Nezavisne institucije koje se bave pitanjima korupcije i kontrolišu rad državnih organa prošle nedelje dobile su nove kadrove. Način na koji su izabrani, međutim, otvara mogućnost da vlast utiče na nezavisnost i ulogu ovih tela, ocenjuju sagovornici KRIK-a.

Piše: Bojana Pavlović

Institucije koje su prethodnih godina ukazivale na korupciju i otvorile više značajnih slučajeva poput istrage imovine Siniše Malog, Savamale, govorile o pritiscima vlasti na pravosuđe i medije, dobile su prošle nedelje nove kadrove na ključnim mestima.

Savet za borbu protiv korupcije dobio je dva nova člana, a Odbor Agencije za borbu protiv korupcije četiri. Skupština Srbije izabrala je i novog Zaštitnika građana.

Svaki od ovih izbora, međutim, pratile su kontroverze, a otvorena podrška koju su novi kadrovi dobili od vladajuće partije dovodi u pitanje nezavisnost ovih institucija.

Čovek iz partije

Članove Saveta za borbu protiv korupcije prošle nedelje iznenadilo je kada su u „Službenom glasniku“ pročitali da su ovom telu pridodata dva nova člana.

Članovi Saveta za borbu protiv korupcije (foto: mc.rs)

U poslednje četiri godine oni su dali više predloga za imenovanje novih članova koje je vlada ignorisala – da bi prošle nedelje postavila dva bez njihovog znanja. Jedan od njih javno se deklariše kao pristalica vladajuće stranke i potpisnik je peticije podrške predsedniku Vučiću.

Dušan Slijepčević, član Saveta, kaže za KRIK da je zamisao prilikom osnivanja Saveta bila da ga čine vanpartijski ljudi koji će kontrolisati one koji su na pozicijama i postavljaju ih partije. To je bio, kaže on, i uslov da neko bude član ovog vladinog tela.

„Ako postavljate ljude koji pripadaju partijama i javno im daju podršku, to je obesmišljavanje celokupnog rada Saveta. Ako su hteli da ga ugase, neka imaju hrabrosti, donesu odluku i ukinu ga“, kaže Slijepčević.

Savet je proteklih godina vladi redovno dostavljao svoje izveštaje u kojima je iznosio sumnju na visoku korupciju – od 24 sporne privatizacije do stanja u pravosuđu i vlasništva nad medijima. Ni na jedan nije dobio odgovor.

Krajem prošle godine propao je izbor direktorke Agencije za borbu protiv korupcije pošto se ispostavilo da je bila član Srpske napredne stranke.  Od tada je na čelu Agencije vršilac dužnosti.

Za to vreme, desilo se nekoliko stvari koje su dovele u pitanje kredibilitet koji je ova institucija godinama sticala.

Agencija je najpre odbila da novinarima dostavi izveštaj koji je sačinila o sumnjivim poslovima gradonačelnika Beograda Siniši Malom uz obrazloženje da su u pitanju tajni podaci, a potom ih dostavila polovično.

U maju ove godine Agencija je objavila izveštaje o finansiranju izbornih kampanja svih političkih partija sem SNS-a uz obrazloženje da je dokument preobiman.

U ovoj instituciji o glavnim stvarima odlučuje odbor Agencije koji između ostalog bira i direktora.

Odbor, međutim, godinama ne radi u punom sastavu jer Skupština Srbije nije odlučivala o članovima koje su predlagali čelnici nezavisnih inistitucija.

Politički uticaj u Agenciji

Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić i Zaštitnik građana Saša Janković predložili su za člana odbora još 2015. bivšu predsednicu Vrhovnog suda Vidu Petrović Škero. Pre mesec dana, dakle dve godine kasnije, skupštinski odbor za pravosuđe prihvatio je kandidaturu, a onda je naknadno ukinuo – jer Janković više nije Zaštitnik građana.

Iste godine novinarska udruženja predložila su svog kandidata.

Onda je Skupština prošle nedelje ekspresno izglasala četvoro članova odbora koje su predložili predsednik Aleksandar Vučić, Vrhovni kasacioni sud, Državna revizorska institucija i Socijalno-ekonomski savet. Kandidat novinarskih udruženja, međutim, nije izglasan.

Udruženja su istakla da ovaj postupak vladajuće koalicije pokazuje da vlast u odboru ne želi predstavnika novinarskih udruženja koja nisu pod kontrolom i da je pitanje šta to vlast želi da sakrije u Agenciji za borbu protiv korupcije.

Zlatko Minić, Transparentnost Srbija (foto: mc.rs)

Zlatko Minić iz organizacije Transparentnost Srbija i bivši član odbora, kaže da je po zakonu predviđeno da članove predlažu različite institucije i nezavisna tela da bi se onemogućio politički uticaj.

„Vidimo da je pronađen način da se obesmisli taj mehanizam zaštitne nezavisnosti. Ovde je očigledna želja da se politički utiče na sastav odbora i da se verovatno utiče i na izbor direktora“, kaže Minić.

Kritike Zaštitniku građana

Najoštrije kritike na račun vlasti stizale su poslednjih godina iz kancelarije Zaštitnika građana koji je javno postavio pitanje zašto pripadnici vojske štite brata Aleksandra Vučića, kao i ko je dao naređenje policiji da ne postupa u noći kada su u Savamali srušeni privatni objekti, a građani legitimisani i vezivani.

Zbog ovih i sličnih afera, bivši Zaštitnik građana Saša Janković bio je optužen da se „bavi politikom“ i izložen medijskoj hajci koju su predvodili provladini mediji. Istovremeno, u skupštini nije razmatran nijedan izveštaj koji je Zaštitnik podneo u poslednje tri godine.

Zoran Pašalić, novi Zaštitnik građana (foto: mc.rs)

Prošle nedelje Skupština Srbije je posle žučne rasprave za novog Zaštitnika građana izglasala Zorana Pašalića, bivšeg predsednika Prekršajnog apelacionog suda – koga je predložila poslanička grupa SNS-a.

Da vlast pokušava da pod političku kontrolu stavi institucije koje su u prošlosti kritički odnosile prema njoj najbolje je ilustrovao poslanik SNS-a Vladimir Đukanović koji je od novog Zaštitnika građana zatražio da po preuzimanju dužnosti raspusti ceo kabinet.

Logično bi bilo, navodi Minić, da se vladajuća stranka ogradila od stava njihovog poslanika, što se nije dogodilo.

„Onda je jasno na koji način vladajuća stranka posmatra nezavisna tela i kako bi oni želeli da ta tela funkcionišu. Ako imamo većinu, ne treba nam niko ko će da misli drugačije, i ko će, kako kaže predsednik, da im zvoca“, kaže Minić.

On, međutim, ističe da je nezahvalno unapred procenjivati da li će novi Zaštitnik građana raditi nezavisno ili će biti politički naklonjen nekome.

Kritike na račun Pašalića uputili su i predstavnici opozicije zamerajući što je posle 13 godina studiranja Pravni fakultet završio sa niskim prosekom, da nije stručan za mesto koje preuzima, ali i da je „politički pulen SNS-a“. Pašalić je bio član skupština fudbalskih klubova Partizan i Crvena Zvezda.

Novi Zaštitnik je izjavio da je njegov cilj rad na depersonalizaciji institucije i njenoj prepoznatljivosti u društvu kao nacionalne nezavisne institucije u zaštiti ljudskih prava.