Bezbednosne službe podacima o telefonskim komunikacijama mogu da pristupe direktno preko svojih aplikacija. Od tri operatora samo Telenor evidentira ovakav pristup – prošle godine je na ovaj način provereno oko 70.000 brojeva. Najviše podataka 2014. godine policija je tražila kada je pucano na biznismena Milana Beka.

Piše: Nataša Marković

Share fondacija analizirala je podatke koje su o građanima prikupile bezbednosne službe i drugi državni organi od 2014. do 2016. godine.

Reč je o takozvanim metapodacima ili „zadržanim“ podacima. To su podaci o razmeni komunikacije – ko je koga i kada zvao, koji je model telefona koristio, koliko je razgovor trajao i približne lokacije na kojima su bili sagovornici. Slično je i SMS komunikacijom.

Prema istraživanju Share-a, iako deluju tehnički, ove informacije spadaju u lične podatke. Njihovim ukrštanjem saznaje se sa kim osoba komunicira, ko su joj prijatelji, kuda se kreće, koje su joj navike…

Samostalni pristupi nadležnih organa

Za vršenje nadzora nad svakim vidom komunikacije potrebna je naredba suda. Bezbednosne službe su, međutim, godinama tumačile da se naredba odnosi isključivo na prisluškivanje, a ne i na „zadržane podatke“ kojima mogu da pristupaju direktno preko svojih aplikacija.

Istraživanje Share-a pokazalo je da se broj zahteva koje službe upućuju operatorima drastično smanjio od kada je uveden novi, direktni pristup nadležnih organa.

Od tri operatora, samo jedan beleži koliko su puta nadležni organi ušli u sistem – Telenor. Prošle godine Telenor je imao gotovo 300.000 direktnih pristupa na oko 70.000 različitih telefona.

Najveća tražnja za podacima

Policija i bezbednosne službe najveću potrebu za prikupljanjem podataka imaju prilikom vođenja istraga i postupaka.

Na dan kada se odigrao pokušaj ubistva biznismena Milana Beka, policija je zatražila podatke sa četiri bazne stanice, pri čemu su obuhvaćeni podaci za više od 630 različitih brojeva.

Slično se dogodilo i posle ubistva vođe navijača Crvene Zvezde Velibora Dunjića kada je policija tražila podatke za više od 300 kartica i uređaja.

Na taj način su prikupljeni su podaci građana koji su se slučajno zatekli blizu mesta zločina, a koji nisu imali nikakve veze sa krivičnim delom. Većina njih nije svesna da je njihova privatnost na taj način ugrožena, navodi se u istraživanju.

Centar odakle je moguće vršiti „monitoring“ – pristupiti svim komunikacijama i zadržanim podacima nalazi se u Bezbednosno-informativnoj agenciji (BIA), piše u istraživanju.

Više o istraživanju Share fondacije pročitajte ovde.