Osvrt na 2017: Šta je KRIK otkrio prethodne godine
U godini za nama KRIK je objavio istraživačke priče u kojima je otkrio da funkcioneri raspolažu novcem kome ne mogu da dokažu poreklo, veze vlasti i kriminalaca, poslove i imovinu kandidata na minulim izborima za predsednika. Učestvovali smo u svetskom projektu „Rajski papiri“ i pokrenuli dva nova projekta – „Crnu knjigu“ i „Raskrikavanje“. Zbog svojih otkrića KRIK je, kao i prethodnih godina, bio pod napadom provladinih medija i predstavnika vlasti, ali je dobio veliku podršku čitalaca i kolega. Naš sajt je u proseku mesečno posećivalo oko pola miliona čitalaca. Da bismo nastavili sa radom, važno je da nas čitaoci podrže donacijama.
Piše: Jelena Radivojević
Tokom 2017. godine KRIK je mesečno u proseku posećivalo oko pola miliona čitalaca. Veliku podršku dobijamo i na društvenim mrežama Fejsbuk i Tviter na kojima imamo oko 90 hiljada pratilaca. U proteklom periodu naša istraživanja bila su na 32 naslovne strane štampanih medija.
Neka od istraživanja KRIK je uradio zahvaljujući donacijama čitalaca. Više od 600 osoba je barem jednom novčano podržalo naš rad.
Priče koje su privukle najviše pažnje i najposećenije su na sajtu KRIK-a su baza imovine političara, intervju sa bivšom suprugom gradonačelnika Beograda Siniše Malog, priča o „tetki iz Kanade“, tekstovi o vezama vlasti i kriminalaca i bespravnom rušenju u Savamali, kao i priče iz serijala „Rajski papiri“, pokazuju rezultati za prethodnu godinu.
KRIK je u decembru pokrenuo novi projekat – „Raskrikavanje“ koji će se boriti protiv lažnih vesti. Čitaoci će, između ostalog, na „Raskrikavanju“ moći da saznaju koji mediji najčešće objavljuju dezinformacije, šire propagandu ili pomažu kompanijama i pojedincima da se skriveno reklamiraju. Pod lupom „Raskrikavanja“ biće i finansije urednika i vlasnika medija, a pratićemo i koji mediji najčešće primaju državnu pomoć i kako to utiče na njihov rad.
Baza imovine političara
Jedan od glavnih KRIK-ovih projekata – baza imovine političara objavljena je u decembru 2016. Ove godine bazu smo dopunili podacima o imovini, poslovima, postupcima 11 kandidata na izborima za predsednika Srbije. Istraživanje je pokazalo da najvećom imovinom raspolaže kasnije izabrani predsednik Aleksandar Vučić sa više od 800 kvadrata porodičnih nekretnina, a slede ga Vuk Jeremić i Vojislav Šešelj sa po više od 500 kvadrata u vlasništvu. Otkrili smo ofšor firme nekih od kandidata i postupke koji su vođeni protiv njih. Značaj baze prepoznat je na međunarodnom nivou jer je u prošloj godini nagrađena svetskim priznanjem „Data journalism award“ za najbolju novinarsku bazu sastavljenu od javno dostupnih podatka.
„Tetka iz Kanade“
Među najčitanijim tekstovima bila je priča o tome kako je ministar odbrane Aleksandar Vulin nespretno i neuverljivo objasnio Aegnciji za borbu protiv korupcije poreklo novca kojim je kupio stan na Zvezdari. Vulin je Agenciji najpre ispričao da je stan kupio novcem od prodaje prethodnog, a kasnije promenio priču i rekao da je ženina tetka iz Kanade pozajmila 205.000 evra kako bi on i supruga Nataša kupili stan. Vulin je novinarima KRIK-a rekao da je novac uneo u zemlju u iznosima od po devet hiljada evra.
KRIK je došao i do službene beleške Tužilaštva za organizovani kriminal koje je po prijavi Agencije proveravalo Vulina i utvrdilo da on nije počinio nikakvo krivično delo. Beleška pokazuje traljav, površan i nedovršen posao tužilaštva i policije i otkriva da tužilaštvo na razgovor nije pozvalo ni ministra Vulina, ni misterioznu tetku koja mu je navodno pozajmila novac, niti proverilo sumnjiv milionski posao nabavke kamera koji je Vulin sklopio na Kosovu.
Intervju sa Marijom Mali
Oko pola miliona osoba pročitalo je intervju sa Marijom Mali, bivšom suprugom gradonačelnika Beograda Siniše Malog u kome je govorila o njegovim sumnjivim poslovima. Rekla je, između ostalog, da je bila primorana da potpiše lažnu izjavu o prihodima kako bi Mali pred Agencijom za borbu protiv korupcije opravdao poreklo 95.000 evra. Govorila je i o neprijavljenoj imovini koju gradonačelnik poseduje, ali i da joj se on pohvalio da je organizovao bespravno rušenje u beogradskoj četvrti Savamala.
Sumnjivi poslovi gradonačelnika
Prošle godine nastavili smo da pratimo sumnjive poslove gradonačelnika Beograda Siniše Malog. Objavili smo detalje izveštaja Agencije za borbu protiv korupcije u kome su opisani njegovi poslovi za koje se sumnja da mogu biti pranje novca. U pitanju su novčane transakcije koje je Mali sprovodio preko ofšor kompanija, uključujući i kupovinu nekretnina u Bugarskoj. Jedan deo bavi se i gradonačelnikovim prikrivanjem imovine. U izveštaju se navodi i da je Agencija pokrenula postupak vanredne kontrole između ostalog i zbog dokumenata koja su objavljena na našem sajtu.
Otkrili smo i da je advokatica pokušala Malog da retroakivno obriše iz ofšor firmi. Ana Panajotova tražila je od bugarskog poslovnog registra da je retroaktivno upiše kao vlasnicu i direktorku kompanija preko kojih je Mali kupovao stanove na bugarskom primorju.
Pratili smo suđenje u kojem država pokušava da povrati 10 hektara državne zemlje kod Vršca koju je nelegalno prisvojila porodica gradonačelnika. Ovaj sudski postupak bio je u prekidu šest godina, a ponovo je pokrenut nakon što je KRIK u oktobru 2015. godine objavio serijal priča o sumnjivim poslovima Siniše Malog. Privredni sud u Pančevu doneo je u septembru presudu kojom se nalaže da zemlja bude vraćena državi, ali je trenutno u toku odluka po žalbi.
„Rajski papiri“
U 2016. godini učestvovali smo u istraživanju „Panamski papiri“, a 2017. smo bili deo velikog međunarodnog projekta „Rajski papiri“. Dokumenta procurila iz dve agencije za ofšor usluge, kao i iz 19 zvaničnih kompanijskih registara omogućila su da saznamo koje poznate osobe iz Srbije posluju preko ofšora.
Najpoznatije ime u papirima bio je ministar bez portfelja Nenad Popović. Dokumenta su otkrila da je tržišna vrednost Popovićevih poslova i imovine veća od 100 miliona dolara – što ga čini ubedljivo najbogatijim političarem u zemlji. „Rajski papiri“ otkrili su da je Popović, dok je bio potpredsednik Narodne skupštine, planirao da reorganizuje svoje bogatstvo i kontrolu nad mrežom ofšor kompanija premesti na Ostrvo Man i osnuje trast u Hong Kongu, međutim, to se nije dogodilo.
U papirima se nalaze i informacije o tome ko upravlja kompanijom „Južna Bačka“ koja godinama sklapa milionske poslove s državom. Dokumentacija koju je analizirao KRIK pokazuje da bitnu ulogu u ovoj kompaniji, osim vlasnika Dragoljuba Zbiljića, ima i biznismen Nenad Kovač – vlasnik „Tehnomanije“ i brojnih kompanija koje se bave energetikom. On je i dugogodišnji poslovni partner bivšeg direktora „Elektromreže“ Nikole Petrovića.
„Crna knjiga“
Uz bazu imovine političara, prošle godine objavili smo još jednu bazu – „Crnu knjigu“ koja sadrži informacija o ubistvima izvršenim na način karakterističan kriminalnim obračunima. U bazi su ubistva koja su se na teritoriji Srbije i Crne Gore dogodila od 2012. do danas, kao i informacije o tome šta je država preduzela da ga reši. Podaci su poražavajući – od 101 ubistva, pravosnažno je okončano tek pet, dok su počinioci nepoznati u čak 75 slučajeva. „Crnu knjigu“ uradili smo u saradnji sa Radiom Slobodna Evropa (RSE).
Veze vlasti i kriminalaca
Jedna od bitnih tema kojima se KRIK bavio protekle godine jeste napad na novinare i građane koji se dogodio tokom polaganja zakletve predsednika Aleksandra Vučića. KRIK je otkrio da je jedan od nasilnika Borko Aranitović koji je član ekipe ubijenog narko-dilera i vođe huligana Aleksandra Stankovića zvanog Sale Mutavi. Na Aranitovićevom profilu na društvenim mrežama novinari KRIK-a pronašli su fotografiju sa žandarmom Nenadom Vučkovićem Vučkom, koji je takođe bio blizak Stankoviću.
„Makedonski scenario“
Pažnju javnosti u Srbiji prošle godine privukli su i neredi u makedonskom Sobranju, kojima je prisustvovao i pripadnik srpske Bezbednosno-informativne agencije (BIA) Goran Živaljević. Zajedno sa kolegama iz makedonske Nove TV i OCCRP-ja imali smo uvid podatke procurile iz istrage makedonske tajne policije, među kojima su bili i transkripti prisluškivanih razgovora. Ovih dokumenata pokazala su da se BIA trudila da u Makedoniji podrži populiste koji su bili na vlasti, kao i da je u širenju medijske propagande učestvovao novinar i poslanik vladajuće stranke Miroslav Lazanski. Lazanski je sprovodio propagandu u korist bivšeg premijera Nikole Gruevskog i ruske politike.
Savamala, smene sudija i Red zmaja
U 2017. godini smo, osim otkrića, pratili teme zbog kojih smo stekli poverenje građana.
U oktobru smo objavili izveštaj policije koji svedoči o tome da za više od godinu dana policija nije uspela da otkrije ko su osobe sa fantomkama koje su bespravno srušile privatne objekte u Savamali, niti po čijem naređenju su to učinile. Tužilaštvo je najpre odbilo da dostavi izveštaj i tek nakon intervencije Poverenika Rodoljuba Šabića poslalo ga je novinarima KRIK-a. Izveštaj otkriva i da su pojedina javna preduzeća pomagala osobama koje su rušile.
Pisali smo i o pritiscima koji se vrše na sudije, a poslednji slučaj je premeštanje sudije Aleksandra Trešnjeva iz Posebnog odeljenja za organizovani kriminal u redovno krivično odeljenje Višeg suda u Beogradu. Trešnjev je član sudskog veća koje Darku Šariću sudi u postupcima za šverc kokaina i pranje novca i on je drugi od trojice sudija iz ovog veća koji je premešten. Svi postupci u kojima je on sudio krenuće ispočetka, što će ih dodatno usporiti.
Izveštavali smo sa najznačajnijih suđenja u zemlji, poput suđenja narko-bosu Darku Šariću, bivšem šefu kabineta Ivice Dačića Branku Lazareviću, Dragoslavu Kosmajcu, kriminalcu Veljku Belivuku, suđenja za pokušaj ubistva biznismena Milana Beka, dajući širi kontekst i ukazujući na kontroverze koje su ih pratile.
Prošlu godinu obeležila je i priča o britanskom desničaru Džejmsu Dosonu, koji je u Srbiju došao pošto je proteran iz Mađarske kao bezbednosna pretnja. KRIK je pisao o vezama Dosona, koji je povezan sa misterioznom organizacijom Međunarodni vitezi templari, sa nacionalističkim organizacijama u Srbiji čije su aktivnosti usmerene na Kosovo. Jedna od njih je je Suvereni vojni Viteški red Zmaja.
Napadi i nagrade
I prethodne godine KRIK se zbog otkrića našao na udaru provladinih medija i predstavnika vlasti. Osim medijskih napada, u protekloj godini suočili smo se i sa drugačijim situacijama – našoj novinarki Dragani Pećo obijen je stan, ali iz njega nije ništa odneto. Policija još ništa nije otkrila u vezi sa tim slučajem.
Zbog neistina iznetih o finansiranju KRIK-a i uvreda i laži o uredniku Stevanu Dojčinoviću, podneli smo tužbe protiv portala „Antidot“ i njegovog urednika Marka Matića, kao i Pokreta socijalista, političke stranke na čijem je čelu ministar Vulin.
Prošlu godinu obeležile su i dve nagrade – nagrada za etiku i hrabrost „Dušan Bogavac“, kao i svetsko priznanje „Data journalism award“.
I u narednoj godini ćemo nastaviti da razotkrivamo kriminal i korupciju na najvišem nivou i pratimo na koji način osobe na vlasti troše novac građana. Svakodnevno ćemo vas obaveštavati o svemu što se dešava u oblasti kriminala i korupcije i analizirati koliko je država uspešna u njihovom suzbijanju. Nakon što objavimo bitna otkrića, nećemo dozvoliti da ona padnu u zaborav.
Da bismo nastavili da objavljujemo priče koje se tiču svih građana i pratimo teme koje pogađaju svakog od nas, potrebna nam je vaša pomoć. Nezavisno i istraživačko novinarstvo zahteva dosta posvećenosti, teškog rada, vremena, ali i novca. Čitaoci mogu da nam pomognu da obezbedimo dovoljno sredstava kako bismo i ove godine otkrili ono što vladajući političari, korumpirani biznismeni i kriminalci pokušavaju da sakriju.
