Piše: Vil Ficgibon, Međunarodni konzorcijum istraživačkih novinara (ICIJ)

Trećeg aprila obeležena je treća godišnjica novinarskog istaživačkog projekta „Panamski papiri“ koju smo proslavili u Vašingtonu, u kancelariji Međunarodnog konzorcijuma istraživačkih novinara (ICIJ).

Kratko podsećanje – „Panamski papiri“ su ogromno novinarsko istraživanje koje je otkrilo kako su političari, kriminalci i velike korporacije ispumpavale novac širom sveta do školjki firmi i banaka.

Projekat je razotkrio ljude sa svih kontinenanta koji su izbegavali plaćanje poreza, davali mito ili prali novac.

370 novinara iz desetina zemalja radili su zajedno godinu dana, u gotovo potpunoj tajnosti, da pregledaju 11.5 miliona dokumenata procurelih iz agencije za otvaranje ofšor firmi „Mosak Fonseka“ (Mossack Fonseca).

Uzbunjivač nazvan Džon Do („John Doe“ – oznaka za muškarca kome se na zna pravo ime), dao je ova dokumenta reporterima nemačkog lista „Zidojče cajtung”, koji su ih podelili sa novinarima ICIJ-a, kako bismo formirali istraživački tim.

Prve priče objavljene su trećeg aprila 2016. godine. (Većina nas nije spavala te noći).

Od tada, još stotine novinara se priključilo projektu (na kraju krajeva, zašto bi se samo nekoliko stotina novinara zabavilo?) i napisano je još hiljade priča.

Političari su davali ostavke ili su završili u zatvoru, poput premijera Islanda i Pakistana. Desetine zemalja pokrenule su stotine istraga i drugih zvaničnih postupaka.

Za treću godišnjicu „Panamskih papira“, ICIJ i partneri ponovo su se okupili da sumiraju uticaj ovog revolucionarnog projekta. Rezultat: vlade 22 zemlje uspele su da povrate 1,2 milijarde dolara.

To je ogroman iznos, ali ne otkriva sve.

Neke vlade, na primer, ne žele da otkriju šta su uspele da povrate zahvaljujući „Panamskim papirima“.

Takođe, mislim da bi bilo pogrešno da o „Panamskim papirima“ mislimo samo u smislu brojeva i novca. Naravno, važno je prikupiti neplaćene poreze, otpustiti političare uhvaćene na delu i poslati kriminalce u zatvor. To je veoma važno.

Stvari koje ja najviše cenim u vezi sa „Panamskim papirima“ ne mogu biti iskazane ciframa.

 „Panamski papiri“ doprineli su da se razvije prekogranično istraživačko novinarstvo i pomogli da se promeni javni diskurs o nejednakosti u bogatstvu, porezima i korporativnoj pohlepi.

Ideja da desetine ili čak stotine reportera iz raznih zemalja zajedno rade na istoj priči nije bila novina u vreme kada su se pojavili „Panamski papiri“.

ICIJ i mnogi njegovi partneri već su imali zajedničke projekte, kao što su „Lux Leaks“, „Swiss Leaks“ i „Offshore Leaks“.

Ali istraživanje „Panamski papiri“ bilo je prekogranična saradnja „na steroidima“.

Nikada se toliko mnogo istraživačkih novinara, iz toliko zemalja i različitih govornih područja nije posvetilo istom projektu.

Gotovo 400 novinara se dogovorilo da čuva tajnu!

Od „Panamskih papira“ pa nadalje, reč „saradnja“ je osvojila svet. Ne samo što je stvarno kul (jer kako bih inače tako dobro upoznao brilijantne ljude iz KRIK-a), već zato što zajednički rad vodi do boljih priča i većeg uticaja.

Ohrabrujući rezultat „Panamskih papira“ je promena načina razmišljanja ljudi i njihovih postupaka.

Na praktičnom nivou, jasno je da su „Panamski papiri“ zaista uplašili neke ljude.

Na primer, detaljna studija iz Kolumbije pokazala je da su posle objavljivanja „Panamskih papira“ poreski obaveznici prijavili 15 puta više imovine koju poseduju u inostranstvu.

„Panamski papiri“ su sada i u popularnoj kulturi postali sinonim za nejednakost i za sumnjivo ponašanje.

Razgovarao sam sa taksistima u Keniji o „Panamskim papirima“. Projekat se spominje i u televizijskim serijama na Netfliksu. Uskoro će biti snimljen i holivudski film o njemu, u kom će glumiti brojne zvezde, poput Meril Strip.

Uticaj „Panamskih papira“ je neupitan, iako ima još mnogo toga da se uradi. (Loši momci se neće tako lako zaustaviti).

Radujem se još jednoj godišnjici „Panamskih papira“ i mnogim prekograničnim saradnjama novinara, kako bi istina izašla na videlo.