OCCRP: Ruski oligarh i vođa plaćenika ličnost godine u oblasti organizovanog kriminala i korupcije

OCCRP: Ruski oligarh i vođa plaćenika ličnost godine u oblasti organizovanog kriminala i korupcije

Jevgenije Prigožin (foto: printskrin)

Jevgenij Prigožin, ruski oligarh i vođa privatne vojske, osoba je koja je najviše doprinela razvoju organizovanog kriminala i korupcije u prethodnoj godini, ocenio je žiri međunarodne novinarske mreže Organized Crime and Corruption Reporting Project – OCCRP.

Priredila: Milica Vojinović, izvor: OCCRP

Od početka ruske invazije na Ukrajinu, neke od najžešćih bitaka Kremlja vodila je privatna vojska čiji je vođa ruski oligarh Jevgenij Prigožin, ove godine možda i najupadljiviji predstavnik svega najmračnijeg u svojoj otadžbini. U mešavini prljavog novca i brutalnog nasilja, podrugljivog cinizma i nekažnjivosti, Prigožin predstavlja oličenje zlonamerne korupcije koju sponzoriše država.

Zbog toga je Prigožina – u vreme dok njegova vojska širi smrt po još jednom ukrajinskom gradu – žiri novinarske mreže OCCRP izabrao za osobu koja je najviše doprinela razvoju kriminala i korupcije u 2022. godini.

Ovu titulu Prigožin je zaslužio svojim neumornim naporima da „proširi zlobni i koruptivni domet Rusije, da krade za Vladimira Putina i da kazni one koji pruže otpor“, navodi urednik OCCRP-ja Dru Saliven. 

„Prigožin je vojnik korupcije“, kaže Saliven. „On se bori i ubija da bi uveo i osnažio korupciju.“

Operacije Prigožina i njegova nekažnjivost ukazuju na uspon nove vrste korumpiranih aktera. Mnoge osobe koje je pre njega OCCRP proglasio za ličnosti koje su najviše doprinele razvoju kriminala i korupcije bile su državni lideri – beloruski moćnik Aleksandar Lukašenko je bio prošlogodišnji izbor, a među ranijim pobednicima su bivši filipinski predsednik Rodrigo Duterte i venecuelanski lider Nikolas Maduro. Za razliku od njih Prigožin nikada nije imao zvaničnu državnu funkciju.

Finalisti 2022.
Među finalistima za OCCRP ličnost godine za 2022. bili su predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan i predsednik Nikaragve Danijel Ortega, kao i Evropski sud pravde – zbog nedavne presude kojom se zatvara javni pristup podacima o stvarnom vlasništvu kompanija u Luksemburgu. Nominacije podnose čitaoci, novinari i urednici OCCRP-ja, kao i sudije iz žirija za ličnost godine.

„Prigožin predstavlja novi tip pobednika“, rekla je Luiz Šeli, jedna od ovogodišnjih sudija i ekspert za nezakonite finansijske tokove na Univerzitetu “Džordž Mejson”. „On nije nacionalni lider, ali je korumpirana osoba sposobna da podstakne terorizam i masovna kršenja ljudskih prava u različitim sukobima širom sveta.“

Ko je Jevgenij Prigožin?

Prigožin je pratio put mnogih drugih oligarha kada je razvijao svoj biznis – otvarao restorane i razvijao ketering na osnovu povoljnih državnih ugovora, zarađujući milione dolara, ali i nadimak – „Putinov kuvar“.

Prigožinova reputacija počela je da dobija zlokobniji zaokret sredinom 2010-ih kada su mu šeme dostigle geopolitičku dimenziju. Njegova Agencija za istraživanje interneta („Internet Research Agency“), koja je koristila jeftine trolove za širenje dezinformacija i propagande, postala je ozloglašena zbog pokušaja da se meša u američku politiku – zbog čega je Prigožina optužila velika porota u SAD-u.

Ali, mnogo važnije, efektivan rad agencije najavio je početke njegove transformacije: Prigožin više nije bio samo čovek koji se obogatio pod Putinovim režimom, on je postao jedan od njegovih instrumenata. I ubrzo, njegova vojska se nije više sastojala samo od trolova.

Grupa Vagner, nominalno „privatna vojna kompanija“, ali u stvarnosti paravojna organizacija sa podrškom ruskih oružanih snaga, nastala je nakon napada Rusije na Ukrajinu 2014. Njeni borci su učestvovali u ilegalnoj okupaciji Krima i u krvavim bitkama na istoku zemlje.

Veza Prigožina sa počecima Vagnerove grupe je nejasna. U jednoj verziji, vojni komandanti su ga regrutovali da bude pokrovitelj i finansijer grupe, a zauzvrat je dobijao unosne ugovore iz oblasti odbrane. U drugoj, koju je sam Prigožin potvrdio nakon godina poricanja bilo kakve veze sa Vagnerom, on je bio njen osnivač.

Ono što je sigurno je da su u godinama nakon osnivanja Vagnerovi borci postali ozloglašeni po krvavom tragu koji su ostavili u zonama sukoba širom sveta. U svojoj brutalnoj odbrani Asadovog režima u Siriji, Prigožinovi plaćenici su učvrstili svoju reputaciju Putinovih mračnih izvršitelja, sprovodeći misije koje ruska vojska neće da izvršava otvoreno – ili ne može.

Teško može da se povuče jasna granica između Vagnera i ruske vlade. Grupa je bila povezana sa ruskom vojno-obaveštajnom agencijom GRU i mnoge njene misije bile su u skladu sa interesima Kremlja. Drugi zadaci, međutim, poput pružanja zaštite diktatorskim režimima u Centralnoafričkoj Republici i Sudanu, deluju više kao plaćenički – posebno ako se ima u vidu da aktivnosti grupe često uključuju preuzimanje rudnika zlata i dijamanata. (Ministarstvo finansija SAD-a optužilo je grupu Vagner da „služi kao pokriće“ za Prigožinove rudarske interese).

Bez obzira da li se bore za bogatstvo ili slavu, brutalnost grupe je van svake sumnje. Gde god da se pojave Vagnerovi borci, sigurno će doći do kršenja ljudskih prava – od Sirije do Kameruna, od Somalije do Malija, optuženi su za silovanje, krađe, ubistva i mučenje.

Isto je i u Ukrajini. Osim neselektivnog granatiranja stambenih naselja, Vagnerovi borci optuženi su za ubistva civila u blizini Kijeva u prvim danima rata.

Grupa nije izbegavala da bude okrutna prema svojim ljudima. Ovog leta, Prigožin se pojavio u seriji video-snimaka napravljenim u ruskim zatvorima, u kojima poziva osuđenike da osvoje slobodu boreći se za Vagner. Stručnjaci, međutim, kažu da takvi regruti često završe kao “topovsko meso” – a oni koji odbiju da se bore mogu da dočekaju jeziv kraj.

Bivši komandant Vagner grupe, koji je sada u bekstvu i krije se od svojih bivših saboraca, nedavno je rekao ruskim aktivistima da je grupa pogubila najmanje deset ljudi jer su odbili da se bore. U jednom slučaju, zatvorenik kojeg je Vagner regrutovao pobegao je u ukrajinske redove pre nego što je ponovo pao u ruke grupe u razmeni zatvorenika. Ubrzo nakon toga, snimak njegovog jezivog pogubljenja – maljem u glavu – pojavio se na ruskim Telegram kanalima.

Jedna od Prigožinovih kompanija objavila je potom izjavu u kojoj je hvaljen kvalitet produkcije video-snimka i skoro je likovano zbog ubistva: „Pseća smrt za psa“, pisalo je.

Aranžman sa Prigožinom nudi Kremlju mogućnost odricanja od odgovornosti, omogućavajući mu da koristi njega za naročito prljav ili osetljiv posao. Takođe stvara opasnost da on postane samostalni centar moći, što, čini se, poslednjih meseci Prigožin  i radi – više puta je kritikovao postupke ruske vojske čak iako se o njemu i njegovim borcima pozitivno izveštava na državnoj televiziji. Ostao je nekažnjen i nakon neuobičajeno javne svađe sa guvernerom Sankt Peterburga.

Bez obzira na to šta će se dešavati, Prigožin će sigurno ostati važna figura u svetu organizovanog kriminala i korupcije. Sa ruskom vojskom koja se sve više troši i iscrpljuje, možda će „Putinov kuvar“ i njegovi plaćenici da naprave razliku na bojnom polju u godinama koje dolaze.

Comments are closed.