Međunarodno novinarsko istraživanje „Tajne nadzora” predvođeno medijima Ligthouse Reports i Paper Trail Media, u kojem je učestvovao i KRIK, otkriva kako je softver „Altamides” kompanije „First Wap” iz Indonezije širom sveta korišćen da bi se pratili protivnici i kritičari vlasti, ali i novinari. Među ljudima koji su praćeni bilo je i više od 70 osoba iz Srbije, pokazuju podaci do kojih su došli novinari.
Pišu: Bojana Jovanović, Branislav Grković, Crofton Black, Gabriel Geiger, Emmanuel Freudenthal i Riccardo Coluccini (Lighthouse Reports)
Vojin Lazarević, poznati srpski biznismen u oblasti energetike, bio je začuđen kada su ga novinari KRIK-a pozvali i pitali da se priseti da li mu je po nečemu bio značajan novembar 2013. godine. Sredinom tog meseca neko je želeo da sazna gde se Lazarević nalazi pošto je korišćenjem špijunskog softvera pokušao da locira njegov mobilni telefon, pokazuju podaci do kojih je došao KRIK. On nije mogao da se seti da se išta važno dešavalo u to vreme.
„Zaista ne mogu da pretpostavim kome bi te 2013. godine bilo značajno da zna gde se ja nalazim”, kaže Lazarević. „Mi jesmo društvo u kojem dosta ljudi misli da je pod nekim merama, ali nema razloga da sumnjam u vaše podatke.”
Lazarević je samo jedan od više od 70 ljudi iz Srbije čiji su telefoni locirani u periodu od 2012. do 2014. godine, pokazuju podaci do kojih su došli novinari istraživačke organizacije Lighthhouse Reports, a koje su podelili sa partnerima, poput nemačkog „Paper Trail Media“, francuskog „Lemonda”, izraelskog „Haaretza” i KRIK-a u Srbiji.
U ovim podacima nalazi se više od 14.000 brojeva telefona koji su bili praćeni u periodu od 2007. i 2014. godine – bilo je više od milion pokušaja njihovog lociranja u preko 160 država. U mnogim slučajevima praćenje je uspelo – što potvrđuju i dokumenta koja sadrže mapu kretanja žrtava, odnosno podatke o tome gde su se nalazile u određeno vreme.
Međunarodno novinarsko istraživanje „Tajne nadzora” koordinisao je Lighthouse Reports, a u njemu su učestvovali Paper Trail Media, The Center for Investigative Reporting, ZDF, Der Spiegel, Der Standard, Tages-Anzeiger, Haaretz, Tempo, KRIK, Investigace.cz, Le Monde, NRK i IrpiMedia.
Svi oni praćeni su preko softvera „Altamides” kompanije „First Wap“ sa sedištem u Indoneziji, jedne od prvih firmi koja je proizvodila alate za nadzor i praćenje mobilnih telefona. Kompaniju je osnovao Austrijanac Jozef Fuhs u Džakarti, gde su mu labilni zakoni omogućili da izgradi carstvo praćenja telefona, koje se proteže od Vatikana do Bliskog istoka i Silicijumske doline. Proizvodi „First Wapa“ danas pariraju najnaprednijim izraelskim špijunskim softverima.
Spisak žrtava je dug i raznolik: na njemu su novinari koji su praćeni dok su razotkrivali američku industriju oružja i korupciju u Vatikanu, kritičari režima i politički rivali u različitim afričkim zemljama, poznate ličnosti, visokopozicionirani političari, bankari, trgovci oružjem, ruski milijarderi. Među njima su, međutim, bile i osobe koje nisu poznate u javnosti: trener softbola na Havajima, vlasnik restorana u Konektikatu, kao i vlasnici malih biznisa u Srbiji.
Kompanija „First Wap” je u odgovoru novinarima rekla da ne pruža usluge praćenja, i da nakon što proda proizvode njima više nema pristup. Negirala je nezakonite aktivnosti i kršenja ljudskih prava, i navela da alate prodaje samo državnim organima koji imaju zakonska ovlašćenja da vrše nadzor.
Da kompanija usluge praćenja nudi i danas, međutim, priznao je njen direktor Ginter Rudolf. Ne znajući da razgovara sa novinarima Lighthouse Reports koji su bili na tajnom novinarskom zadatku i predstavili se kao potencijalni klijenti iz Afrike, Rudolf im je rekao da „Altamides” sada može i da presretne pozive i SMS poruke i da „hakuje” naloge za koje se lozinke šalju putem SMS-a – uključujući navodno i razmenu enkriptovanih poruka na aplikaciji WhatsApp.
Nisu znali da su praćeni
Vojin Lazarević nije jedino poznato ime iz Srbije koje se našlo na spisku meta „Altamidesa”.
Ovaj alat korišćen je da bi se saznale lokacije poznatih biznismena iz sveta energetike, trgovine oružjem i drugih javnih ličnosti, ali i osoba koje nisu poznate široj javnosti – vlasnici malih biznisa, konsultanti, osobe zaposlene u bankama.
KRIK je kontaktirao više od deset osoba za koje je utvrdio da su bili vlasnici telefonskih brojeva u vreme kada su praćeni. Većina je bila zatečena i iznenađena, a neki čak i uplašeni kada smo im rekli o čemu se radi. Niko od njih nije mogao da kaže da li je i po čemu period kada je pokušano lociranje njihovih telefona bio naročito važan.
Marko Milošević, ekonomista i konsultant u oblasti energetike, bio je na meti ovog alata krajem oktobra 2013. godine. Za KRIK kaže nije primetio da se išta čudno tada dešavalo s njegovim telefonom.
„Zaista ništa nisam primetio. Ja u tom periodu jesam radio neke velike projekte, ali oni nisu bili toliko značajni da budem pod nekim merama, nisu bili iz bezbednosne industrije. To su bili projekti iz energetske industrije. Tu je uvek izazovnija priča jer u toj oblasti informacija zlata vredi. Možda je nekome sa tog aspekta bilo to interesantno”, rekao je Milošević.
Osim njega i Lazarevića, locirani su i brojevi još nekoliko osoba iz energetskog sektora. Među njima je i Goran Novaković, ministar energetike u vladi Zorana Đinđića koji je nakon toga nastavio da posluje u ovoj oblasti. On je bio na meti ovog alata u oktobru 2012. godine. Nešto ranije te godine, novinari su otkrili da je Novaković učestvovao u privatizaciji fabrike „Zmaj“ zajedno sa osobama koje su kasnije optužene za pranje novca za kriminalnu grupu Darka Šarića. Novaković nije želeo da razgovara sa novinarima.
„Altamides” je korišćen i za podatke o tome gde se nalaze osobe iz javnog života.
Minja Miletić, novinarka i danas regionalna direktorka „Euronewsa”, na meti je bila najmanje dva puta 2013. godine – sredinom juna i početkom novembra. U to vreme bila je voditeljka na televiziji Pink. Ona je za KRIK rekla da je popuno iznenađena.
„Gospode bože! Zaista ne znam. Sad ste me iznenadili. Zaista ne mogu da se setim šta je bilo ili šta sam radila 2013. godine, a da bih mogla da povežem sa tim”, rekla je Miletić.
Miletić je verovatno pala pod pažnju zbog tadašnjeg partnera Branislava Prostrana – tada zamenika direktora državne kompanije za trgovinu oružjem „Jugoimport”. Prostran je danas uticajni član Srpske napredne stranke, a pre angažmana u „Jugoimportu” bio je predsednik opštine Zemun.
Istog dana u junu, kada je tražena Miletićkina lokacija, lociran je i telefon Prostranovog šefa, direktora „Jugoimporta” Jugoslava Petkovića – što se ponovilo i nekoliko puta narednih meseci, pokazuju dostupni podaci. On nije odgovorio na pozive novinara za komentar.
Sa novinarima nisu želeli da razgovaraju ni bivši i sadašnji vlasnik IT firme „Khaoticen” Siniša i Nemanja Narić čiji su brojevi locirani ukupno više od 20 puta tokom 2012. i 2013. Ova kompanija na tenderima dobija vredne državne poslove.
Alat je korišćen i kako bi se otkrile lokacije nekoliko službenih brojeva radnika Telenora. Iz ove kompanije, koja je u međuvremenu promenila vlasništvo i naziv u Yettel, za KRIK su rekli da ne znaju za ovaj sofver.
„Yettel nije upoznat sa softverom ‘Altamides’ niti su primećene žalbe korisnika tim povodom. Niko od naših zaposlenih nije prijavljivao nešto slično”, naveli su iz ove kompanije i dodali da su podaci o lokaciji osetljivi i da ih oni kao operater dostavljaju samo nadležnim organima u skadu sa zakonom. „Osim procesa koji su regulisani zakonom, nemamo drugih saznanja o temi koju navodite.”
Podaci se u Srbiji uglavnom odnose na 2013. i 2014. godinu, odnosno prve godine nakon promene demokratske vlasti. Tek nekoliko upita za lokaciju brojeva telefona je iz 2008. godine.
Niko od njih, zapravo, nije ni mogao da zna da su bili mete „Altamidesa” jer ovaj softver nije ostavljao nikakav trag na telefonima, za razliku od, recimo, ozloglašenog „Pegasusa”. Nije zahtevao da meta klikne na neki zlonamerni link niti pokazivao znakove koji su karakteristični za daljinsko praćenje – poput pregrevanja telefona ili brzog trošenja baterije.
Ovakav softver, zbog toga što pristupa osetljivim podacima, legalno mogu da koriste samo državni organi pod uslovom da imaju dozvolu suda, ali novinarsko istraživanje ukazuje da je bilo zloupotreba.
Slučaj italijanskog novinara Đanluiđija Nucija koji je 2012. objavio knjigu „Njegova Svetost: Tajni dokumenti Benedikta XVI“ koja je razotkrila korupciju u Vatikanu ukazuje da je ovaj alat korišćen kako bi se otkrio novinarski izvor. Naime, istog dana kada je objavljena knjiga Nuci se našao na meti „Altamidesa”, a nedelju dana kasnije vatikanska policija uhapsila je batlera pape Benedikta pod optužbom da je ukrao papina privatna dokumenta i dostavio ih Nuciju. Sledećeg dana, praćenje novinara je prestalo, pokazuju podaci.
U jednom slučaju novinari su utvrdili da je „Altamides” korišćen iz isključivo ličnih razloga. Žrtva iz Velike Britanije, nakon razgovora sa novinarima, shvatila je da ju je pratio instruktor vožnje, koji ju je proganjao i koji je, kako je utvrdila, navodno radio u kompaniji koja se bavi nadzorom.
Tajna „Altamidesa” bila je u pametnoj upotrebi zastarelog sistema SS7 koji mobilne mreže koriste za usmeravanje poziva i SMS poruka. Naime, prvi korak u slanju SMS-a ili upućivanju poziva nekom pretplatniku predstavlja traženje informacije kojoj baznoj stanici je taj pretplatnik najbliži. Zahvaljujući zastarelom sistemu ovu informaciju može da traži svako ko ima pristup SS7. „First Wap” ga je koristio da se fokusira na određene brojeve telefona i prati lokaciju svojih korisnika.
Ko su sve bili kupci, odnosno krajnji korisnici „Altamidesa” teško je utvrditi. Novinari su tokom istraživanja utvrdili da su među kupcima bile Nigerija, Malezija, Singapur, UAE, Indonezija, Uzbekistan, Saudijska Arabija i Belorusija.
Iako se podaci do kojih su došli novinari odnose na period od pre više od deset godina, „First Wap” posluje i danas. Štaviše, dodatno je razvio „Altamides” tako da ovaj alat sada može i da presretne pozive i poruke i da „hakuje” naloge za koje se lozinke šalju putem SMS poruka – uključujući navodno i razmenu enkriptovanih poruka na aplikaciji WhatsApp.
Ove nove mogućnosti novinarima je predstavio direktor prodaje ove kompanije letos u Pragu – ne znajući da razgovara sa novinarima na tajnom zadatku.
Undercover novinari na skupu špijunske opreme
Direktor prodaje kompanije „First Wap” Ginter Rudolf početkom juna je u hotelu „Klarion Kongres” u Pragu prisustvovao ekskluzivnom skupu. Bilo je to okupljanje ljudi iz industrije nadzora, nazvano ISS World Training, gde se državni službenici koji imaju zakonska ovlašćenja da vrše nadzor i agenti obaveštajnih službi iz celog sveta druže sa predstavnicima vodećih špijunskih kompanija.
Neke od tih kompanija sada su ozloglašene, kao što je „NSO Grupa”, koja proizvodi špijunski softver „Pegasus”, korišćen u slučaju ubistva novinara Džamala Kašogija i za špijuniranje brojnih novinara u svetu, ili „Intelexa”, koja je proizvela „Predator”, korišćen za targetiranje novinara i političara u Grčkoj.
Ljudima van ovog biznisa – uključujući i novinare – na ovaj skup je zabranjen ulaz.
Ipak, to nije zaustavilo novinare Lighthouse Reports da na njega uđu „undercover” – pretvarajući se kao biznismeni – i sve snime. Koristili su lažne identitete – jedan je navodno bio konsultant iz Južne Afrike, a drugi njegov bogati klijent iz Nigera.
Rudolf, ne sumnjajući da zapravo razgovara sa novinarima, bez zadrške im je opisao šta sve kompanija proizvodi i kako može da zaobiđe potencijalne zakonske prepreke.
Novinar na tajnom zadatku rekao mu je da rudarska kompanija njihovog klijenta ima probleme zbog ekoloških aktivista, ali im je on potvrdio da može da im pomogne da ih identifikuju i prate. Štaviše, otkrio im je i da lako može da pristupi šifrovanim WhatsApp prepiskama.
Rudolf je imao rešenje čak i za drugi problem koji je navodno imao novinar – da je njegov klijent pod sancijama neke od zapadnih vlada.
On i vlasnik firme Džoni Gebel objasnili su da njegov klijent može da osnuje fiktivnu kompaniju u Južnoj Africi i preko nje kupi „Altamides”. Važno je samo da u ugovoru o kupovini navedu da južnoafrička kompanija softver može da proda dalje državnim organima za sprovođenje nadzora, ali ne i koje države. „First Wap” bi tada mogao da se ogradi da nije znao ko je na kraju koristio „Altamides”. To je, prema Gebelu, bila „siva zona“, ali „jedina stvar“ koja kompaniju „može nekako da zaštiti“.
Rudolf je novinaru rekao i da su nedavna medijska otkrića navela neke kompanije za nadzor da usvoje ono što je on nazvao „etičkim principima“ – jer ne žele da budu eksponirane kao firme čiji proizvode su korišćeni da prate novinare ili ograničavaju ljudska prava.
Nekoliko meseci nakon razgovora u Pragu, a pred objavljivanje priče, „First Wap“ je u odgovorima na pitanja novinara naveo da „proverava i verifikuje svakog vladinog klijenta/krajnjeg korisnika radi usklađenosti sa sankcijama pre potpisivanja bilo kakvog sporazuma“. Takođe su napisali i da svaki sporazum sadrži odredbe koje zabranjuju transakcije sa sankcionisanim osobama i firmama, a koje uvek strogo poštuje „bez obzira na to šta prodavci usmeno izjave“.
Ron Dajbert, direktor organizacije „The Citizen Lab“ na Univerzitetu u Torontu, organizacije koja je pomogla u otkrivanju špijunskog softvera Pegasus rekao je da je „First Wap“ godinama poslovala u senci bez ikakve javne odgovornosti, ali i da industrija nadzora predstavlja pretnju demokratiji.
„Ova veoma specijalizovana industrija omogućava nekim od najgorih svetskih diktatora i despota da potkopaju temeljne stubove liberalne demokratije.“
Dopada vam se priča? Samo uz vašu pomoć možemo da nastavimo da istražujemo. Možete da nam pomognete donacijama od 500, 1.000 ili više dinara preko uplatnice ili PayPal-a. Detaljnije o tome kako da donirate KRIK pogledajte ovde. Hvala što nas podržavate!
