbu protiv korupcije i Transparentnost Srbija nastavili su da ukazuju na nedostatak transparentnosti“, piše u izveštaju.

Stejt department konstatuje da sudovi ostaju podložni korupciji i političkom uticaju iako Ustav pruža uslove za nezavisno pravosuđe.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *