Željko Rutović osuđen je danas na četiri godine i četiri meseca zatvora zbog prebijanja i ranjavanja Predraga Rankovića Peconija u beogradskom hotelu „Prag“ pre dve godine, dok je njegov telohranitelj Neđeljko Mumin dobio dve godine i četiri meseca zatvora.
Piše: Milica Vojinović
Kako je sudija Slavica Nikolić rekla tužilaštvo je dokazalo krivicu optuženih. Ona je navela i da pri odlučivanju o kazni za Rutovića nije bilo olakšavajućih okolnosti jer se na snimku napada videla njegova „izuzetna upornost“.
„Radnje Neđeljka Mumina bile su daleko lakše i blaže nego radnje optuženog Rutovića“, kazala je Nikolić.
Ona je, nakon izricanja presude, ukinula pritvor Muminu, jer je u međuvremenu zvanično potvrđeno jemstvo koje je sud prihvatio sredinom februara.
Ovo nije konačna presuda i na nju se mogu žaliti Rutović i Mumin, kao i tužilaštvo.
Muminu i Rutoviću, koji je od ovog događaja u bekstvu, sudilo se oko godinu i po dana zbog brutalnog napada na Rankovića. Ovaj događaj zabeležila je sigurnosna kamera hotela „Prag“.
Mumin je ispričao da je pucao u Rankovića dok su se otimali oko pištolja, u šta tužilaštvo nije poverovalo navodeći da se na snimku napada vidi da hice ispaljuje Rutović.
Rutovićevi advokati pokušali su da dokažu da je na njegovo ponašanje te večeri uticala bolest koju ima, kao i terapija koju prima. Tražili su veštačenje njegove medicinske dokumentacije što je sudija Nikolić odbila navodeći da je on u bekstvu zbog čega nije moguće da ga veštaci pregledaju i da veštačenje same dokumentacije ne bi bilo dovoljno.
Ranković se ne seća napada
Svedočeći o napadu, Ranković je u oktobru prošle godine na sudu kazao da se ne seća ničega u vezi sa ovim događajem.
„Imao sam presek i blokadu. Od ulaska u restoran se ne sećam ničega“, naveo je tom prilikom i dodao da ne želi krivično da goni Rutovića i Mumina, kao i da ne traži odštetu.
Na pitanje tužioca da li oseća posledice ranjavanja Ranković je kratko rekao: „Ne“, nakon čega je brzo napustio sudnicu.
Snimak napada
Događaj u hotelu „Prag“ zabeležila je sigurnosna kamera, a snimak se, pre nego što je pušten na suđenju, pojavio i na društvenim mrežama.
Na početku snimka vidi se da se Ranković i Rutović obraćaju jedan drugom, nakon čega Rutović poseže rukom ispod sakoa. Snimak na nekim mestima preskače, pa se u jednom trenutku pored Rankovića pojavljuje Rutovićev telohranitelj Neđeljko Mumin. Ranković ustaje sa mesta, a Mumin mu prilazi i zadaje nekoliko udaraca.
Snimak prikazuje i Rutovića kako sa pištoljem u ruci dolazi do Rankovića, nekoliko puta puca u njega nakon čega ovaj pada na zemlju. Rutović potom 13 puta sa stola besno podiže čaše, flaše i druge predmete i olupava ih Rankoviću o glavu i ruke kojima se štiti.
Ranković je ostao krvave glave na podu, dok je Mumin pokušavao da zadrži Rutovića koji je krenuo nožem na žrtvu, kako se vidi na snimku. Rutović je i nekoliko puta šutnuo Rankovića dok je ležao na podu, pre nego što su Mumin i on otišli.
Advokati optuženih tokom postupka su insistirali da snimak bude izbačen iz dokaza, što sudija nije prihvatila.
Snimak je demantovao svedočenja nekoliko svedoka. Mnogi od njih su na suđenju ispričali da nisu videli ko je pucao u Rankovića, iako snimak prikazuje da su neki od njih ostali u prostoriji u trenutku kada je došlo do pucnjave i mogli da vide događaj.
Ovo je prokomentarisao i tužilac Aleksandar Isailović iznoseći završnu reč prošle nedelje. Kako je naveo, ovaj slučaj potvrđuje pravilo da su najmanje predvidljivi dokaz svedoci koji su isti događaj zabeležen na snimku različito opisivali. Razlog za ovo, ocenio je Isailović, treba tražiti u strahu, ali i u prijateljskim vezama sa Rutovićem ili Rankovićem.
Akteri devedestih
Iako su danas biznismeni, Rutović i Ranković poznati su po svojim ranijim vezama sa kriminalom.
Prema Beloj knjizi organizovanog kriminala MUP-a obojica su devedesetih godina bili pripadnici kriminalnih grupa.
Ranković je bio deo surčinskog kriminalnog klana koji je predvodio Ljubiša Buha Čume. On je hapšen u policijskoj akciji „Sablja“ nakon ubistva premijera Zorana Đinđića kada je u pritvoru proveo tri meseca.
Bio je optužen zbog utaje višemilionskog poreza u svojoj firmi koja se bavila igrama na sreću i držala poker aparate, ali je ovaj postupak nakon osam godina trajanja zastareo.
Rankovićje nezvanično vlasnik velikog broja kompanija u Srbiji koje se ne vode na njegovo ime, a kontroliše ih preko kompanije „Invej“. Takođe je vlasnik i televizije „Happy“, ali je u privrednom registru navedeno ime druge osobe.
I Rutović se danas bavi biznisom, iako se na njegovo ime ne vodi nijedna firma u Srbiji. Njegov brat poseduje poznate restorane i hotele.
Rutović je devedesetih, prema Beloj knjizi, bio deo zvezdarske grupe koju je vodio Sredoje Šljukić zvani Šljuka, a koja je bila poznata po nasilnim delima – razbojništvima, iznudama, reketiranju, ubistvima, kao i po obračunima sa drugim grupama. Švercovali su, kao i surčinski klan, naftu i drogu.