Prethodna godina bila je najteža do sada, navodi se u izveštaju Poverenika za informacije od javnog značaja za 2017. godinu, i to zbog nedostatka podrške državnih organa. Ovo je najverovatnije poslednji izveštaj koji kao Poverenik potpisuje Rodoljub Šabić pošto mu mandat ističe krajem ove godine

Piše: Milica Vojinović

Poverenik Rodoljub Šabić u izveštaju navodi da je jedan od ključnih problema u radu ove institucije odsustvo odgovornosti organa vlasti i nepoštovanje zakona.

Šabić navodi da u čak 78 odsto slučajeva institucije dostave informacije tek nakon intervencije Poverenika. Ovo je, kako navodi, veoma zabrinjavajuće jer govori o svesnom, namernom ignorisanju zakonskih obaveza organa vlasti.

Loša je praksa institucija da najpre odbiju da građanima podatke dostave, potom na zahtev odgovore nakon žalbe, a pre nego što Poverenik stigne da reaguje.

I Vlada Srbije se neodgovorno odnosila prema zakonskoj obavezi da obezbedi dostavljanje podataka ukoliko institucija ne postupa prema rešenju Poverenika, piše u izveštaju. U prethodnoj godini Poverenik je od Vlade tražio da reaguje 43 puta što ona nije učinila – nijednom.

Zabrinjavajuća je i pojava „ćutanja uprave“ da organi vlasti potpuno ignorišu zahtev. Oko 85 odsto žalbi uloženih Povereniku odnose se upravo na ignorisanje.

Izveštaj za 2017. godinu najverovatnije je poslednji koji kao Poverenik potpisuje Rodoljub Šabić pošto mu mandat ističe krajem ove godine.

Prethodna tri godišnja izveštaja Narodna skupština nije razmatrala, uprkos tome što je to propisano zakonom i poslovnikom Skupštine.

Tajne informacije o funkcionerima

Deo izveštaja Poverenik je posvetio slučajevima u kojima su institucije odbile da daju informacije koje se odnose na javne funkcionere proglasivši ih tajnim podacima.

Prikrivanjem informacija o imovini i prihodima funkcionera pod izgovorom da je reč o tajnim podacima, institucije zloupotrebljavaju Zakon o tajnosti podataka, tvrdi Poverenik.

U slučaju gradonačelnika Beograda Siniše Malog Poverenik je radio na 14 predmeta povodom žalbi novinara zbog nedobijanja informacija. Među njima bile su one koje su podneli novinari KRIK-a, i to protiv nekoliko tužilaštava koja su podatke iz postupka protiv gradonačelnika proglasila tajnim.

Slično se dogodilo i u slučaju ministra odbrane Aleksandra Vulina kada su novinari Povereniku obratili devet puta u vezi sa informacijama o njegovoj imovini.

Uprava za sprečavanje pranja novca i Agencija za borbu protiv korupcije skinule su oznaku tajnosti sa dokumenata o Vulinu i dostavile ih tek nakon intervencije Poverenika.

Novinari su na otpor i prikrivanje informacija nailazili u slučaju Savamala. Novinarima KRIK-a dostavljen je, nakon intervencije Poverenika, jedan od izveštaja Ministarstva unutrašnjih poslova o ovom slučaju, ali je veliki broj upućenih zahteva ostao bez odgovora.

„Nažalost, i pored svih mera i formalnih odluka koje je Poverenik preduzeo povodom obraćanja i žalbi građana, još uvek su mnoge informacije nedostupne za javnost“, navodi Poverenik za infromacije od javnog značaja o slučaju Savamala.

Otežan rad

Prethodne godine institucije nisu odbijale da podatke dostave samo građanima i novinarima, već i samom Poverniku što je otežavalo njegov rad.

U osam slučajeva nije mu bilo omogućeno da pristupi podacima da bi utvrdio da li ih treba dostaviti tražiocu.

Šest institucija, međutim, odbilo je da mu omogući uvid u tražena dokumenta. Kao primer Povernik navodi da ga je Pravni fakultet u Novom Sadu obavestio da ne poseduje traženu dokumentaciju što je kako navodi „gotovo nemoguće, budući da se dokumentacija odnosi na službenu prepisku u vezi sa doktorskom titulom stečenom na tom fakultetu.“

Neke institucije tražile su da Poverenik uvid u tražena dokumenta izvrši u njihovim prostorijama.