Pripadnici nekadašnje Jedinice za specijalne operacije oslobođeni su danas optužbi da su 2001. godine izveli oružanu pobunu, odlučilo je sudsko veće Posebnog odeljenja Višeg suda u Beogradu koje su činile sudije Dragomir Gerasimović, Siniša Petrović i Svetlana Aleksić.
Piše: Milica Vojinović
Milorad Ulemek Legija oslobođen je optužbi da je naredio organizovanje oružane pobune, dok su Zvezdan Jovanović, Veselin Lečić, Mićo Petraković, Dragoslav Krsmanović, Dragiša Radić i Vladimir Potić oslobođeni optužbi da su bili saizvršioci u pobuni.
Predsedavajući sudija Gerasimović rekao je da je na osnovu detaljnog uvida u materijalne dokaze i iskaze svedoka sudsko veće zaključilo da nije reč o pobuni i da je oslobađajuća presuda doneta jednoglasno, piše Beta.
Gerasimović se pozvao na stenogramske beleške sa sednica vlade Zorana Đinđića i na kojima je konstatovano da bezbednost države nije ugrožena. Naveo je da vlada nije proglasila vanredno stanje, kao i da službe bezbednosti nisu stavljene u borbenu gotovost.
Da bezbednost građana nije bila ugrožena, sudija je zaključio na osnovu video snimaka.
Za optužene pripadnike JSO-a tužilaštvo je na prethodnom suđenju tražilo zatvorsku kaznu od 12 godina za Ulemeka, 10 za Jovanovića i od tri do pet godina za ostale pripadnike grupe.
U optužnici iz 2012. tužilaštvo je tvrdilo da je ova grupa organizovala oružanu pobunu „u nameri da ugrozi ustavno uređenje, kao i da ugrozi bezbednost države“. Oni su u dva navrata 10. i 12. novembra 2001. godine izašli na ulice u nameri da demonstriraju silu i moć da bi ostvarili svoje ciljeve, navodi se u optužnici.
Ciljevi su im, kako su sami tada saopštavali, bili obustava hapšenja svih lica sa haških optužnica i smena tadašnjeg ministra unutrašnjih poslova Dušana Mihajlovića i rukovodioce Resora državne bezbednosti.
Odbijali su zahteve tadašnjeg premijera Zorana Đinđića da obustave pobunu, a povukli su se tek nakon ostavki tadašnjeg načelnika Državne bezbednosti i njegovog zamenika.
Milorad Ulemek i Zvezdan Jovanović 2009. godine osuđeni su na maksimalne kazne od po 40 godina zatvora zbog atentata na premijera Đinđića koji se dogodio manje od dve godine od događaja za koje su danas oslobođeni.