Bogoljub Karić, poznati srpski biznismen, danas je na suđenju koje se protiv KRIK-a vodi po njegovoj tužbi rekao da se premišljao da li da podnese tužbu, ali da je to učinio jer je tekst negativno uticao na njega i da su zbog teksta njegov sin i porodične kompanije stavljeni pod sankcije Evropske unije. Tuženi urednici KRIK-a ispričali su da su nakon objavljivanja teksta Kariću ponudili da objave demanti ili intervju sa njim, ali da je on umesto toga želeo da napišu promotivni tekst, što im je potpuno neprihvatljivo.

Piše: Jelena Radivojević

Bogoljub Karić je danas, posle dva nedolaska i odložena suđenja, došao u Viši sud u Beogradu da da iskaz i ispriča kako mu je KRIK-ov tekst navodno povredio čast i ugled. Karić je novinare ove redakcije tužio krajem 2021. zbog teksta o poslovima kompanija ove porodice u Belorusiji, povlašćenom položaju koje one uživaju u odnosu na druge firme, kao i vezama sa tamošnjim predsednikom Aleksandrom Lukašenkom. 

Kazao je da podržava rad KRIK-a i da misli da radi ozbiljan posao, pa da se dugo premišljao da li da podnese tužbu. Ipak, ovaj tekst je, kako je rekao, negativno uticao na njega, članove njegove porodice, ali i na njegovo poslovanje koje je kvalitetno i u skladu sa zakonima već 50 godina. Rekao je i da su njegovom sinu i kompanijama zbog ovog teksta uvedene sankcije Evropske unije.

Karić je rekao da ga niko od novinara nije zvao za komentar pre objavljivanja teksta, kao i da je, kada je video tekst, kontaktirao urednika KRIK-a Stevana Dojčinovića. Nakon toga su se i sastali i tom prilikom je Dojčinovića, kako je ispričao, ljubazno zamolio da na KRIK-u objavi dve rečenice u kojima bi bilo naglašeno da njegove kompanije kvalitetno završavaju svoje građevinske projekte. 

Više puta je rekao da njegove kompanije decenijama rade i da poštuju sve zakone. Tvrdio je i da je zemljište na kome je gradio u Belorusiji dobio regularnim putem, na konkursu, i da je netačno da je imao povlastice. 

Odgovarajući na pitanja KRIK-ove advokatice Krune Savović o vezama sa predsednikom Belorusije Aleksandrom Lukašenkom Karić je više puta ponovio da žali što ne može da kaže da je blizak da njim i da su se videli dva puta u životu. Potvrdio je da je Lukašenkova snaha bila zamenica direktora u njihovoj porodičnoj kompaniji. 

Nakon Karića, saslušani su i tuženi – novinarka Bojana Jovanović i urednik Stevan Dojčinović. Oboje su opisali kako je tekla saradnja sa kolegama iz Belorusije i iz međunarodne novinarske mreže OCCRP – novinari iz Belorusije bili su ti koji su prikupili ključna dokumenta o poslovanju kompanija porodice Karić u ovoj zemlji, a Jovanović je skupljala informacije i papire u Srbiji. 

Jovanović je detaljno objasnila i kako su novinari utvrdili da su kompanije porodice Karić imale drugačiji tretman od ostalih građevinskih firmi rekavši da o tome svedoči zvanična dokumentacija koju su prikupili, kao i razgovori koje su imali sa predstavnicima firmi iz iste oblasti. Novinarka KRIK-a objasnila je da nisu kontaktirali Karića s obzirom da je tekst bio o kompanijama, a ne o njemu, i podsetila da su odgovori predstavnika kompanije objavljeni u okviru teksta.

Prisetivši se sastanka sa Karićem nakon objavljivanja teksta Jovanović je rekla da je on odbio i da da intervju i da pošalje demanti, već je tražio da na KRIK-u objave PR tekst o njemu i kompanijama, što nikako nije bilo prihvatljivo. KRIK se, podsetila je, bavi istraživačkim novinarstvom i ne piše tekstove po narudžbini.

Ona je kazala i da smatra da je reč o tužbi koja je podignuta kako bi bio izvršen pritisak na novinare i da je cilj da budu ućutkani.

Dojčinović je objasnio kako funkcioniše međunarodna saradnja novinara i podsetio da je OCCRP, nakon kontakta sa Karićem, ispravio deo teksta. Rekao je i da je Karić obećao da neće tužiti KRIK i da ga interesuje jedino tekst na engleskom jer mu on pravi problem u međunarodnom poslovanju, te da je ova tužba bila iznenađenje.

Suđenje će biti nastavljeno krajem septembra.

Ovo je jedna od 12 tužbi koje su u poslednje dve godine podnete protiv KRIK-a. Novinari KRIK-a, ali i predstavnici domaćih i međunarodnih novinarskih udruženja, smatraju da su SLAPP tužbe, odnosno tužbe koje su podnete sa ciljem da novinare iznure, zastraše i spreče u daljem izveštavanju javnosti o korupciji i kriminalu. Više o tome pročitajte ovde.

Pomozite nam da uprkos tužbama i pritiscima nastavimo da istražujemo kriminal i korupciju. Donirajte KRIK i podržite naš rad! Više informacija o tome pročitajte na ovom linku.