Nedovoljno jasna i stroga pravila o odgovornosti funkcionera, problem više funkcija, politički uticaj na Agenciju za borbu protiv korupcije, samo su neke od zamerki koje je na nacrt novog Zakona po okončanju javne rasprave Agencija uputila Ministarstvu pravde.

Piše: Bojana Pavlović

Od kada se ušlo u izradu novog Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, o mogućim izmenama govorilo se sa dosta optimizma.

U izradi nacrta učestvovali su predstavnici vlasti, Agencije i organizacija civilnog društva. Konačnu verziju početkom oktobra objavilo je Ministartvo pravde – i takav nacrt bio je na javnoj raspravi koja je završena juče.

Po završetku javne rasprave, Agencija je uputila ministarstvu mišljenje o objavljenom nacrtu.

Neki od predloga članova radne grupe, poput proširenja kruga „povezanih lica“ po kojem će izveštaje o imovini i prihodima Agenciji podnositi svi najbliži srodnici funkcionera i mogućnost Agencije da pristupa službenim evidencijama drugih organa, predstavljaju najbitnija poboljšanja zakona.

Predlozi kojima bi se uvela stroža pravila koja se odnose na odgovornost funkcionera, međutim, nisu ušli u konačnu verziju, dok su drugi usvojeni polovično.

Čega nema u Nacrtu

Predlog o kom se mnogo govorilo „jedan čovek – jedna funkcija“ usvojen je samo delimično. Ova odredba neće se odnositi na one koji se trenutno nalaze na nekoliko funkcija, tvrde iz Agencije.

Direktorka Agencije Tatjana Babić objašnjava da je problematično što nije ostavljen prelazni period da se funkcioneri, koji su u trenutku stupanja na snagu novog zakona na više funkcija, odluče koju će obavljati.

„To znači da bi ti funkcioneri mogli da ostanu na svojim funkcijama do isteka mandata, što će ova nova pravila, u određenom broju slučajeva i za određeni vremenski period, praktično obesmisliti“, kaže Babić za KRIK.

Na taj način bi i funkcioneri koji bi na poziciju stupili po usvajanju zakonu bili u nepovoljnijem položaju u odnosu na one koji su već na funkcijama.

U nacrt nije ušao ni predlog da se funkcioneru, ukoliko se utvrdi da je protivzakonito obavljao više funkcija, oduzme plata koju je dobijao za dodatne funkcije.

Predstavnici Agencije predlagali su i da preporuka za razrešenje funkcionera bude obavezujuća. To znači da bi, ukoliko funkcioner prekrši zakon, Agencija mogla da naloži instituciji u kojoj je zaposlen da ga smeni, a ta institucija morala bi da ispuni ovu preporuku.

Ovaj predlog takođe nije ušao u poslednju verziju zakona. Umesto toga, Agencija može da izrekne javnu preporuku za razrešenje, a organ ima obavezu samo da obavesti Agenciju da li je funkcionera otpustio i ako nije da obrazloži zašto nije.

Član odbora Agencije Zoran Stojiljković kaže da su odbačeni neki od ključnih predloga za smanjenje političkog uticaja na rad Agencije, poput onog o izboru članova odbora.

„Podržavao sam inicijalni predlog Agencije po kome u članstvu odbora ne bi bili ljudi koje neposredno biraju predstavnici vlasti, poput Vlade ili predsednika republike, no ostalo se na stanovištu da način izbora ne dovodi u pitanje samostalnost odbora. I to je bilo većinsko stanovište“.

Programski direktor organizacije „Transparentnost Srbija“ Nemanja Nenadić, koji je bio član radne grupe za izradu zakona, kaže da su odbijeni i neki od predloga ove organizacije, poput onog da se zakonom urede „funkcionerske kampanje“, odnosno zloupotreba funkcije u svrhe poboljšanja rejtinga stranke.

„Drugi predlog bio je da osim funkcionera zakonom budu obuhvaćeni i savetnici. Oni nisu ni službenici ni funkcioneri i pitanje sukoba interesa do kog može doći prilikom njihovog angažovanja nije nikako rešen“, kaže Nenadić.