Ključni dokazi tužilaštva protiv Šarića

Ključni dokazi tužilaštva protiv Šarića

Presuda Darku Šariću za međunarodni šverc gotovo šest tona kokaina biće doneta sutra. Saznajte koji su ključni dokazi tužilaštva u ovom slučaju, kao i odgovor odbrane na njih.   

Piše: Bojana Jovanović

Darko Šarić tereti se da je organizovao kriminalnu grupu za međunarodni šverc droge početkom 2006. godine, a kao njegovi glavni saradnici označeni su Goran Soković, rođak Željko Vujanović i pokojni Dragan Dudić Fric. Prema tužilaštvu, Šarićeva grupa prošvercovala je gotovo šest tona kokaina.

Na osnovu onoga što se videlo u sudnici tokom osam godina suđenja, glavni dokazi tužioca Saše Ivanića su prisluškivani telefonski razgovori, presretnute poruke i mejlovi, izjave svedoka saradnika, šifrarnici pronađeni prilikom pretresa stanova, presude donete na osnovu priznanja krivice i dokazi dobijeni od policija i tužilaštava iz drugih država koje su vodile istrage i sudile članovima ove grupe.

Šarićeva odbrana ove dokaze odbacuje, tvrdeći da je tužilaštvo do njih došlo mimo zakona, kao i da zaštićeni svedoci lažu.

Prisluškivani telefonski razgovori

Darko Šarić u sudnici Višeg suda

Članovi grupe često su menjali mobilne telefone i brojeve, kako bi izbegli da im policija i obaveštajne agencije presretnu pozive, navodi tužilaštvo. Mnoštvo njihovih razgovora vođenih tokom 2008. i 2009. godine, snimljeno je i sada se koriste kao dokaz na sudu

U njima se ne spominju doslovce „droga“ ili „kokain“, ali tužilaštvo tvrdi da su o švercu kokaina razgovarali u šiframa, te da su  za kilogram kokaina koristili šifru „evro“.

Tako, u jednom od razgovora između dvojice optuženih spominje se 50 evra, ali je zapravo reč o automobilu u koji može da se sakrije 50 kilograma kokaina.

„Znači u ponedeljak u 9? Je l može 50 evra?“, pita jedan, na šta mu drugi odgovara: „45 može, jebiga. Ja ću u nedelju da ti pošaljem onaj drugi auto, samo da vidim da li ima neko da ti to doveze.“

Tužilac Saša Ivanić je na osnovu sadržine razgovora i okolnosti u kojima su se oni odvijali doneo zaključke o čemu su zapravo pričali.

Recimo, 5. aprila 2009. godine Željko Vujanović u telefonskom razgovoru kaže Šariću: „Sutra dolazim, moram da te obradujem još nešto, pa tako“, a Šarić mu odgovori: „Važi, pa dobro, pretpostavljam brate“. Tužilaštvo zaključuje da se razgovor odnosi na prebacivanje kokaina na brod, pošto se u to vreme odigrala jedna isporuka.

Članovi grupe, navodi tužilaštvo, međusobno su se oslovljavali pseudonimima i svako od njih dobijao je lažno ime kako bi se sakrili stvarni identiteti. Presretnuti razgovori otkrivaju da je među članovima grupe zavladala panika nakon zaplene dve tone kokaina na jahti Maui u Urugvaju 2009. godine i hapšenja članova grupe u Srbiji.

„Čitaj RTS za Krmka, Brata i nekog trećeg. Na vezi smo, ne mrdajte. Neko će da peva sto posto. Na vezi smo.“

Grupa je komunicirala i razmenom pisanih poruka koje su „predavali iz ruke u ruku“, kao i putem mejl naloga. Nalozima su imali pristup pojedini članovi organizacije, a mejlovi nikada nisu slati, kako bi se smanjila mogućnost prisluškivanja – već su čuvani kao neposlate (draft) poruke.

Kokain zaplenjen na jahti Maui

Unapred je bilo dogovoreno ko sa kim komunicira, a jedno od pravila, tvrdi tužilaštvo, bilo je: „Napiši što zapetljanije, a pri tom vodi računa da ne preteraš da bi mogla druga strana da razume.“

Iako su se pridržavali pravila bezbednog komuniciranja, zahvaljujući nepažnji tokom jednog telefonskog razgovora, istražni organi uspeli su da saznaju nalog mejla koji su koristili za komunikaciju i počeli da prate šta članovi grupe pišu.

Naime, jedan od članova rekao je da mu je nova mejl adresa „Garidru“ („Drugari“, šatrovački) i „Godište posle mojega“. S obzirom da je policija prisluškivala razgovore i znala da to govori Draško Vuković, koji je rođen 1977. godine, nije imala mnogo problema da shvati da je nova adresa „Drugari 1978“. Jedna od pronađenih poruka u ovom mejlu je i ona u kojoj je Vuković piše, tvrdi tužilaštvo, o problemima prilikom prebacivanja kokaina sa jahte „Maui“ u Urugvaju 2009. godine: „Ođe je katastrofa, sve smo dodali Nindži, a on dva dana sa tim tamo ovamo i sinoć se zamalo nismo podavili oluja bila tako da posla nema…“

Šifrarnici

Prilikom pretresa stanova i kuća osumnjičenih policija je, između ostalog, pronašla šifrarnike, spiskove sa nadimcima članova grupe, ali i papire na kojima su beleženi prihodi i rashodi organizacije, navodi tužilaštvo.

Struktura grupe
Šarić i drugi organizatori, tvrdi tužilaštvo, nisu imali direktnog kontakta sa kokainom, ali su odlučivali ko će biti član grupe, finansirali su kupovinu droge i odlučivali o podeli novca.
Članovi grupe imali su jasno podeljene zadatke. Jedni su bili zaduženi za nabavku kokaina u Južnoj Americi, drugi su drogu skladištili, proveravali njen kvalitet, pakovali je i prevozili do obale. Treći su koakin prebacivali na prekookeanske brodove – gde su ga preuzimali članovi grupe koji su ga prevozili do Evrope. Kada bi se brodovi približili nekoj od evropskih zemalja, optuženi su kokain čamcima prebacivali do obale, a potom ga prevozili do kuća i stanova koji su im služili za čuvanje droge. Kokain su kupcima dostavljali motorima ili automobilima sa posebnim pregradama za skrivanje droge.
Grupa je imala i „blagajnike“ koji su beležili sve prihode i rashode.

Šifrarnici su razotkrili način na koji je grupa prikriveno komunicirala. Članovi grupe bi osmislili reč od deset slova, a svako slovo je označavalo jedan broj – tako su jedni drugima, umesto brojeva telefona, slali reči koje naizgled nemaju nikakvo značenje. Prema objašnjenju tužioca Saše Ivanića brojevi 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9 i 0 menjani su neko vreme slovima B, O, G, N, E, R, S, U, Z i I. Tako je, na primer, reč IRERIZUUG zapravo bila šifra za broj telefona 065609883.

Jedan od pronađenih dokumenata otkrio je kako je grupa vodila svoje finansije.

Na njemu je, između ostalog, ispisano koliko su koštali baloni u koje se pakovao kokain, ali i na šta je još potrošen novac u Argentini 2008. godine, navodi tužilaštvo. U tumačenju ovog dokumenta pomogao je svedok saradnik Draško Vuković jer je jedan od njegovih zadataka bilo vođenje računa o novcu. Ispričao je da stavka „kumarina davanja“ predstavlja 4,5 miliona evra za kupovinu kokaina od kolumbijskog kartela, a „ostala davanja“ novac kojim je plaćen kokain drugim dobavljačima.

Tužilaštvo je kao pisane dokaze predstavilo i presude koje su u Srbiji donete na osnovu sporazuma o priznanju krivice – devet švercera kokaina priznalo je da svoju umešanost i ispričalo kakvu su ulogu tačno imali.

Putem međunarodne pravne pomoći tužilaštvo je prikupilo dokaze istražnih organa drugih zemalja u kojima su članovi grupe osuđeni zbog krijumčarenja kokaina.

Svedoci saradnici

Tužilaštvu su umnogome pomogli osumnjičeni koji su pristali na saradnju i postali svedoci saradnici.

Na osnovu njihovih izjava tužilaštvo je podiglo nove optužnice, saznalo detalje načina komunikacije, ali i sve dokaze stavilo u kontekst.

Ovaj status dobili su Draško Vuković, Radan Adamović i Nebojša Joksović. Neki od njih, međutim, u periodu kada je švercovan kokain, nisu znali za ulogu Darka Šarića.

Tako, Vuković, koji je u organizaciji bio blizak Draganu Dudiću, rekao je da nema direktna saznanja da je Šarić umešan u narko-organizaciju, već da je to njegova pretpostavka na osnovu razgovora koje je vodio sa Vujanovićem.

Na osnovu Vukovićevog svedočenja tužilaštvo je podiglo optužnicu kojom se grupa tereti da je uspešno prošvercovala 1,8 tona kokaina iz Argentine. Ovu drogu polciija nije zaplenila jer je grupa imala informacije o tome da ih istražni organi prate.

„Dudić me je zvao na sastanak. Kazao je da obavezno moramo da promenimo način komunikacije, jer ima informaciju da nas BIA prati… ali da imamo čoveka u policiji koji će nam javiti preko Rodoljuba Radulovića (član grupe) šta i kako, ako bude neka akcija… Dogovorili smo se da ja osmislim neki novi način komunikacije, pa smo prešli na internet komunikaciju preko mejlova koje nismo slali već čuvali u draftovima (neposlate poruke)“, ispričao je Vuković.

Zbog dojavljivanja poverljivih informacija kriminalcima, u posebnom postupku optužen je Branko Lazarević, bivši šef ministra policije Ivice Dačića.

100 kilograma kokaina koji je zaplenjen u Italiji

Svedok saradnik Radan Adamović tužilaštvu je otkrio detalje operacija iz Brazila gde je zaplenjeno 1,1 tona kokaina, lažna imena koja su članovi grupe koristili i govorio o njihovim međusobnim odnosima.

Za tužilaštvo je, međutim, najvažnije svedočenje Nebojše Joksovića – on je jedini ispričao da je direktno od Šarića dobijao informacije o švercu kokaina.

Joksović, inače Šarićev prijatelj iz detinjstva, rekao je da mu je Šarić tražio da organizuje pripadnike narko-grupe u Italiji. Posvedočio je i da mu se Šarić požalio nakon što je italijanska policija zaplenila jedan kontigent droge i tražio od njega da pronađe osobu koja bi sakrila preostali kokain.

Odbrana: Dokazi nezakoniti

Najveći deo odbrane bio je usmeren upravo na pokušaj diskreditovanja svedoka saradnika Joksovića – jer je on jedini svedočio o umešanosti Šarića u šverc kokaina.

Advokati su naveli da tužilaštvo svedoku saradniku „poklanja višemilionsku imovinu za lažni iskaz“ ponavljajući da je imovina koju je država privremeno oduzela Joksoviću, pa vratila, zapravo plaćena Šarićevim novcem. Ovo je, prema tvrdnjama odbrane, razlog zašto je on svedočio protiv Šarića.

Šarić je dosta vremena u svojim izlaganjima takođe posvetio Joksoviću i drugim svedocima saradnicima.

„Ja kažem da su to lažovi koji su htjeli samo da se domognu slobode“, bila je jedna od njegovih ocena.

Šarić je tokom suđenja više puta ponovio da mu nije jasno za šta ga tužilac optužuje. Rekao je i da sebe ne vidi u dokazima koji su predstavljeni na sudu.

Advokati optuženih u više navrata tražili su da sud iz dokaza izbaci prisluškivane razgovore jer su, kako tvrde, nezakonito pribavljeni. Sud je ove zahteve odbio, a advokati su tokom suđenja navodili da tužilaštvo zlonamerno tumači ove razgovore.

Prema stavu advokata, nezakonito su pribavljeni i dokazi koji su oduzeti prilikom pretresa stanova osumnjičenih – tvrde, između ostalog, da ih ne prate odgovarajući zapisnici, kao i da nisu oduzimani u prisustvu stručnih lica.

Ipak, presudom iz 2015 godine, kojom je Šarić osuđen na 20 godina, sudije su dokaze prihvatile kao valjane.

Čak i Apelacioni sud koji je oborio ovu presudu, nije sporio dokaze, već je presudu ukinuo zbog procedura koje su, po stanovištu ovog suda, prekršene.

Sutra će se saznati kako će se novo veće Višeg suda odnosti prema dokazima.

Pročitajte detalje o tome kako je tekla istraga slučaja Šarić

Pročitajte ko su sudije koje će doneti presudu Šariću

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *