Naser Keljmendi osuđen je presudom Osnovnog suda u Prištini na šest godina zatvora zbog šverca droge. Zbog nedostatka dokaza oslobođen je optužbi za organizovani kriminal i ubistvo bosanskog kriminalca Ramiza Delalića Ćele, piše Radio Slobodna Evropa.

Izvor: RSE, KRIK

Presuda je prvostepena i na nju obe strane imaju pravo žalbe u roku od 15 dana. Keljmendiju će u kaznu biti uračunate četiri godine provedene u pritvoru, piše RSE.

Obrazlažući presudu, sudija Ana Adamska Galant rekla je da sud nije pronašao kredibilne dokaze u vezi sa ubistvom Ramiza Delalića Ćele. Delovalo je, kazala je, da „o slučaju zna ceo Balkan i ceo svet“, ali sud ne može da bazira svoju odluku na pričama, piše RSE.

Kako navodi RSE, sudija je rekla i da su svedoci često menjali iskaze, te da je jedino moglo da se potvrdi da su dva zaštićena svedoka dala iste iskaze za transport 25 kilograma heroina do Austrije. Rekla je i da je slučaj bio dug i težak, da je saslušano oko 80 svedoka u više od 130 ročišta.

Keljmendi, koji se nalazio na „crnoj listi“ američkog Stejt departmenta kao jedan od najvećih narko-bosova, uhapšen je na Kosovu u maju 2013. godine po Interpolovoj poternici. Poternicu je raspisala Bosna i Hercegovina posle akcije „Lutka“, usmerene na razbijanje više organizovanih kriminalnih grupa.

Specijalno tužilaštvo Kosova je jula 2014. godine optužilo Keljmendija za organizovani kriminal, ubistvo i šverc različitih vrsta droge.

Suđenje je počelo 2015. godine, kada je Keljmendi izjavio da se ne oseća krivim. Dve godine kasnije, pušten je da se brani sa slobode.

Organizovani kriminal, ubistvo i šverc droge

Tužilaštvo tvrdi da je Keljmendi koristio „balkansku rutu“ koja povezuje Avganistan, Tursku i Evropsku uniju za trgovinu drogom i da je od prodaje heroina, ekstazija, spida i drugih narkotika zaradio milione evra između 2000. i 2012. godine.

O njegovim narko-operacijama tužilaštvu su pričali brojni svedoci, među kojima i jedan diler iz Beograda čiji identitet tužilaštvo nije otkrilo. On je, između ostalog, ispričao da je Keljmendijev uspon počeo „pošto je zemunski klan razbijen nakon atentata na premijera Zorana Đinđića 2003. godine“. Sa odvajanjem Crne Gore od Srbije 2006. godine, Keljmendi je dobio monopol nad trgovinom drogom i cigaretama, ispričao je svedok.

U optužnici je opisano i organizovanje ubistva vođe rivalskog klana i poznatog sarajevskog kriminalca Ramiza Delalića Ćele 2007. godine u Sarajevu.

Prema navodima tužilaštva, Delalićevo ubistvo bilo je planirano mesecima. Kako je novinarima sarajevskog Centra za istraživačko novinarstvo (CIN) ispričala jedan od svedoka, nakon nekoliko propalih pokušaja, Ljubiša Buha Čume povezao je Keljmendijevu grupu sa pripadnicima takozvane „šabačke grupe“ – kriminalne organizacije koja se bavila ubistvima, iznudom, proizvodnjom i švercom droge. Članovi ove grupe su krajem 2015. u Beogradu osuđeni na ukupno 30 godina zatvora.

„Šabačka grupa“ predvođena Milanom Ostojićem Sandokanom prihvatila je posao, piše u optužnici.

U optužnici piše da je nekoliko svedoka navelo da je Buha za Keljmendijev račun unajmio tri osobe da ubiju Delalića, ali i da je Ostojić bio uključen u sastavljanje odreda za egzekuciju. Ostojić je negirao ove navode i rekao da je izvršilac bio drugi član grupe.

Tužilaštvo navodi da je Keljmendi za ovo ubistvo organizovao kriminalnu grupu kojoj je pripadao i Fahrudin Radončić, bosanski medijski mogul i bivši ministar sigurnosti BiH. Radončić nije optužen, a negirao je navode kosovskog tužilaštva da je povezan sa slučajem.

Kriminalne veze

CIN je još 2009. godine istraživao poslove i kriminalne veze Keljmendija koji je zbog pokušaja ubistva osuđen još kao devetnaestogodišnjak.

U periodu od 2005. do 2009. godine protiv njega i njegovih sinova podneto je 13 krivičnih prijava u sarajevskom kantonu – među kojima i prijave za ubistvo, pokušaj ubistva i nasilničko ponašanje. Keljmendiju, međutim, za ova dela nikada nije suđeno u BiH.

Prema prezentaciji bosanske agencije za istrage i zaštitu (SIPA) iz 2008. godine pod nazivom „Zločinačka organizacija Naser Keljmendi“, on se nalazio na čelu jedne od najbolje organizovanih kriminalnih grupa u regionu koja je umešana u krijumčarenje droge i cigareta, trgovinu ljudima i pranje novca.

U prezentaciji se navodi da se Keljmendi do 80-ih godina na Kosovu bavio švercom tekstila i zlata, kasnije nafte, cigareta i narkotika, dok se početkom rata na Kosovu bavio krijumčarenjem oružja.