Kriminalne likvidacije u Srbiji u porastu

Kriminalne likvidacije u Srbiji u porastu

Saša Đorđević (foto: MC.rs)

Raste procenat ubistava ljudi koji se u medijima povezuju sa organizovanim kriminalnim aktivnostima u odnosu na ukupan broj ubistava u Srbiji.

Piše: Saša Đorđević, istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP).

27 od 103 ubistva u 2018. godini imaju odlike kriminalnih likvidacija. 

Počinioci su nepoznati u dve trećine kriminalnih likvidacija. 

U Srbiji je u prethodnih skoro šest godina izvršeno 95 ubistava koja imaju odlike kriminalnih likvidacija. Rekordna je ova godina, pa je tako do sada izvršeno 27 ubistava, kako pokazuje KRIK-ova baza kriminalnih likvidacija „Crna knjiga“. Posebno zabrinjava što u kontinuitetu raste procenat ubistava osoba koje se u medijima povezuju sa organizovanim kriminalnim aktivnostima u odnosu na sva ubistva u Srbiji od 2012. godine. Jedini izuzetak je 2016. kada je duplo smanjen broj kriminalnih likvidacija u odnosu na 2015. godinu, ali je već naredne godine procenat duplo skočio.

Situacija je još gora ako se razmatra nedavna izjava predsednika Republike koji kaže da je tokom 2018. u Srbiji izvršeno 103 ubistva.

Time je nešto više od četvrtine ubistava u Srbiji povezano sa organizovanim kriminalnim aktivnostima što je za deset odsto više nego 2017. godine. Takav podatak zabrinjava zbog bezbednosti i slike kako se institucije bore protiv kriminala, a posebno ako se uzme u obzir da su počinioci nepoznati za dve trećine kriminalnih likvidacija od 2012. godine. Rešeno je samo nešto više od osam odsto.

Kriminalne likvidacije ili ubistva povezana sa kriminalnim aktivnostima i grupama su drugačija od onih koja su motivisana lošim međuljudskim odnosima ili društveno-političkim okolnostima. Motiv kriminalaca je najčešće veći profit, odmazda ili eliminisanje protivnika iz drugog kriminalnog tabora. Interpersonalna ubistva su povezana sa privatnim svađama, dok su društveno-politička u vezi sa statusom pojedinca ili grupe u društvu.

Dodatno, u kriminalnim likvidacijama se skoro uvek koristi vatreno oružje (od raznih modela pištolja preko pušaka do eksploziva) i najčešće sa ciljem da se smanji profit protivnika od droga kao što su heroin, kokain, amfetamini, ekstazi i marihuana. Ubistva su brza, brutalna i organizovana. Mahom se dešavaju između pripadnika iste etničke grupe, dok u samom izvršenju skoro nikada nije uključena samo jedna osoba. Najčešće se sprovode na javnom prostoru. Žrtve su u najvećoj meri muškarci.

Kroz identifikovanje rizičnih prostora u određenom gradu (engl. Risk Terrain Modeling) moguće je predvideti kriminalne likvidacije.

Italijanski istraživači su koristeći ovu metodu i na osnovu podataka o prošlim ubistvima, prodaji droga, oduzetoj imovini koja je stečena kriminalom i rivalitetom kriminalnih grupa utvrdili da je moguće predvideti čak 85 odsto kriminalnih likvidacija, pri čemu su identifikovali jedanaest najkritičnijih oblasti u Napulju u kome se nalazi „Komora”, jedna od najjačih kriminalnih organizacija na svetu. Ovakav podatak je ključan za preventivno delovanje policije.

U Srbiji bi za početak trebalo da policija i tužilaštvo potvrde koja su ubistva zaista povezana sa organizovanim kriminalom. Tako će bezbednost biti veća.

Pogledajte bazu „Crna knjiga“

Comments are closed.

STIGLA JE KRIK APLIKACIJA!

Požuri! Skini našu aplikaciju što pre i među prvima saznaj nova otkrića i vesti o kriminalu i korupciji!

Skini KRIK aplikaciju sa Google Play