Nemanja Stajić, nekada prvi čovek Sekretarijata za legalizaciju objekata u Beogradu, uhapšen je danas zbog sumnje da je odobrio ozakonjenje niza nelegalno izgrađenih objekata čime su, kako se sumnja, on i njegova porodica stekli više od 6,5 miliona evra. Istraga protiv Stajića pokrenuta je još 2022. godine, šest meseci nakon što je KRIK objavio svedočanstva više građevinskih investitora koji su za korupciju i nelegalnu gradnju krivili Stajića i njegov sekretarijat, a hapšenje se desilo tek nakon najave predsednika Srbije Aleksandra Vučića da će početi žestoka borba protiv korupcije. 

Piše: Tamara Todorović

Glavni tužilac Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Nenad Stefanović rekao je da je uhapšeno osam osoba, među kojima i tadašnji Stajićev zamenik, a sada aktuelni rukovodilac odeljenja za legalizaciju na Opštini Vračar, Jovan Kovačević, kao i Stajićev rođeni brat.

Stefanović je rekao da je jedan deo istrage rezultat ukrštanja podataka dobijenih iz finansijske istrage osumnjičenog Stajića i njegove rodbine, sa podacima koje su o nezakonitim legalizacijama objavljivali mediji. 

„Pomenuta finansijska istraga sprovedena je u okviru istrage koja je pokrenuta protiv Nemanje S. u oktobru 2022. godine i koja je zbog složenosti i obimnosti provera i dalje u toku. Utvrđeno je da pomenuta lica nisu mogla zakonitim prihodima da steknu niti da izgrade sporne ozakonjene objekte.” 

On je objasnio i da je uvidom u sporne legalizacije tužilaštvo utvrdilo da su članovi bliže i dalje rodbine bivšeg gradskog sekretara, posle donošenja rešenja o ozakonjenju, postajali vlasnici objekata koje je Stajićev sekretarijat ozakonio. 

„Dalje su prometovali tako legalizovane stanove i garaže i konvertovali imovinu iz kriminalne delatnosti i sebi pribavili protivpravnu imovinsku korist koja prelazi 6,5 miliona evra”, rekao je Stefanović. 

Stajićev brat je, prema rečima tužioca, od jula 2019. do kraja 2022. zaključivao ugovore o kupoprodaji 90 nelegalno ozakonjenih stanova i 16 garažnih mesta na različitim lokacijama u gradu, od čega je stekao više od pet miliona evra. Među osumnjičenima je, kako je rekao tužilac, i I. K. koji je kuporodajom nelegalno ozakonjenih objekata stekao više od 490.000 evra.

Drugi deo istrage, kako je ispričao tužilac, odnosio se na proveru prenosa prava korišćenja nad parcelama u vlasništu Republike Srbije. 

Stefanović je pokazao i satelitske snimke parcela u Mirijevu i Malom Mokrom Lugu, a na kojima se vidi da 2015, 2016. i 2017. nije bilo objekata. Iako su počeli da se grade tek 2018. godine, kako je rekao, zahtevi za legalizaciju stizali su kao da su građeni 2015. godine. 

Uhapšeni se terete za zloupotrebu službenog položaja, pomaganje i podstrekivanje, kao i za pranje novca, naveo je tužilac Stefanović.

Iako je istraga protiv Stajića pokrenuta još pre dve i po godine, Stefanović je istakao da je ovo najveća akcija u borbi protiv korupcije u poslednjem periodu. Ovo, kao i druga brojna hapšenja, usledila su tek nakon što ih je najavio predsednik države Aleksandar Vučić. 

Istraga protiv bivšeg gradskog sekretara za legalizaciju pokrenuta je pola godine nakon što je KRIK objavio priču u kojoj su građevinski investitori posvedočili da je za nelegalnu gradnju uplaravo zaslužan Stajić i njegov sekretarijat. 

„Bez Stajića ništa ne može”

Investitori su ranije ispričali za KRIK isplativije je bilo da se objekat izgradi nelegalno, pa da se potom legalizuje, iako je po zakonu legalizacija moguća samo za ono što je sagrađeno pre 2015.

Tvrdili su da je to je bilo moguće davanjem mita ljudima iz Stajićevog sekretarijata, koji bi legalizovali zgrade i kuće izgrađene kasnije.

„Bez njega ništa ne može, svi kanali vode do tog čvorišta, nema veze odakle si došao i ko te poslao, na kraju se rešava samo sa njim“, ispričao je jedan od investitora koji je objasnio da je do Stajića lično bilo nemoguće doći, ali da su sve u vezi sa nezakonitom legalizacijom navodno završavali posrednici.

Više sagovornika je tvrdilo da je Stajićev ključni saradnik građevinski biznismen Ivan Komatina, i da su se sa njim direktno sklapali dogovori.

„Investitori se znaju. Ako ne znaš, ti pitaš nekog drugog i on ima nekoga ko mu je legalizovao objekat. Sa Nemanjom Stajićem se nisi mogao lično dogovarati, nego njegov posrednik kaže: ‘Ja mogu da ti završim’”, ispričao je tada za KRIK jedan investitor. „Jednom je neki doneo (Stajićevom saradniku) pola miliona evra. Vidim pare na stolu i još me zeza: ‘vidi 500 hiljada’.“

O Stajićevoj ulozi u nezakonitoj legalizaciji govorio je i bivši policajac Goran Stamenković koji je jedini osuđen u slučaju bespravnog rušenja u beogradskoj četvrti Savamala. 

On je za KRIK rekao da ga je vrh policije ucenio da prihvati krivicu u ovom slučaju, a zauzvrat obećao da će mu legalizovati zgradu koju je bez dozvole izgradio u Mirijevu. Kako je ispričao, legalizacija je išla preko Stajića.

U vreme dok je Stajić vodio legalizaciju objekata u Beogradu, kako je otkrio KRIK, njegov brat Novak Stajić, inače stečajni upravnik, počeo je da se bavi gradnjom i ušao je u poslove preko ofšor kompanije sa Britanskih Devičanskih Ostrva. On je učestvovao i u gradnji najmanje pet zgrada u Beogradu, o čemu je pisao i BIRN. 

Nemanja Stajić u javnosti je poznat i po ulozi provokatora na protestu građana protiv projekta kompanije „Rio Tinto“, ali i po hapšenju u Crnoj Gori pred tamošnje lokalne izbore 2021. godine. 

On je priveden pri ulasku u ovu zemlju, a policija je kod njega i njegovih saputnika u kolima pronašla veliku količinu novca, nekoliko laptopova i 13 zastava Srbije. Stajić je, kako se vidi iz zapisnika, policiju slagao da je nezaposlen i da je završio Pravni fakultet. Crnogorski tužilac nije pokrenuo postupak, pa je Stajić ubrzo pušten.

Pročitajte više u priči:

Korupcija i nelegalna gradnja u Beogradu: svedočanstva građevinskih investitora o Nemanji Stajiću