Piše: Vesna Radojević

E baš da vidimo da li ćete to da objavite“, „Svi mediji lažu“, „Ko vas plaća“.. Sve su to komentari i pitanja sa kojima se suočavam od kada sam počela da izveštavam. Dok sam ranije, na početku karijere, naivno branila svoje kolege od takvih komentara, danas im se vrlo rado pridružim. Ne samo da govorim: „Da, veliki broj medija u Srbiji manipuliše”, već i pitam: „A znate li zbog čega?“

Upravo na to i slična pitanja „Raskrikavanje“ želi da odgovori dugoročno. Marija Vučić i ja ćemo svakodnevno beležiti slučajeve u štampanim, a oslanjamo se na čitaoce da nam javljaju medijske manipulacije u drugim medijima. Društvene mreže će nam takođe služiti da odaberemo vesti koje ćemo proveravati, a koje i imaju najviše potencijala da budu „viralne“ i tako nanesu štetu ukoliko nisu istinite.

U drugoj fazi posvetili bismo se manje poznatim, uglavnom desno orijentisanim portalima, koji sebe reklamiraju kao „buntovnike protiv sistema“. Privlače publiku koja ne voli mnogo medije niti im veruje, ali i ne shvata dovoljno u kakvu zamku mogu da upadnu bespogovorno podržavajući „buntovnike“ o kojima malo znaju.

Imali smo takav slučaj sa portalom „Srbin.info“ i vešću „Nataša iz Subotice rodila petorke“ koja je zaradila hiljade „lajkova“ i retvitova. Nataša je zapravo Amerikanka i petorke je rodila pre 10 godina u Teksasu. Samo dva klika su potrebna da ovo saznate tako što ćete objavljenu fotografiju pretražiti na internetu.

Međutim, nekada je potrebno više od dva klika. Potreban je i kontekst. A to će opet biti naša misija.

Ono što je „muka“ kod nas jeste velika razlika u odnosu na demokratski razvijenije zemlje u kojima fenomen „lažnih vesti“ poprima ozbiljne razmere. U njima veliki broj dezinformacija proizvode mediji na margini, kod nas neki od najčitanijih i najgledanijih medija. Bez želje da kolegama „delimo“ lekcije upustićemo se u poduhvat koji će na kraju dana pomoći i čitaocima i nama da razumemo načine proizvodnje lažnih vesti, propagandnih narativa, komercijalnih i političkih interesa fino upakovih u vest. Šta je iza kulisa tako će postati i pitanje naših čitalaca.

U Srbiji postoji niz novinara i novinarki koji svoj posao obavljaju profesionalno. Izloženi su zbog toga brojnim rizicima, napadima visokih zvaničnika, lokalnih moćnika, doživaljaju konstantne pretnje i napade. Njihov rad ne samo da je hvale vredan već i izuzetno važan u uslovima koji borbu za vladavinu prava otežavaju svaki dan. Ne sme se njihov rad stavljati u isti koš sa proizvodnjom dezinformacija i lažnih vesti upakovanih u novinarske izveštaje.

Zašto ne bismo, dakle, i na primerima pokazali ko su rizični mediji i zbog čega je nihov kredibilitet upitan? Opet, bolje je da se novinari bave novinarima. Zamislite da to radi država? Šta bi za njih bile lažne vesti?

Ako su u „Tajmu“ pre gotovo sto godina počeli da obraćaju pažnju na pronalazak netačnih navoda u člancima, ne vidim nikakav razlog da mi to isto ne počnemo da radimo sto godina kasnije. Jer, osim u organizacijama koje se bave istraživačkim novinarstvom, fektčeking (provera činjenica) u Srbiji je skoro nepoznat pojam.

Zato, pazite šta pišete, raskri(n)kaćemo vas!