Sudija Vladimir Vučinić važio je za jednog od najvećih profesionalaca u sudstvu, ali je zbog pritisaka koje je trpeo morao da promeni profesiju. Sve je počelo kada je na suđenju biznismenu Miroslavu Miškoviću doneo odluku nepoželjnu za vlast koja je Miškovića predstavljala najvećim ulovom u borbi protiv korupcije. Vučinić je prvi put za KRIK otvoreno govorio o pritiscima kojima je bio izložen. Ono što mu se dogodilo ostalo je zabeleženo u izveštajima Zaštitnika građana, Saveta za borbu protiv korupcije i američkog Stejt departmenta kao jedan od najvećih slučajeva pritisaka na pravosuđe u Srbiji. KRIK objavljuje hronologiju slučaja sudije Vučinića.
Piše: Bojana Pavlović
5. decembar 2013. Sudija Vladimir Vučinić odobrava biznismenu Miroslavu Miškoviću, kome se sudi za zloupotrebe u privredi, put u London i privremeno vraća pasoš. Pre toga, Vučinić je Miškoviću odredio najveću kauciju od kada postoji Specijalni sud, od 12 miliona evra. Vučinić je za KRIK rekao da mu je već tada bila poznata odluka Ustavnog suda da je Mišković prekomerno bio u pritvoru. „Postojala je garancija od 12 miliona evra jemstva koju sam ja potpisao, ne znam da li je iko potpisao na više. U tom slučaju nisam video nijedan razlog da kažem ‘ne’ vraćanju pasoša.
7. decembar 2013. Dva dana pošto je vratio pasoš, u subotu, Vučinić prima telefonski poziv predsednika Višeg suda Aleksandra Stepanovića. „Da li se tako borimo protiv korupcije“, pitao je, a potom mu ga pozvao da hitno dođe u Palatu pravde. Sudija Vučinić je stigao u večernjim časovima. Predsednik suda rekao mu je da je o vraćanju pasoša saznao od direktora policije Milorada Veljovića, da zbog odluke koju je doneo više neće biti predsednik Specijalnog suda i da će ga vratiti da sudi u Palati pravde i tako poniziti pred 90 ljudi (Kolegijum sudija). Na komentar Vučinića da će morati da se obrati javnosti, Stepanović je odgovorio da će „štampa o tome pisati tri dana i da će se sve brzo zaboraviti“. Stepanović je Vučiniću rekao da je za njega najbolje da u ponedeljak dođe rano na posao i opozove odluku.
8. decembar 2013. Vučinić i Stepanović dogovaraju se da se vide i sutradan, ali Vučinić ovaj susret otkazuje i umesto toga predsedniku suda šalje SMS da uradi ono što mora i da on „kao sudija, ostaje pri svojoj odluci“.
10. decembar 2013. Na naslovnoj strani „Informera“ pojavljuje se tekst pod naslovom „Sudija tajno pustio Miška u London, para stvarno vrti gde burgija neće“ u kom piše da je Vučinić bez znanja ostalih članova veća, „gerilski“ vratio pasoš Miškoviću – isto ono što mu je dva dana ranije zamerio i predsednik suda. „Politika“ se pridružila „Informeru“ i objavila da tužilac za organizovani kriminal nije bio obavešten o odluci da vrati pasoš, iako po zakonu sudija nije dužan da o svojoj oduci obavesti tužioca.
13. decembar 2013. Pošto se iz suda niko nije oglasio u vezi sa optužbama na račun sudije, Vučinić poziva novinarku „Politike“ i obrazlaže svoju odluku navodeći da je sve uradio po zakonu i da „svoj posao radi filigranski precizno“.
20. decembar 2013. Objavljen godišnji raspored za 2014. Vučinić nije više predsednik Specijalnog suda, na njegovo mesto postavljen je sudija Siniša Petrović. Obrazloženje suda je da je Vučiniću istekao mandat.
23. decembar 2013. Vučinić podnosi Visokom savetu sudstva pritužbu na rad Stepanovića jer je na njega vršio pritisak.
30. decembar 2013. Izjašnjavajući se o pritužbi, Stepanović kaže da je ona nesnovana i neistinita. Predsednik suda navodi da se sa Vučinićem video u Palati pravde i da ga je pitao zašto ga o odluci obaveštava u subotu uveče kada je kasno da se sud javnosti obrati saopštenjem. Stepanović je negirao da je spominjao Veljovića. „Nije tačno da sam mu je saopštio da više neće biti rukovodilac odeljenja (Specijalnog suda), već sam u razgovoru rekao da se priprema godišnji raspored poslova“, rekao je Stepanović o događajima koje je Vučinić naveo u pritužbi.
16. januar 2014. Visoki savet sudstva odlučuje da Stepanović nije vršio pritisak na Vučinića. Pošto se razgovor u Palati pravde dogodio posle donošenja odluke, savet odlučuje da u tom slučaju nije ni moglo biti pritisaka – ne može se uticati na odluku koja je već doneta. Kada su u pitanju pretnje predsednka suda da će Vučinića vratiti u Palatu pravde, VSS kaže da to nije pretnja jer je raspoređivanje sudija nadležnost predsednika suda.
20. februar 2014. Vučinić podnosi žalbu Ustavnom sudu jer smara da disciplinski postupak protiv njega pred Visokim savetom sudstva nije bio pravičan.
4. april 2014. „Informer“ i „Blic“ objavljuju da je Vučinić odbio da Miškoviću odobri put u Rim. „Žao mi je, ne mogu da komentarišem svoju odluku. Mogu samo da potvrdim da imate dobru informaciju“, rekao je Vučinić.
22. april 2014. Vučinić daje izjavu za „Informer“ da je odbio Miškovićev zahtev da mu trajno vrati pasoš. „Tačno je da sam kao predsednik sudskog veća odbio zahtev da ukinem zabranu i trajno vratim pasoš prvooptuženom. Tu meru sam produžio za još tri meseca“.
29. april 2014. Predsednik Višeg suda Aleksandar Stepanović podnosi pritužbu protiv Vučinića jer je u javnosti komentarisao sudske odluke „usled čega je došlo do teškog narušavanja ugleda i poverenja javnosti u sudstvo“. U pritužbi predsednik suda traži da se Vučinić proglasi odgovornim za težak disciplinki prekršaj i da se pokrene postupak za njegovo razrešenje.
27. oktobar 2014. Vučinić donosi odluku da trajno vrati pasoše Miškoviću i drugim optuženima u slučaju putarskih preduzeća.
28. oktobar 2014. Tročlana disciplinska komisija Visokog saveta sudstva donosi odluku da Vučinić nije kriv za disciplinski prekršaj. Komisija navodi da je sudija slobodan u zastupanju svog shvatanja pozivajući se na okolnosti koje su prethodile Vučinićevim izjavama i da je on postupao u nužnoj odbrani. Disciplinski tužilac, kaže komisija, nije uspeo da dokaže da je povređen ugled suda.
31. oktobar 2014. Ministar pravde Nikola Selaković javno komentariše u negativnom kontekstu odluku sudije Vučinića o trajnom vraćanju pasoša.
06. novembar 2014. Disciplinski tužilac ulaže žalbu na odluku tročlane komisije Visokog saveta sudstva da Vučinić nije kriv za disciplinski prekršaj.
14. novembar 2014. Vučinić traži da ministar Selaković bude izuzet iz postupka koji se vodi protiv njega zbog sumnje da će biti pristrastan. Kao jedan od razloga za izuzeće ministra Vučinić navodi i blizak odnos ministra i predsednika suda Stepanovića.
12. decembar 2014. Vučinić skinut sa slučaja Mišković. Viši sud odlučuje da Miškovićev slučaj spoji sa drugim predmetom i daje ga na postupanje sudiji Maji Ilić.
4. februar 2015. Visoki savet sudstva odlučuje da izuzme Selakovića iz postupka. „Dovodi se u pitanje nepristrasnost ministra pravde Nikole Selakovića, člana saveta po položaju, u objektivnom smislu, jer je pre svega u medijima iznosio mišljenje o dinamici zakazivanja glavnog pretresa u krivičnom predmetu u kojem je postupao sudija Vladimir Vučinić“, stoji u odluci.
24. jun 2015. Visoki savet sudstva proglašava Vučinića krivim za lakši disciplinski prekršaj i izriče mu javnu opomenu. Savet utvrđuje da nije ni postojala obaveza suda da štiti Vučinića i da ne postoji razlog zbog kog bi on „uživao posebnu zaštitu od kritika javnih medija u odnosu na druge sudije“. U odluci VSS piše i da disciplinski tužilac nigde ne kaže šta je to što je u ponašanju sudije Vučinića suprotno zakonu ili koja je to norma koju je on navodno prekršio.
30. novembar 2015. Godišnjim rasporedom za 2015. Vučinić je iz Specijalnog suda premešten u Palatu pravde, a zvanični razlog je kao i u ranijem slučaju – istek mandata. U trenutku kada je premešten, Vučinić je sudio u nekim od najvećih postupaka u Specijalnom sudu – suđenje Miloradu Ulemeku Legiji i članovima Jedinice za specijalne operacije ušlo je u završnu fazu, a zbog promene sudije moralo je da krene ispočetka. Slično je bilo i sa postupkom protiv Darka Šarića i njegovih saradnika kojima se sudi za pranje novca. Vučinić je bio član veća koje je Šariću izreklo kaznu od 20 godina zatvora zbog šverca kokaina.
18. januar 2016. Vučinić podnosi zahtev za upis u advokatsku komoru.
21. februar 2016. Visoki savet sudstva razrešio je Vučinića sudijske funkcije na njegov zahtev.
25. mart 2016. Odlukom Višeg suda svi optuženi u slučaju Mišković u nedostatku dokaza oslobođeni su optužbi za malverzacije sa putarskim preduzećima, a troje je proglašeno krivim za utaju poreza – među kojima je i sin biznismena. Presuda Miroslavu Miškoviću biće doneta naknadno.
Svu dokumentaciju o slučaju sudije Vučinić pogledajte u našoj arhivi (samo za registrovane članove).
Donirajte KRIK i pomozite nam da istražujemo korupciju u sudstvu.
Rad na ovoj priči podržala je Fondacija Hajnrih Bel iz Beograda.
6 Comments
МЕЈНСТРИМЕРСКИ професионалци против државне мафије – губе! Јача је ,,држава“ коју држе : КРИМИНАЛЦИ!
Kada ovako prolaze najviše rangirane sudije, kako li tek prolaze OBIČNI građani, koji se zamere nekoj POLITIČKOJ MAFIJI ??? Razmislite malo o tome.
Kako moze posten covek da opstane u sadasnje vreme?
Nisam dovoljno strucna da bi komentarisala rad sudije Vucinica ali bih ixnrla sledeca zapazanja.: kada je doneo odluku o vracanju pasosa da li je imao ako ne zakonsku onda moralnu obavezu obavestavanja clanova veca i kada je pozvan na razgovor kod Predsednika viseg suda i kada je po njegovom vrsen na njega pritisak a to je bilo 7 12 2o14 godine nije odmah podneo prituzbu na predsednika Stepanovica nego tek kada je 20 12 objavljeno da vise nije Predsednik specijalnog suda.Ostaje na predmetu Miskovic, trajno mu vraca pasos i radi jos cini mi se godinu dana i tek onda bude premestan u palatu pravde. Zanima me jos da li je sudiji Vucinicu stvarno prestao mandat Predsednika specijalnog suda bas tada.Cini mi se da to nije sve bas filigranski precizno i da gde ima dima ima i vatre.
Sve je to gluma a u sustini je tvdjenje pazara iliti reketa od strane drzave tj, onih koji su na vlasti.
Za sve ono sto je Miskovic uradio bi u Americi bio osudjen na visestruke dozivotne robije bez prava zalbe a sva imovina njega i cele njegove uze i sire porodice zaplenjena ukljucujuci i sve offshore firme.
Dok se ovo ne uradi svi na vlasti i sve stranke ce biti tretirani kao lopovi i kad tad svi ce dobiti ono sto zasluzuju na sudu ili na ulici.
Starac sam, i mogu da kazem da za mog zivota nikad nije bilo gore. Ni pod titom, ni posle, pa ni pod milosevicem. I kada je bilo strasno pod titom i milosevicem, vlast su uvek imali ljudi koji su bar bili inteligentni i profesionalni. Ovo sad je otvorena korupcija glupih, zlonamernih, zatucanih i neprofesionalnih ljudi.