Izveštavanje ne sme da vodi do zaključka da se kriminal isplati
Zatvorenost tužilaštava i sudova, oslanjanje na nezvanične i nepouzdane izvore, kao i nedovoljno poznavanje zakona predstavljaju prepreke koje bitno utiču na kvalitet izveštavanja sa suđenja, zaključak je učesnika seminara koji je organizovala Mreža za istraživanje kriminala i korupcije – KRIK.
Piše: Nataša Marković
Novinari nekoliko dnevnih redakcija prisustvovali su seminaru na kom su govorili bivši sudija Vladimir Vučinić, profesor medijskog prava Saša Gajin, zamenica urednika hronike dnevnog lista „Politika“ Dorotea Čarnić, kao i urednik i novinarka KRIK-a Stevan Dojčinović i Bojana Pavlović. Cilj seminara bio je unapređivanje praćenja i izveštavanja sa najvažnijih sudskih procesa u zemlji.
Učesnici seminara složili su se da su od 2012. godine sudovi i tužilaštva postala zatvorenija, odnosno da je sve teže od njih dobiti zvanična dokumenta i izjave. „Nekada se direktno razgovaralo sa tužiocem, sa istražnim sudijom. Oni su davali izjave koje su bile prilično slobodne, čak i za vreme Slobodana Miloševića. Danas nema nikakve komunikacije sa medijima“, istakao je novinar „Blica“ Vuk Cvijić. „Sada se saradnja sa portparolima svodi na slanje SMS poruka. Dobijemo raspored suđenja, poneko saopštenje, šturu odluku i to je to”, predočila je Dorotea Čarnić.
Učesnici su razmenjivali iskustva i govorili o tome kako prevazići nedostatke i izbeći zamke koje utiču na kvalitet izveštavanja.
„Izveštavanje iz sudnice ne sme da dovodi do zaključka da se kriminal isplati“, objasnio je bivši dugogodišnji sudija Vladimir Vučinić koji je, zbog pritisaka, napustio sudstvo.
Vučinić je istakao da dobro izveštavanje predstavlja sposobnost isticanja suštine u često komplikovanim procesima.
„Na taj način se oblikuje javnost i zato treba biti veoma pažljiv. Interes javnosti je da se sazna šta se desilo i na koji način rade državni organi. Prvenstveno policija, tužilaštva i sudije, jer građani plaćaju porezom njihov rad.“
Dorotea Čarnić, novinarka „Politike“ i koautorka knjige „Proces KP 5/03“ o suđenju za ubistvo premijera Zorana Đinđića, istakla je da posao novinara nije da utvrdi istinu, već da beleži kako to radi sud.
„Dužni smo kao novinari da razlikujemo činjenice od onoga što je propaganda. Nikada nikoga ne treba zvati ubicom, prevarantom, lopovom čak i kada je nekada jasno da je osoba kriva“, objasnila je Čarnić.
Profesor Saša Gajin
Zatvorenost tužilaštva je najveći problem izveštavanja sa suđenja, tvrdi novinarka „Politike“.
„Nekada nemamo zvanične podatke, a naša obaveza je da pratimo i izveštavamo. U nedostatku tih zvaničnih izvora često se koriste nezvanični, pa javnost kao posledicu toga ima iskrivljenu sliku.“
Novinarka KRIK-a Bojana Pavlović objasnila je da je bitno da novinar pre svakog suđenja bude upoznat sa optužnicom i drugim dokumentima iz slučaja, jer na taj način može da „ode dalje u istraživanju kako bi ponudio dodatne odgovore javnosti.“
„Sudska dokumentacija je samo početak istraživanja jer se na osnovu nje mogu rekonstruisati poslovi i otkriti osobe koje su u njima učestvovale. Neretko se istraživanjem dođe do osoba koje, iako su učestvovale u problematičnim poslovima, nisu optužene i pozvati institucije na odgovornost“, naglasila je Pavlović.
O pravima novinara govorio je profesor Saša Gajin, autor medijskih zakona. Novinare je uputio kako da koriste mogućnosti kada je reč o prikupljanju podataka o sudskim procesima.
Organizciju ovog seminara podržala je Fondacija Hajnrih Bel.
