Građani i novinari najteže dolaze do informacija o trošenju novca iz budžeta i o javnoj imovini, podaci im se uglavnom ne dostavljaju uz obrazloženje da su poverljivi, a institucije najčešće odbijaju da informacije dostave novinarima, konstatuje u svom izveštaju za prošlu godinu Poverenik za informacije od javnog značaja Milan Marinović. 

Piše: Bojana Pavlović

Poverenik ocenjuje da se stanje u ostvarivanju prava na slobodan pristup informacijama od javnog značaja ne može oceniti kao zadovoljavajuće. 

„Podnosioci zahteva su najteže dolazili do informacija u vezi sa trošenjem budžetskih sredstava, javnim nabavkama i drugim raspolaganjima javnim sredstvima i evidencijom javne imovine“, piše u izveštaju Poverenika i konstatuje da se broj žalbi upućenih ovoj instituciji povećava svake godine, pa je tako protekle stiglo 36 odsto više nego ranije.

Državni organi nastavljaju sa lošom praksom da tražene informacije dostavljaju građanima i novinarima tek pošto se oni žale povereniku, piše u izveštaju. 

„To pokazuje da nije ni bilo suštinskih razloga za nepostupanje po zahtevima te da se takav neodgovoran i neracionalan odnos organa vlasti prema građanima i javnim resursima mogao i morao izbeći“.

U izveštaju se navodi da se informacije najčešće uskraćuju pod obrazloženjem da su poverljive ili da bi se njihovim objavljivanjem ugrozilo pravo na nečiju privatnost. Ovo obrazloženje koristi se, piše u izveštaju, čak i onda kada je reč o nosiocima funkcija i službenim licima, a informacije se odnose na njihov rad. Organi često kao izgovor da ne dostave informacije navode da tražioci zloupotrebljavaju pravo na slobodan pristup informacijama od javnog značaja. 

Često se dešava da organi informacije ne dostave i nakon što to naloži poverenik i to najčešće kada informacije traže novinari. 

„Iako novinari ovaj zakon koriste kao osnovni alat u obavljanju svog posla, oni do informacija o radu organa vlasti dolaze sve teže, a to potvrđuje veoma visok procenat neizvršenih rešenja (35,51 odsto) koja je poverenik doneo po njihovim žalbama i kojima je naložio da im se informacije učine dostupnim“. 

Povernik ocenjuje da je ovakvo ponašanje neopravdano budući da je reč o profesiji koja informacije traži radi da bi pisala i izveštavala javnost o temama od opšteg interesa. 

Kada organi ne dostave informacije, poverenik može da se obrati Vladi Srbije da ona prinudi organ, međutim, ovo sredstvo kao i ranije – ne funkcioniše. U prethodnoj godini, poverenik je podneo 82 zahteva vladi da obezbedi dostavljanje informacija, ali nije dobio nikakav odgovor.