Neistine koje se objavljuju tokom suđenja veka u Srbiji

Neistine koje se objavljuju tokom suđenja veka u Srbiji

Darko Šarić (foto: S. Dojčinović) Foto: Stevan Dojčinović

Koristeći medijske kanale, neko pokušava da u javnosti najavi propast suđenja, iako za to nema osnova, piše Stevan Dojčinović, autor knjige „Šarić – Kako je balkanski kokainski kartel osvojio Evropu“.

Piše: Stevan Dojčinović

„Čitam, oslobodiće ovog tvog junaka“, kaže mi taksista. Shvatio sam da misli na Darka Šarića, kome se sudi za šverc kokaina i pranje novca. Istog dana me je pozvalo više ljudi koji su, poput taksiste, zbunjeni onim što piše u štampi, hteli da se raspitaju šta se dešava sa suđenjem.

Poslednjih mesec dana mediji objavljuju tekstove sa jednom novom vizijom Šarićevog suđenja: protiv Šarića, navodno, dokaza nema i gotovo je jasno da će se završiti oslobađajućom presudom. Izvori za ove tvrdnje su anonimni, te se ne može znati odakle stižu informacije i ko plasira ove priče, ali je vidljivo da se u tekstovima barata pogrešnim ili poluinformacijama.

Tako, recimo, list Informer je objavio da su svi svedoci saradnici promenili iskaz i da će se zbog toga suđenje srušiti. Istu informaciju je objavio i magazin Afera. Dnevni list Alo, a kasnije i Informer, pisali su o tome da je Šarić oslobođen u drugim zemljama, pa je zbog toga suđenje u Srbiji u problemu. Sve su to neistine. Svedoci nisu bitno odustali od svojih prethodnih iskaza, a Šariću se nije ni sudilo u drugim zemljama, te stoga nije ni mogao biti osuđen.

Pojavio se internet portal Antidot, sakrivenog vlasništva, koji je u podužem tekstu izneo tezu da je ceo „slučaj Šarić“ politički motivisan. U istom tekstu napadnut je tužilac, kao i novinari koji su izveštavali o „slučaju Šarić“, obeležavajući ih kao saradnike bivšeg režima, što je, naravno, takođe neistina.

HRONIKA Sudjenje Darko Saric, u specijalnom sudu, na slici

Darko Šarić na optuženičkoj klupi

Koristeći medijske kanale, neko pokušava da u javnosti najavi propast suđenja, iako se na suđenju ništa dramatično nije dogodilo. To znam jer kao novinar pratim ovo, trenutno najznačajnije suđenje u zemlji, odlazim na bitna ročišta i komuniciram sa svim umešanim stranama.

Šta se dešavalo u sudnici

Dva najočekivanija događaja ove godine bila su Šarićevo iznošenje odbrane i suočenje sa svedocima-saradnicima. Iako su to uzbudljivi događaji, sa stanovišta suđenja nikakav dramatičan potres nisu napravili.

Šarić je u odbrani sumirao ono što je i ranije sporadično pominjao u sudu. Negirao je da je učestvovao u švercu blizu šest tona kokaina. Rekao je da mu je proces namešten, da je medijski satanizovan i da je žrtva obračuna srpskih i crnogorskih vlasti. Istakao je i da se zbog podrške prijatelju koji je bio na zubu prethodnih vlasti (iz opisa se vidi da misli na Stanka Subotića, kome se sudi za šverc cigareta) našao u problemu.

Šarić je objasnio da se predao 2014. godine jer je zbog promene političke klime u Srbiji osetio da može da ima pošteno suđenje: „Ovo je fer suđenje sada, nije Darko neprijatelj više“. Rekao je da se pre predaje krio u Dominikanskoj Republici i da je bilo više pokušaja iz Srbije da se pregovara s njim, ali je sve ponude odbio.

„Nudili su mi da svedočim protiv (funkcionera) Crne Gore, kasnije bilo ponuda za (Ivicu) Dačića, a na kraju da potpišem deset godina“, rekao je Šarić.

Sa novim vlastima je ispregovarao preko svog novog advokata Radoslava Baćovića, kojeg je angažovao neposredno pre predaje: „Predao sam se posle pregovora sa Baćovićem, samo na njegovu reč i samo je on pregovarao… Kad sam ga pitao da li mogu da očekujem pošteno suđenje, on je rekao da mogu.“

Radoslav Bacovic

Radoslav Baćović, jedan od advokata Darka Šarića

Baćović je bivši predsednik Specijalnog suda. Komunikativan advokat, koji ima mnogo prijatelja sa svih strana – poštuju ga i vlast i opozicija, sem Demokratske stranke Srbije, koja ga je 2004. godine smenila zbog navodne bliskosti sa Demokratskom strankom.

U „predmetu Šarić“ blisko sarađuje sa advokaticom Vesnom Lončar, suprugom današnjeg ministra zdravlja, koja brani nekoliko optuženih za šverc kokaina.

Šarić je, zatim, u detalj iznosio odbranu za šverc droge, optužnicu po optužnicu, stalno gledajući u pravcu svojih advokata. Uglavnom je bio samouveren, ali se na momente i zapetljavao. Nije, recimo, na najbolji način objasnio poreklo imovine. Ozbiljan novac je zaradio, kako je rekao, držeći poker-aparate, ali nije mogao da se seti imena svojih firmi.

Uglavnom, Šarić je rekao kako se on narkotika gnušao. Za svog brata od tetke Željka Vujanovića, optuženog da je bio jedan od organizatora, naveo je kako ga je upozoravao da to ne radi.

Tvrdio je i da on nije osoba koju članovi grupe nazivaju Zoki u razgovorima o švercu droge, a svoju uznemirenost u prisluškivanim telefonskim razgovorima („sve ono što smo uložili je propalo“), koje tužilaštvo povezuje sa zaplenama kokaina, objašnjavao poslovnim neuspesima.

Šarić je, iznoseći odbranu za šverc kokaina u Južnoj Americi, bio samouveren i tvrdio je da to ne mogu da dokažu. A onda je došao i do, po sebe, najtežeg dela – šverc droge u Italiji.

„Jedina optužnica za koju ja treba da se pomučim da dokažem“, naveo je Šarić.

Kako se vidi iz istraga, grupa je veći deo droge koju je švercovala iz Južne Amerike prodavala u italijanskom gradu Milanu, jednoj od najvećih tržnica za narkotike u Evropi. Nebojša Joksović, Šarićev prijatelj iz detinjstva, prema optužnici, bio je posebno angažovan u Italiji, a kada je uhapšen, rešio je da sarađuje sa tužilaštvom i tereti Šarića.

Upravo je Joksovićevo svedočanstvo i najveća pretnja Šariću jer on je jedini iz prve ruke prepričao situacije vezane za drogu. Joksović je rekao kako ga je Šarić zamolio 2008. godine da iz jednog stana u Milanu skloni oko 200 kilograma droge, plašeći se da će tamošnja policija da je pronađe.

Ostala dva zaštićena svedoka, Draško Vuković i Radan Adamović, pričali su detaljno o tome kako je droga pakovana i kako je vršen transport, ali da oni nemaju neposredna saznanja da je Šarić bio šef grupe. Nikada im on nije izdao neko naređenje, a o njegovom učešću su čuli od drugih.

Strategija odbrane povodom Joksovića je sledeća: dokazati da je Joksović prevarant koji je ceo život lagao, pa tako laže i sada na sudu. Šarić je tokom odbrane ispričao jednu, gotovo filmsku, priču o svom drugaru Joksoviću, koji je ceo život učestvovao u raznim prevarama i kriminalnim delima, a koga je on kao dobar drug uvek podržavao, iako su ga drugi upozoravali na Joksovića.

„Njega su svi nazivali prevarantom, lažovom, ja to nisam dao da pričaju preda mnom. Uvek sam tražio objašnjenja, on me je uvek ubeđivao da mu verujem. Voleo sam tog čoveka mnogo“, ispričao je Šarić.

Rekao je i kako veruje da ga je Joksović izdao kako bi za sebe sačuvao vrednu imovinu od zaplene, uključujući štampariju i nekretnine na Zlatiboru, a u koje je sam Šarić uložio mnogo novca. Šarić je zatražio i suočenje sa Joksovićem i ostalim svedocima, što je sud prihvatio. Obojica su ostali čvrsto pri svojim stanovištima.

Šarić sa Joksovićem nije mnogo diskutovao o kokainu, već mu je postavljao pitanja o kupovini i prodaji nekretnina, kojim je trebalo da dokaže da je ovaj prevarant. Bilo je mnogo i ličnog prepucavanja o tome ko je kome šta uradio.

„Žao mi je što je ovako ispalo, znam da je bio pritisnut. Opraštam mu (svedočenje). Jedinu stvar koju mu ne opraštam, što mi je ženu isprovocirao sa obezbeđenjem, sa svojom ženom“, rekao mu je Šarić.

„Evo izneo je jednu notornu laž“, odgovorio je Joksović. „Obezbeđenje tvoje žene je maltretiralo moju ženu.“ Optužio je Šarića za oružane napade na njegove firme: „I hoću da te pitam, ko je gađao zoljom štampariju? A ko je stavio pod kafić eksploziv?“ „Pojma nemam, čoveče“, odgovorio je Šarić. „Da li si normalan? Pa đe ću na moju štampariju, čoveče?“

U narednim danima Šarić se suočio sa druga dva svedoka, ali i tu nije bilo većih odstupanja od ranijih iskaza. Vuković je rekao kako je saznanja o Šariću imao od drugih ljudi, a da je njemu nadređen bio Dragan Dudić Fric, te da je jednom i video Šarića, ali da tada nisu pričali o drogi.

Suočenje je Šarić iskoristio da potvrdi da im nije direktno izdavao naređenja koja se tiču šverca, što je odbrana kasnije prikazala kao veliki uspeh.

HRONIKA Sudjenje Darko Saric, u specijalnom sudu, na slici

Darko Šarić u sudnici Specijalnog suda

Ko povlači konce u medijima

Međutim, izveštavanja medija su bila dramatična i najavljivala gotovo kolaps sudskog procesa. Nije potpuno jasno ko je i zbog čega medije usmeravao da pišu na taj način, mada se neke veze mogu sagledati.

Portal Antidot, koji je otvorio ovu temu, pri osnivanju je bio registrovan na advokatsku agenciju Monfrini Crettol & Partners, koja je u Srbiji poznata po tome što zastupa biznismena Stanka Subotića. Kasnije, nakon što je objavljen serijal tekstova o ovom portalu, vlasništvo je promenjeno na zasad nepoznatog Francuza Paula Martina.

Subotić je inače blizak sa različitim novinarima, koji tekstovima napadaju njegove neprijatelje, a jedan od njih je svakako tužilac Saša Ivanić, koji, osim u „slučaju Šarić“, tuži i u predmetu u kome se Subotiću sudi za šverc cigareta. Ovaj slučaj je u trenutno u rukama Apelacionog suda.

Postoji i jedna neprijatna istina za Subotića u „slučaju Šarić“ – to da je s njim i njegovim saradnicima poslovno sarađivao (kao uostalom i drugi domaći privrednici poput Miroslava Miškovića, Bogdana Rodića, Mileta Jerkovića…).

Subotić je s njim bio povezan preko lanca kioska „Future plus“, ali je i jedna Subotićeva firma dobila kredit od Šarićeve. U ovim poslovima je sa Šarićem i Subotićem učestvovao i premijer Crne Gore Milo Ðukanović preko svoje porodične Prve banke.

Pored Subotića, u medijskim natpisima se osećaju i otisci prstiju domaće obaveštajne agencije BIA. Naime, tužilac je reagovao na njegovu fotografiju koja je izvučena iz policijskog kartona, od zasad nepoznate osobe, i dostavljena medijima koji su je objavili.

Tužilac smatra da mu je time ugrožena bezbednost. Rodoljub Šabić, poverenik za zaštitu podataka o ličnosti podataka, pokrenuo je postupak i došao do potvrde da je fotografija iz baze MUP-a. Međutim, osim policije, fotografiji je pristupano sa još jedne adrese – iz BIA. Agencija se do danas nije oglasila ovim povodom.

U još jednom ranijem slučaju, koji je takođe bio medijski ispraćen, osetile su se varnice između tužilaštva i BIA. Ove dve institucije su blisko sarađivale tokom operacije razotkrivanja međunarodnog šverca kokaina, dok je policija, zbog sumnje u curenje informacija, uglavnom bila isključena.

Međutim, nakon promene vlasti i posebno otkad je advokat Aleksandar Ðorđević postao direktor agencije BIA, saradnja sa tužilaštvom bledi.

Nakon što je Šarić izneo niz optužbi u sudnici prošle godine, BIA je pokrenula i istragu provere Šarićevih tvrdnji, prilikom koje je isleđivala svoje bivše kolege.

Izveštaj koji je BIA sastavila povodom toga je završio u listu Danas, zajedno sa fotografijom tužioca, a zatim se i Šarićev advokat pozvao na izveštaj i zatražio izuzeće tužioca. Izveštaj je trebalo da pokaže neprofesionalnost tužilaštva, ali je bio poprilično amaterski sastavljen za jednu takvu agenciju – pored ostalog u izveštaju se tvrdi da je „N. N.“ lice ubilo Dragana Dudića Frica, iako je ubistvo bilo rešeno nekoliko godina pre sastavljanja izveštaja.

Tužilac Saša Ivanić je ocenio izveštaje kao falsifikate. Na kraju, predlog za izuzeće tužioca nije prošao, ali je zbog toga izgubljeno oko mesec dana suđenja.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *