Mišković pravosnažno oslobođen za utaju poreza
Miroslav Mišković (foto. krik.rs)
Miroslav Mišković i njegov sin Marko pravosnažno su oslobođeni optužbi da su utajili 320 miliona dinara poreza, saopštio je danas Apelacioni sud u Beogradu. Ovaj sud je preinačio presudu kojom je Mišković osuđen na dve i po godine zatvora i oslobodio ga optužbi jer, kako je naveo, tužilaštvo nije ponudilo dokaze za svoje tvrdnje. Mišković je ranije oslobođen za izvlačenje novca iz putarskih preduzeća.
Piše: Milica Vojinović
U saopštenju Apelacionog suda u više navrata naglašava se da u postupku protiv Miroslava i Marka Miškovića tužilaštvo nije dokazalo optužbe koje im je stavilo na teret. Sudeći po argumentima sudija koje su donele ovu odluku deluje da je krivica za ovakav kraj osmogodišnjeg postupka na tužilaštvu.
Za osuđujuću presudu, po oceni Apelacionog suda, bilo je potrebno da se dokaže da su optuženi imali nameru da izbegnu da plate porez.
„(Ovo) nije potvrđeno iskazom nijednog svedoka, niti proizlazi iz dokumentacije, već se, upravo suprotno, u toku postupka pojavilo kao sporno pitanje – da li postoji osnov za plaćanje poreza.“
Kada je reč o Miroslavu Miškoviću, ovaj sud navodi da saveti kojima je, kako tvrdi tužilaštvo, pomogao svom sinu da utaji porez, nisu krivično delo.
„Po oceni Apelacionog suda tužilac za svoje tvrdnje nije dostavio nesumnjive dokaze“, navodi dalje sud.
Kao jedan od argumenata za ovakvu odluku Apelacioni sud izdvaja i nalaze poreske inspekcije koja je još pre podizanja optužnice utvrdila da je porez plaćen.
„Iz zapisnika poreskih inspektora koji su izvršili proveru proizlazi da je izvršen uvid u sva dokumenta da su im bile poznate sve ove činjenice, a nisu utvrdili bilo kakve nepravilnosti.“
Ova presuda je pravosnažna i tužilaštvo nema pravo da se na nju žali.
Miškovićima se za utaju poreza sudilo više od osam godina.
Tužilaštvo je tvrdilo da je Miroslav Mišković savetima svesno pomogao Marku da utaji više od 320 miliona dinara poreza.
Ovo su, prema optužnici, uradili tako što su uneli akcije iz strane u domaću firmu, a kasnije ih prodali i tako izbegli plaćanje poreza. Miškovići i njihovi advokati su, međutim, tokom čitavog postupka bili izričiti da prilikom unosa ovih akcija, po tada važećim propisima, nije ni trebalo da se plati porez.
Pošto ni sudija Maja Ilić, koja je sudila u ovom postupku, nije bila sigurna da li je Mišković trebalo da plati porez ili ne, zatražila je mišljenje Narodne skupštine i na njemu bazirala presudu. Ovaj potez sudije je do sada neviđen i njime je Ilić ugrozila nezavisnost sudstva koje ne bi smelo da se meša sa zakonodavnom vlašću, kako je kasnije konstatovao Apelacioni sud.
Sudija Ilić dva puta je osudila Miroslava i Marka Miškovića. Prvi put 2016. na Miroslava na pet, a Marka Miškovića na tri i po godina zatvora, ali je naredne godine Apelacioni sud oborio tu presudu – navodeći, kao i sada, da za optužbe nema dovoljno dokaza.
Suđenje je , zatim, počelo ispočetka, a Ilić je novu osuđujuću presudu donela 2019. – osudila je Miroslava Miškovića na dve i po godine zatvora, a Marka na godinu dana kućnog zatvora. Tu presudu je sada preinačio Apelacioni su i oslobodio obojicu Miškovića.
Navodna borba protiv korupcije
Miškovićevo hapšenje koje se dogodilo na početku vlasti Srpske napredne stranke (SNS) 2012. godine njeni predstavnici predstavili su kao rezultat borbe protiv korupcije. Aktuelni predsednik države Aleksandar Vučić komentarisao je svaku bitniju odluku u ovom postupku. Prvu presudu kojom je Mišković osuđen, Vučić je ocenio kao značajan napredak u borbi protiv korupcije, dok je obaranje te presude kritikovao.
Mišković je, sa druge strane, tvrdio da se vlast okomila na njega. Njegov advokat Zdenko Tomanović reagovao je na prvu osuđujuću presudu rečima:
„Presuda nije rezultat dokaza već nedostatka hrabrosti suda da se suprotstavi najavama i obećanjima naše političke elite da će se takva presuda i doneti.“
Miroslavu Miškoviću, osim u ovom postupku, paralelno se sudilo i za zloupotrebu položaja i izvlačenje novca iz putarskih preduzeća. Za ovo krivično delo oslobođen je još prvom presudom 2016. godine, a taj deo presude potvrđen je naredne godine.
