Ko vuče konce u „Južnoj Bačkoj“

Analiza dokumentacije do koje su došli novinari KRIK-a pokazuje da bitnu ulogu u kompaniji „Južna Bačka“ koja godinama sklapa milionske poslove s državom, osim vlasnika Dragoljuba Zbiljića, ima i biznismen Nenad Kovač – vlasnik „Tehnomanije“ i mnoštva kompanija koje se bave energetikom. On je i dugogodišnji poslovni partner bivšeg direktora „Elektromreže“ Nikole Petrovića. Kovačeve firme garantovale su tokom kupovine „Južne Bačke“, a njegov direktor imao je moć da odobrava odluke koje donosi Zbiljić. Trećinu „Južne Bačke“ je krajem prošle godine kupila firma s Malte, čiji vlasnik ima poslovnih veza sa Kovačem. Dva dana nakon najave KRIK-a da će u okviru projekta „Rajski papiri“ objaviti priču o „Južnoj Bačkoj”, malteška firma se iznenada povukla iz vlasništva.

Piše: Pavle Petrović

Prošla godina bila je uspešna za novosadskog biznismena Dragoljuba Zbiljića. Njegove kompanije „Maneks“ i „Energotehnika – Južna Bačka“ ostvarile su 70 miliona evra prihoda.

Kupovina „Južne Bačke“ pokazala se kao jedan od njegovih ključnih poslovnih poteza.

Ova kompanija, koja se bavi energetikom, već godinama sklapa unosne poslove sa državom i ostvaruje milionsku dobit. U poslednje četiri godine, od 2013. do 2016, prihodovala je oko 110 miliona evra od javnih nabavki, prema istraživanju KRIK-a.

Neke od nabavki dobila je, međutim, pod sumnjivim okolnostima.

Dva slučaja posebno su skrenula pažnju javnosti: posao ispumpavanja poplavljenog kopa Tamnava, koji je država poverila konzorcijumu predvođenim „Južnom Bačkom“, iako firma nije imala potrebno iskustvo, kao i prodaja polovnih pumpi Elektroprivredi Srbije, po ceni gotovo duplo većoj od cene novih. Oba slučaja otkrio je BIRN.

Dragoljub Zbiljić (foto: entjuba.rs)

Vlasnik firme Zbiljić u javnosti je povezivan sa Srpskom naprednom strankom (SNS). On je to demantovao rekavši da nije član stranke, ali da je „iskreni poštovalac onog što radi Aleksandar Vučić“. BIRN je, međutim, prošle nedelje otkrio da je Zbiljić bio garant SNS-u za kredit od oko pola miliona evra pred izbore 2012. godine.

Ne postoji mnogo javno dostupnih informacija koje bi objasnile nagli poslovni uspeh ovog novosadskog biznismena.

Analiza poslovne dokumentacije iz međunarodnog projekta „Rajski papiri“, ali i iz srpskih registara koju je KRIK sakupio, međutim, dovodi u pitanje Zbiljićevu ulogu u ovoj kompaniji.

Iako je Zbiljić jedini vlasnik „Južne Bačke“, on se tokom kupovine ove firme oslanjao na biznismena Nenada Kovača, poznatog u javnosti po nadimku Neša Roming, čije su firme garantovale za kupovinu. Osim toga, Zbiljić jedno vreme nije mogao da samostalno donosi bitne odluke u vezi sa poslovanjem „Južne Bačke“ već je morao da ima odobrenje jednog od Kovačevih direktora.

Dokumenta procurila u projektu „Rajski papiri“ pokazuju da je misteriozni kupac iz Švajcarske koji je krajem prošle godine postao suvlasnik „Južne Bačke“ poslovno povezan sa Kovačem.

Kovač je bio jedan od suvlasnika firme koja je kasnije uvela novi sistem naplate karata u beogradskom javnom prevozu – Bus Plus. Podaci poslovnog registra pokazuju da on poseduje vlasništvo u čak 25 firmi u Srbiji, među kojima je i čuveni prodajni lanac „Tehnomanija“, kao i mnoge firme koje se bave energetikom.

Poput „Južne Bačke“, Kovačeve firme zarađuju veliki novac upravo u poslovima sa državom. Dobijale su poslove vredne milione evra, kako sada, tako i tokom vlasti Demokratske stranke. Prema podacima portala javnih nabavki njegove kompanije su za poslednje četiri godine od države dobile poslove vredne više od 25 miliona evra. Kovačeva firma poslovala je i sa Bezbedonosno informativnom agencijom (BIA), kojoj je prodala mobilne telefone.

Nenad Kovač

Prijatelj je sa Zoranom Ćopićem, koji je osuđen u Bosni na četiri godine zatvora zbog pranja novca za narko-bosa Darka Šarića – kako se čuje iz snimaka prisluškivanih telefonskih razgovora koje je objavila stranka Dveri.

Kovač je i dugogodišnji poslovni partner Nikole Petrovića, bivšeg direktora „Elektromreže Srbije“ i kuma predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

Uprkos razvijenim poslovima, Kovač ne voli da se pojavljuje u javnosti. Na internetu je gotovo nemoguće naći neku njegovu izjavu ili fotografiju.

Nije pristao na intervju za KRIK, ali je zamolio da njegov odgovor, koji je poslao putem mejla, objavimo u celosti.

„Veliko hvala na Vašim pitanjima. S obzirom da nisam ni na kakvoj javnoj funkciji, nisam u obavezi da se javno izjašnjavam u vezi informacija koje od mene tražite. Vaša zainteresovanost je razumljiva, ali ne i opravdana. Srdačno Vas pozdravljam, uz želje za daljim uspehom u vašem radu“, napisao je Kovač.

Dragoljub Zbiljić takođe nije želeo da odgovori na pitanja novinara KRIK-a. Napisao je samo: „Kako i na koji način upravljam svojim kompanijama u poslovima sa drugim privatnim preduzećima isključivo je moja i odluka menadžmenta mojih kompanija. S tim u vezi smatram da nemam nikakvu obavezu da Vam objašnjavam svoje poslovne odluke.“

Kupovina „Južne Bačke“

Posredstvom svoje firme „Maneks“ Zbiljić je od sredine 2013. postepeno kupovao vlasništvo u kompaniji „Energija Tehnika Tehnologija“, koja je „majka firma“ odnosno vlasnica „Južne Bačke“. Zbiljić je iste godine optužen da je upravo preko kompanije „Maneks“ jednoj kragujevačkoj firmi pomogao da utaji porez. Suđenje je u toku.

Dokumentacija do koje su došli novinari KRIK-a pokazuje da je u kupovini „Južne Bačke“ učestvovao i Nenad Kovač.

Kada je Zbiljićeva firma 2014. godine kupovala 20 odsto kompanije, Kovačeva firma „Roaming Electronics“ bila joj je jemac, odnosno garantovala je da će Zbiljić platiti 1,2 miliona evra.

Isto se dogodilo i 2016. godine. Tada je Zbiljić preuzeo poslednjih 30 odsto „Južne Bačke“, a sa 3,6 miliona evra garantovala je druga Kovačeva firma – „Elektromontaža“ iz Kraljeva. Ova kompanija je te godine bila jedan od najvećih dobavljača „Južne Bačke“.

Dokumenta koja je prikupio KRIK pokazuju da je, osim garancija, Kovač Zbiljićevim kompanijama davao i pozajmice. Tako je 2014. godine Kovač lično dao Zbiljićevom „Maneksu“ pozajmicu od gotovo 600.000 evra, dok je preko svojih firmi 2015. i 2016. toj kompaniji pozajmio više od milion i po evra.

Malteška veza

Kompanija je Zbiljiću donosila veliku zaradu. On se, međutim, prošle godine odlučio za neobičan potez.

U oktobru 2016. godine, Zbiljić je prodao trećinu vlasništva „Maneksa“. I to ispod cene.

Johan Peter Ciger (foto: claruscapital.ch)

Kupac je bila misteriozna kompanija sa Malte „Bolton Limited“ koja je za svega 137.000 evra postala ne samo suvlasnik „Maneksa“, već i „Južne Bačke“ koje ostvaruju milionske prihode.

Nakon što je prodao udeo, a pre nego što je ozvaničio promenu vlasništva u Agenciji za privredne registre (APR), Zbiljić je načinio još jedan neobičan potez. Povećao je kapital firme za gotovo milion i po evra. Tako je novi vlasnik sa Malte, za uloženih 137.000 evra, nakon upisa u APR, postao vlasnik udela koji vredi skoro 650.000 evra.

Nezavisni revizor Ljubiša Stanojević kaže da bi trebalo uraditi ozbiljnu reviziju novčanih tokova da bi se ustanovilo zašto se vlasnik firme koja dobija milione na državnim tenderima odlučio na ovakav potez.

„Zašto bi neko takvu firmu prodavao ispod cene? Na ovaj način novac koji ‘Južna Bačka’ zarađuje na tenderima u nekom trenutku vrlo lako mogu da se prebace na Maltu. Ovakva vrsta transakcije liči na nezakonito transferisanje novca na račune povezanih firmi“, kaže Stanojević.

U decembru 2016, dva meseca nakon što je u vlasništvo ušla malteška kompanija, direktor jedne od Kovačevih kompanija Bojan Božović dobio je poluge upravljanja u firmama „Maneks” i „Južna Bačka”.

Zbiljić, iako većinski vlasnik i zastupnik „Južne Bačke“, više nije mogao ni o čemu značajnom da odluči bez Božovićevog odobrenja. Tako, prema podacima Agencije za privredne registre, za sve odluke koje je Zbiljić želeo da donese u vezi s imovinom kompanije, zaduživanjem, raspodelom zarade, odnosima sa povezanim firmama i izborom revizora – morao je da zatraži Božovićev potpis. Ovlašćenje je trajalo do aprila ove godine.

„Rajski papiri“

Dokumenta iz međunarodnog projekta „Rajski papiri“ pokazuju da je vlasnik firme sa Malte koja je postala suvlasnik „Južne Bačke“ poslovno povezan sa Kovačem.

Vlasnik na papiru
„Bolton Limited“ osnovala je u Srbiji istoimenu kompaniju pre nego što je otkupila deo „Južne Bačke“.Firma je registrovana u maju 2015. godine, a kao osnovnu delatnost prijavila je konsultantske aktivnosti. Prilikom osnivanja, punomoćnik malteškog „Bolton limited“-a bio je novosadski advokat Srđan Kovačević, čija je advokatska kancelarija zastupala veliki broj firmi Nenada Kovača. Sedište firme registrovano je u toj kancelariji. Za direktora srpskog „Boltona“ imenovan je advokat iz Kovačevićeve kancelarije Lazar Slankamenac, koji je za KRIK rekao da je direktor samo na papiru, kao i da kompanija nije imala nikakvih poslova. Rekao je i da nije u kontaktu sa Cigerom. „Poslali su zahtev advokatskoj kancelariji u kojoj radim da se otvori ta firma. Ja sam samo postavljen za direktora da bi se oni registrovali u APR-u“, rekao je Slankamenac.

Malteška firma „Bolton Limited“ u vlasništvu je finansijskog konsultanta iz Švajcarske Johana Petera Cigera (Johan Peter Züger). On je do 2013. godine bio član upravnog odbora švajcarske kompanije „Glotec international”, koja je te godine osnovala srpsku firmu „Eco glotec”. Ova firma bavi se proizvodnjom električne energije i poseduje mini hidroelektranu u Jošaničkoj banji.

Nije poznato ko je vlasnik švajcarskog „Glotec international“, ali je on srpsku kompaniju osnovao upravo sa Kovačem i biznismenom Draganom Klisurom, vlasnikom firme koja je sa „Južnom Bačkom“ isušivala potopljeni kop Tamnava.

Od oktobra ove godine 10 odsto vlasništva u „Eco glotec“ ima i Nikola Petrović, preko svoje firme „Eko Vlasina“.

Petrović je novinarima KRIK-a rekao da kao manjiski vlasnik učestvuje u deljenju profita, ali ne i u upravljanju kompanijom.

Tvrdi da ne poznaje Cigera – koji je, prema dokumentima, izašao iz upravnog odbora švajcarske firme pre nego što je Petrović kupio svoj udeo.

Nije želeo da otkrije ko stoji iza švajcarske kompanije „Glotec international“, sem da je to državljanin Srbije.

Nikola Petrović (foto: EMS)

„Ne mogu ja da vam odajem to. Zamislite, kada bi tako partneri odgovarali novinarima, zlonamernim novinarima, ko je partner u kojoj firmi. Ja ne bih voleo da sam ja negde sakriveni vlasnik, a nisam nigde, ja ne bih voleo da (partner) to odaje. A on nije sakriven, on je dugo godina vlasnik te firme. Radi se o čoveku iz Srbije za koga nikada u životu niste čuli. Koji živi u inostranstvu.“

Petrović je novinarima KRIK-a rekao da nijedna njegova kompanija nema poslovne veze sa „Južnom Bačkom“ niti „Maneksom“.

Dva dana nakon što je KRIK objavio da će u okviru „Rajskih papira“ objaviti priču o vlasnicima „Južne Bačke”, malteški „Bolton“ se iznenada povukao iz ove kompanije.

Novinari KRIK-a nisu uspeli da stupe u kontakt s Cigerom.

Ciger
O Cigeru, koji je u kratkom periodu bio vlasnik trećine „Južne Bačke“, malo toga se zna. U Srbiji posluje bar od 2009. godine kada je osnovao firmu za proizvodnju higijenskih proizvoda „Cottonmedic“ u Novom Sadu, pokazuju dokumenta koja je prikupio KRIK.
U martu 2016. kupio je polovinu vlasništva firme „Green power“ koja je dva meseca ranije dobila status povlašćenog proizvođača električne energije za svoju malu hidroelekranu na reci Rasini u Aleksandrovcu. Ciger je polovinu firme platio 10.000 evra, što mu se višestruko isplatilo jer je kompanija u 2016. godini ostvarila više od 90.000 evra profita.
U maju 2017. godine, sa još dvojicom biznismena iz Jagodine, Ciger je osnovao i domaću kompaniju „Trifun Distillery“ za proizvodnju rakije.
Ciger je predsednik upravnog odbora i kompanije „Newmet International“ iz Švajcarske koja je 2014. kupila „Nissal“, preduzeće za preradu aluminijuma iz Niša.

 

3 Comments

  1. nislija kaže:

    a juzna backa, prometan i neodradjen remont toplame jug u Nishu?
    ajde malo o tome. ili bar objavite komentar. hvala.

  2. Milan kaže:

    Zanimljivo i mozda korisno. Bravo za ovako angazovan rad. Spremn sam da pomognem, a i sam imam zanimljive teme. Pozdrav, Milan

  3. Stefan Milovanovski kaže:

    Treba proveriti kako se ponaša direktorica Visoke poslovne škole strukovnih studija u Novom Sadu. Otpustila je profesore pod „tehnološki višak“, a s druge strane za godinu dana zaposlila 24 novih uprkos zabrani zapošljavanja u javnom sektoru. Pre neki dan je kupila novi službeni auto, a kažu da je Škola 12 miliona dinara u gubitku za prvih 6 meseci. Uz to treba proveriti i čiju je ćerku zaposlila i zašto joj se dozvoljava nenamesko trošenje novca i urušavanje Škole sa 58 godina tradicije?

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *