Saradnica Andrije Draškovića utiče na zakone i plaća trening policiji

Saradnica Andrije Draškovića utiče na zakone i plaća trening policiji

Mirjana Aćimović, bliska saradnica kriminalca Andrije Draškovića i predsednica udruženja kockarskih firmi Jakta, utiče na donošenje zakona u Srbiji, održava treninge službenicima policije i Uprave za sprečavanje pranja novca, a svoj uticaj širi i van zemlje sastancima koje ima sa institucijama Evropske unije.

Istraživali: Stevan Dojčinović i Jelena Vasić

Predsednica uticajnog udruženja priređivača igara na sreću Jakta, Mirjana Aćimović (51), je poslednjih 17 godina bila zaposlena kao direktor u firmi poznatog kriminalca Andrije Draškovića i starala se o njegovim kockarnicama dok je bio u zatvoru.

Istovremeno, njeno udruženje aktivno radi sa vladinim zvaničnicima na izmeni Zakona o igrama na sreću, obučava policijske službenike i finansijske inspektore, te lobira kod domaćih, regionalnih i evropskih vlasti.

Najbolje partnere je Jakta pronašla u Poreskoj upravi, Ministarstvu finansija i Ministarstvu kulture, putem kojih ovo udruženje utiče na zakone, te u Odeljenju za borbu protiv visoko-tehnološkog kriminala MUP Srbije i Upravi za sprečavanje pranja novca, kojima Jakta drži treninge. Rukovodioci ovog udruženja redovno gostuju na televiziji kao stručni komentatori za pitanja igara na sreću.

Nisu se postavili samo kao stručnjaci u Srbiji, već i kao regionalni igrači koji utiču na sve što ima veze sa igrama na sreću.

Mirjana Aćimović kaže da je stručnjak, a ne savetnik kriminalaca

Mirjana Aćimović kaže da je stručnjak, a ne savetnik kriminalaca

Aćimovićeva je radila za Draškovića još od davne 1997.godine, kada je postavljena za direktora njegovog preduzeća Fun (firma je kasnije promenila naziv u DLM AT Holding Group)u čijem su vlasništvu, između ostalog, bila dva kazina i popularni noćni klub Havana u centru grada. Drašković je vlasnik i preduzeća Maestral Nautika, aktivne firme u Hrvatskoj, gde je Aćimovićeva trenutno upisana kao direktor, iako preduzeće nije podnosilo finansijske izveštaje još od 2008. godine.

U razgovoru sa novinarima mreže Organized Crime and Corruption Reporting Project (OCCRP) i Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) Aćimovićeva tvrdi da više ne radi sa Draškovićem i da ne vidi zašto je njihov odnos problem. Kaže da popije kafu sa njim jednom u 15 meseci.

„Odnos je bio (tada) poslovan. (…) Čovek je bio u zatvoru do pre nekog vremena i videli smo se jedanput posle toga. I to po nekom privatnom osnovu, nebitno je“, kaže Aćimovićeva.

Novinari OCCRP-a kontaktirali su predstavnike državnih institucija koje su sarađivale sa udruženjem Jakta kako bi otkrili da li su znali za vezu između Aćimovićeve i Draškovića, ali niko nije direktno odgovorio na ovo pitanje.

Prema internet stranici Jakte, ovo udruženje zastupa 38 preduzeća koja su vlasnici slot klubova ili proizvode i servisiraju aparate za igre na sreću.

Udruženje, sem lobiranja za izmene zakona, pomaže firmama da dobiju dozvole za priređivanje igara na sreću i podržava lečenje zavisnika od kocke.

Jedan od članova udruženja Jakta je i srpsko predstavništvo austrijskog giganta za igre na sreću, preduzeća Novomatic, koji ima obrt od 3,2 milijarde evra i posluje u preko 80 zemalja.

Aćimovićeva nam je rekla da je stručnjak, a ne savetnik kriminalaca.

„Ja imam diplomu, imam svoje ime i prezime i imam iza sebe neki renome“, kazala je.

Zlatko Nikolić, kriminolog sa Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja, kaže da deluje nemoguće da policijski službenici koji prihvataju studijska putovanja ne znaju da li je donator putovanja povezan sa organizovanim kriminalom.

On ističe da je uobičajeno da kriminalci pokušavaju da se predstave kao legalni igrači.

„Što ste bliži državi to ste manje sumnjivi, pa ste čisti“, rekao je.

Nikolić smatra da ovakve vrste veza povećavaju rizik da se pojavi korupcija.

„Problem u tome da se udruženja (koja imaju veze sa organizovanim kriminalom) sastaju sa državnim činovnicima, je što te činovnike izlažete mogućnosti korupcije. Veći stepen izloženosti uvećava i rizik“, kaže Nikolić.„Država zato mora da radi na poboljšanju kontrole, od finansijske do bezbednosne.“

Nikolić je rekao da industrija igara na sreću privlači kriminalce, jer je to lak način da se zaradi, ali i zato što je dobro oruđe za pranje novca.

Zloglasna ličnost

Andrija Drašković je izašao iz zatvora u oktobru prošle godine (foto: Zoran Raš)

Andrija Drašković je izašao iz zatvora u oktobru prošle godine (foto: Zoran Raš)

Andrija Drašković je poznat u kriminalnim krugovima u regionu.
Protiv njega je u Italiji podignuta optužnica zbog umešanosti u crnogorsku šemu šverca cigareta, u kojoj su učestvovali i premijer Crne Gore Milo Đukanović, ali i italijanske kriminalne porodice Sakra korona unita i Kamora.

On je 2001. godine optužen za ubistvo kriminalca Zvonka Plećića u beogradskom restoranu Knez Rojal i osuđen je na devet i po godina zatvora.

Dokumenti pokazuju da je vlasništvo preduzeća Fun prebacio na Aćimovićevu dok je bio u zatvoru. Prema ugovoru,ona za ovu firmu nije platila ništa.

Nakon žalbe na presudu, Drašković je oslobođen 2004. godine, da bi ubrzo nakon toga bio zamalo ubijen u kiši metaka ispaljenih iz automatskog oružja. Tada je suparnički kriminalni vođa Luka Bojović, navodno, pucao na njegov blinidirani džip, pri čemu je poginuo jedan Draškovićev telohranitelj. Prema svedočenju Sretka Kalinića, člana Bojovićeve grupe, Bojović je hteo da ubije Draškovića jer ga je krivio za ubistvo Željka Ražnatovića Arkana.

Drašković je 2010. godine ponovo osuđen za ubistvo Plećića, ali nije odslužio punu zatvorsku kaznu jer je ona, donošenjem Zakona o amnestiji, skraćena za četvrtinu, pa je oslobođen u oktobru prošle godine.

Dok se sudski sistem fokusirao na ubistvo koje je počinio Drašković, on je osnivao nove firme, rotirajući prijatelje i kolege kroz svoja preduzeća. Njegov bliski prijatelj Todor Gardašević, na primer, radio je kao direktor preduzeća Fun u dva mandata od 1992. do 2000. godine. Tada ga je ubio Sretko Kalinić, u to vreme član ozloglašenog Zemunskog klana. Od novembra 2000. do decembra 2001. godine, Elena Mijatović (sada Karić), tadašnja Draškovićeva devojka, takođe je radila u istoj firmi. Bila je prisutna i kada je Plećić ubijen i na kraju je svedočila za Draškovića na sudu.

Aćimovićeva je kao direktor radila sa prekidima od 1997. do 1999, a zatim se vratila na posao 2001. godine, posle Elene Karić. Dokumenti pokazuju da je Aćimovićeva preuzela vlasništvo od Draškovića 2002. godine. Kao vlasnica, proširila je preduzeće Fun, otvorila novu poslovnu jedinicu i zaposlila svog muža, pre nego što je konačno vratila kontrolu Draškoviću 2009.godine.

Prijatelj iz zatvora

Dok je Aćimovićeva bila vlasnica preduzeća, barem na papiru, Drašković je bio uključen u poslove svojih kockarnica. Iz zatvora je potpisao ugovor sa Aćimovićevom u martu 2003. godine i dao joj, bez naknade, 49 aparata za kockanje i ostalu opremu u vrednosti oko 85.000 američkih dolara. Ovu operemu je zatim, prema dokumenatciji, Aćimovićeva upisala u vlasništvo firme Fun.

Zatvoren Draškovićev klub Havana, na čijoj adresi je osnovano udruženje Jakta

Zatvoren Draškovićev klub Havana, na čijoj adresi je osnovano udruženje Jakta

U toku naredne godine, prema priznanicama do kojih je došao OCCRP, Aćimovićeva je izvršila 11 gotovinskih isplata prema preduzeću u iznosu oko 157.000 američkih dolara. Osnovala je i ogranak Fun Casino Slot Servis i u martu 2004. godine imenovala za direktora svog muža, Dejana Božovića. On je radio na tom položaju do zatvaranja ogranka u avgustu prošle godine.

Drugo proširenje firme bilo je u julu 2008. godine, nakon što je Drašković pušten iz zatvora, a pre ponovnog suđenja. Aćimovićeva je osnovala preduzeće pod nazivom An-Fun, koristeći nekretninu u vrednosti oko 1.2 miliona američkih dolara kao početnu investiciju. Dokumentacija pokazuje da je taj novac došao od stana u vlasništvu kompanije Fun u vrednosti oko 461.000 dolara i zemljišta u Beogradu u vrednosti oko 746.000 dolara.

U oktobru 2008. godine, Aćimovićeva je imenovala Draškovića za direktora preduzeća An-Fun. U decembru te godine, on je uložio nešto više od 90.000 dolara u preduzeća Fun i An-Fun. Ugovori iz aprila 2009. godine pokazuju da je preuzeo kontrolu nad oba preduzeća isplativši Aćimovićevoj skoro 19.000 dolara, premda je preduzeće imalo sredstva u nekretninama od najmanje 1.2 miliona dolara. Preduzeće Fun je aktivno i danas pod novim imenom, iako su kazina zatvorena, dok je preduzeće An-Fun u procesu likvidacije.

Na pitanja o pojedinostima u vezi sa poslovanjem i transakcijama, Aćimovićeva je rekla novinarima OCCRP/CINS-a: „Dobro, ovaj intervju ćemo sad da završimo… Sledeći put kada budete želeli intervju, molim vas napišite pitanja, da se ja pripremim na pravi način, da pozovem neku pravnu službu.“

U vreme kada je Aćimovićeva vodila preduzeće Fun, 2005. godine, na adresi prostorija tog preduzeća osnovala je udruženje Jakta, gde je zaposlila svog muža i ostale saradnike iz Draškovićevih preduzeća.

Organizacija je preselila svoje kancelarije na drugu adresu u julu prošle godine.

OCCRP/CINS je pokušao da kontaktira Draškovića preko telefona na kućnoj adresi, ali on do objavljivanja ovog teksta nije odgovorio.

Članice udruženja Jakta

Ogranci austrijskog giganta Novomatic su članovi Jakte

Ogranci austrijskog giganta Novomatic su članovi Jakte

Prema dokumentima koje je OCCRP/CINS prikupio od Ministarstva rada, članice udruženja Jakta su i preduzeća Fil-Šar i Lutrija Filnik, koja je kontrolisao crnogorski kriminalni vođa Branislav Šaranović, do svoje smrti 2009. godine, i njegov brat, Slobodan, koji je uhapšen prošle godine pod sumnjom da je organizovao i platio ubistvo brata Luke Bojovića.

Preduzeće Fil-Šar je bilo vlasnik čuvenog kazina u hotelu Slavija i dva slot kluba u Kruševcu i Aleksandrovcu, dok je preduzeće Lutrija Filnik bilo vlasnik najmanje jednog kazina. Svi su danas zatvoreni.

Član udruženja Jakta je i preduzeće Lucky Line koje proizvodi aparate za igre na sreću, a nalazi se u vlasništvu supruge biznismena Milana Narančića (poznatog kao Limun), za kojeg se u policijskoj Beloj knjizi kaže da je bio pripadnik nekadašnjeg Surčinskog klana.

Firma kontroverznog biznismena Milorada Majkića, vlasnika lanca slot klubova Aleksandar, koji je preživeo pokušaj ubistva 1987. i napad iz automatskih pušaka na njegov slot klub 1998. godine, takođe je član Jakte.

Aćimovićeva je rekla da ona nije odgovorna za članove udruženja, kao i da policija proverava vlasnike kockarnica i da oni ne mogu dobiti dozvole za vođenje igara na sreću ukoliko su bili umešani u privredni kriminal.

„Postajete član Jakte kad date izjavu da poslujete po važećim zakonima za igre na sreću. Mi nismo isledni organ, pa da možemo da znamo šta koji član radi u svoje privatno vreme“, rekla je Aćimovićeva.

Istovremeno, prema istraživanju novinarske mreže Organized Crime and Corruption Reporting Project (OCCRP) i Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS), udruženje Jakta aktivno radi sa vladinim zvaničnicima na izmeni Zakona o igrama na sreću, obučava policijske službenike i finansijske inspektore, te lobira kod domaćih, regionalnih i evropskih vlasti. Rukovodioci ovog udruženja redovno gostuju na televiziji kao stručni komentatori za pitanja igara na sreću.

Zoran Jadžić, bivši direktor Uprave za igre na sreću, drži govor na Jaktinom seminaru

Zoran Jadžić, bivši direktor Uprave za igre na sreću, drži govor na Jaktinom seminaru

Nakon što je Aćimovićeva osnovala udruženje Jakta, koristila je saradnju sa direktorom Uprave za igre na sreću Zoranom Jadžićem da stekne poverenje i ugled među predstavnicima institucija susednih zemalja.

Jadžić je bio na čelu Uprave za igre na sreću u Ministarstvu finansija do maja 2011. godine, kada je podneo ostavku nakon policijske operacije pod nazivom Amfiteatar i skandala koji je ona izazvala u javnosti. Optuženo je šest službenika Uprave zbog primanja mita od vlasnika kockarnica. Jadžić nije bio optužen, ali je podneo ostavku i prešao na nižu poziciju u Poreskoj upravi.

Pre njegove ostavke, Uprava za igre na sreću je blisko sarađivala sa udruženjem Jakta na organizovanju stručnih seminara za službenike državnih institucija iz susedstva koje kontrolišu igre na sreću. On je udruženju Jakta ustupio službeni prostor u Poreskoj upravi za organizovanje prvog Jaktinog seminara u septembru 2010.godine, na kojem je Jadžić održao uvodni govor.

Dok je Jadžić bio direktor, udruženje Jakta se redovno pozivalo na saradnju sa Upravom kako bi steklo legitimitet i da bi zvaničnici iz drugih zemalja prisustvovali njihovim konferencijama.

Na internet stranici Jakte navodi se da je udruženje od 2010. godine organizovalo šest seminara za državne regulatore igara na sreću iz Hrvatske, Slovenije, Bosne i Hercegovine i Crne Gore. Zvaničnici iz prve tri zemlje su potvrdili OCCRP-u da su slali svoje predstavnike na četiri seminara između 2010. i 2013. godine, navodeći da su sami platili svoje troškove.

Dok su crnogorski zvaničnici odbili da komentarišu, OCCRP je pronašao dopis u kojem se regulator iz Crne Gore zahvaljuje udruženju Jakta na stručnoj podršci.

U proleće 2012.godine, Aleksandar Vulović, novi direktor Uprave za igre na sreću prekinuo je bliske veze sa udruženjem Jakta. OCCRP je došao do dopisa koji je nekadašnja Uprava (a sadašnji Sektor za igre na sreću) uputila Jakti, u kojem se od udruženja traži da prestane da komunicira sa zvaničnicima drugih zemalja u ime državne Uprave.

„Uprava za igre na sreću je jedina nadležna za organizovanje zvaničnih sastanaka sa ostalim regulatorima u regionu. Smatramo da je naša obaveza da se ogradimo od pomenutog [događaja]. O ovom stavu Uprave biće obavešteni svi regulatori iz regiona, koje je Jakta pozvala na Četvrtu regulatornu konferenciju“, navodi se u pismu.

Aleksandar Vulović nije hteo da komentariše rad Uprave iz vremena njegovog prethodnika, ali je dodao da se od njegovog dolaska sve radi u skladu sa zakonom. Jadžić je odbio da da komentar.

Aćimovićeva je, međutim, održavala kontakte na drugim bitnijim mestima.

Dejan Stojanović, zamenik direktora Poreske uprave je nju i njenog muža, u martu 2013.godine, imenovao za članove grupe koja se bavi izradom podzakonskih akata iz oblasti igara na sreću.

Ivan Tasovac, ministar kulture, je Jaktine predloge za promenu zakona prosledio Ministarstvu finansija kao svoje

Ivan Tasovac, ministar kulture, je Jaktine predloge za promenu zakona prosledio Ministarstvu finansija kao svoje

Efikasnost i uticaj koji udruženje Jakta ima na državu pokazao se i krajem 2013. godine, nakon što se Aćimovićeva sastala sa ministrom kulture, Ivanom Tasovcem. Ona je tada dala brojne predloge za izmene i dopune Zakona o igarama na sreću. Tasovac je većinu Jaktinih predloga bez promena prosledio Ministarstvu finansija, predstavljajući ih kao ideje svog ministarstva. On nije želeo da prokomentariše ovaj slučaj za OCCRP, tvrdeći da, od kada je stupio na funkciju ministra, ne daje nikakve izjave medijima. Uputio nas je na PR službu, koja nije odgovorila na postavljeno pitanje.

Predložene izmene Zakona odnose se, između ostalog, na tehničke uslove aparata za kockanje, uslove koje moraju imati laboratorije koje proveravaju ispravnost aparata, kao i na raspodelu novca koji država prikuplja od igara na sreću.

Obuke policije

Aćimovićeva je u poslednje dve godine proširila svoj rad i na druge državne institucije – pre svega one koje se bave suzbijanjem organizovanog kriminala, kao što su Odeljenje za borbu protiv visoko-tehnološkog kriminala srpske policije i Upravu za sprečavanje pranja novca. Na internet stranici Jakte navodi se da je 2013.godine udruženje organizovalo obuke za službenike Uprave i da je poslalo članove policijskog Odeljenja u Austriju na studijsko putovanje u preduzeće Novomatic.

Milovan Milovanović, direktor Uprave za sprečavanje pranja novca, rekao je za OCCRP/CINS da je ta tvrdnja samo „delimično tačna“, jer se radilo o sastanku, a ne o obuci.

Rekao je da je Uprava poslala četiri svoja radnika na sastanak sa udruženjem Jakta da nauče više o problemima u industriji igara na sreću.

„Saradnja je u ovom trenutku neformalna“, rekao je Milovanović. „Pretpostavljamo da će se saradnja Uprave i ovog udruženja [Jakta] nastaviti, pre svega u cilju zaštite interesa Republike Srbije, ali i samih priređivača i igrača.“

Milovanović je rekao i da je jedan predstavnik Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) prisustvovao sastanku.

MUP je potvrdio novinarima OCCRP/CINS-a da su četiri inspektora iz Odeljenja za borbu protiv visoko-tehnološkog kriminala poslata na obuke u preduzeće Novomatic i da je sve troškove platilo udruženje Jakta. Predstavnici MUP-a priznali su da ne znaju ko je Jakti obezbedio sredstva za posetu kompaniji Novomatic.

Preduzeće Novomatic vodi 29 slot klubova u Srbiji preko kompanija Admira i Beo Gaming, koja su takođe članice Jakte. Preduzeće Novomatic nije odgovorilo na postavljena pitanja.

Pokušaj napredovanja u Evropi

Aćimovićeva je imenovana i za predsednika Komisije za odgovorno priređivanje igara na sreću u Evropskoj federaciji za igre na sreću – Euromat, koja predstavlja ovu industriju na nivou Evropske unije.

Prema internet stranici udruženja Jakta, u oktobru 2013. godine, Aćimovićeva se sastala sa predstavnicima Evropske komisije i razgovarala o industriji igara na sreću u Srbiji i projektima Euromat za odgovorno priređivanje igara na sreću.

Aćimovićeva je u junu 2012. godine učestvovala u raspravi u Evropskom parlamentu na temu on-line igara na sreću u Evropi i objavila je video snimak sa tog događaja.

Na internet stranici udruženja se takođe navodi da Jakta planira da sprovede nova studijska putovanja i aktivnosti u Nemačkoj, Belgiji, Holandiji i Rumuniji.

U Srbiji, poslednji sastanak je Jakta imala u Ministartsvu finansija, gde su se sreli sa Borisom Dragovićem, šefom kabineta ministra Lazara Krstića. Nakon više od mesec dana pozivanja ministarstva, novinari OCCRP/CINS-a nisu dobili intervju.

Kriminolog Zlatko Nikolić kaže za OCCRP/CINS da deluje nemoguće da policijski službenici koji prihvataju studijska putovanja ne znaju da li je donator putovanja povezan sa organizovanim kriminalom.

„Problem u tome da se udruženja (koja imaju veze sa organizovanim kriminalom) sastaju sa državnim činovnicima, je što te činovnike izlažete mogućnosti korupcije“, kaže Nikolić. „Država zato mora da radi na poboljšanju kontrole, od finansijske do bezbednosne.“

Gambling-graphic

2 Comments

  1. tihomir trivunac kaže:

    Samonapred u istragama kriminala svih politicara i predstavnika vlasti.Kako da vas doniram preko racuna?

    Pozdrav.

    Tihomir Trivunac

STIGLA JE KRIK APLIKACIJA!

Požuri! Skini našu aplikaciju što pre i među prvima saznaj nova otkrića i vesti o kriminalu i korupciji!

Skini KRIK aplikaciju sa Google Play