Prošle godine nisu pokretane istrage protiv visokih državnih funkcionera ni ljudi bliskih vladajućem krugu, transparentnost rada državnih organa i vlade nije na zadovoljavajućem nivou, novinari i dalje trpe brojne pritiske, a pretnje i napadi na njih se retko rešavaju, navodi se, između ostalog, u izveštaju Stejt departmenta o stanju ljudskih prava u Srbiji za 2022. godinu. U izveštaju se podseća i na to da tri slučaja obijanja stanova članica redakcije KRIK-a godinama nisu rešena, kao i da je ova redakcija osuđena po tužbi aktuelnog ministra policije Bratislava Gašića – zbog vesti sa suđenja.

Piše: Bojana Jovanović

U redovnom godišnjem izveštaju o stanju ljudskih prava u Srbiji, Stejt department ne objavljuje nikakve drastične promene u odnosu na prošlu godinu – postoje dobri zakonski okviri za, između ostalog, borbu protiv korupcije, povećanje transparentnosti i zaštitu medija i civilnog sektora, ali se oni ne primenjuju, pa stanje u realnosti nije dobro. 

To, između ostalog, znači da se ne pokreću istrage visoke korupcije, kao i da se nezavisni i istraživački novinari nalaze u teškoj situaciji.

Stejt department podseća da je vlada navodno posvećena borbi protiv korupcije, ali da se zaključuje da je situacija mnogo drugačija. U tom smislu, navodi se i to da je nevladina organizacija Transparentnost, preko Indeksa percepcije korupcije (CPI), utvrdila visok nivo korupcije u zemlji prošle godine.

Sporadične istrage vode se protiv zvaničnika nižeg i srednjeg ranga, ali izostaju one protiv visokih zvaničnika – ministara ili osoba sa jakim političkim vezama, konstatuje se u izveštaju. Ovo doprinosi percepciji nekažnjivosti moćnih.

Stejt department navodi da i dalje postoje ozbiljni problemi kada je u pitanju nezavisnost pravosuđa. Predstavnici vlasti i prošle godine su nastavili da javno komentarišu istrage, sudske postupke i rad pojedinih sudija i tužioca, što je ocenjeno kao štetan uticaj na pravosuđe.

„Dužina suđenja, transparentnost postupka i efikasnost su i dalje zabrinjavajući“, takođe piše u izveštaju.

Situacija nije dobra ni kada je u pitanju medijska slika, zaključuje se iz izveštaja.

„Prevelika uloga države u medijskom sektoru potkopala je slobode koje su novinarima garantovane ustavom i zakonima“, navodi, između ostalog, Stejt department.

Ova organizacija podseća na stalno povećanje pritiska vlasti na nezavisne medije i novinare, kao i da su Reporteri bez granica ocenili da su „novinari ugroženi političkim pritiscima i nekažnjavanjem zločina počinjenih nad njima“.

U izveštaju se ističe i da je Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) registrovalo 132 napada na novinare, a kao jedan od slučajeva navodi se pretnja novinarima „Danasa“, u kojoj se, između ostalog, navodi da je ovaj list „beogradski Šarli Ebdo“ i da će „salva metaka krenuti da lomi prozore redakcije“. U izveštaju se podseća i na to da tri slučaja obijanja stanova članica redakcije KRIK-a godinama nisu rešena.

Ukazuje se i da je jedan od problema sa kojima se mediji suočavaju – SLAPP tužbe, odnosno tužbe čiji cilj nije zadovoljenje pravde, već zastrašivanje i pritisak. Organizacija CASE, koja se bori protiv SLAPP-a u Evropi, zabeležila je 18 slučajeva ovakvih tužbi u zemlji i Srbiju nazvala „plodnim tlom za SLAPP“.

Stejt department podseća i da je po jednoj od takvih tužbi doneta je presuda u novembru prošle godine – sudija je osudila KRIK po tužbi ministra unutrašnjih poslova Bratislava Gašića. Presuda je doneta zbog vesti sa suđenja u kojoj je citiran prisluškivani razgovor koji je pušten na suđenju kao dokaz tužilaštva. Medijska udruženja ocenila su presudu kao presedan i udar na istraživačko novinarstvo.

Stejt department ukazuje i da je državno finansiranje medija usmereno na podršku onih koji su lojalni vladajućoj stranci, a ne na podršku nezavisnog novinarstva. Kao i ranijih godina, i u 2022. predstavnici vlasti su dobijali daleko više medijskog prostora na televizijama sa nacionalnom pokrivenošću u odnosu na opozicione političare, ukazuje se u izveštaju.