Fridom haus: Mediji u Srbiji se guše tužbama, neispitane veze vlasti i organizovanog kriminala
Srbija se i dalje smatra hibridnim, a ne demokratskim režimom, a među ključnim problemima je i loša situacija u kojoj rade mediji, navodi se u novom izveštaju organizacije Fridom Haus. SLAPP tužbe koje za cilj imaju da obeshrabre novinare da nastave da izveštavaju istaknute su u izveštaju kao glavni alat kojim se guše mediji, a KRIK je dat kao primer redakcije koja se bori sa 12 takvih tužbi.
Piše: Milica Vojinović
U izveštaju Fridom Hausa koji potpisuje politikolog Nikola Burazer, navodi se da nije bilo promena kada je reč o demokratskom napretku, ali da su se mnogi negativni procesi nastavili – kampanje blaćenja organizacija civilnog društva i pojedinaca ponavljale su se i tokom prošle godine, a ređale su se i SLAPP tužbe protiv medija.
„Korišćenje SLAPP tužbi nastavlja da zabrinjava. Samo KRIK je tokom (prethodne) godine imao 11 SLAPP tužbi. Problemi sa SLAPP-ovima podstakli su Reportere bez granica da pozovu državu da sprovede preventivne mere. Srbija je takođe bila u užem izboru za ‘SLAPP zemlju godine’ u oktobru od strane evropske Koalicije protiv SLAPP tužbi.“
Kao primer lošeg tretiranja nezavisnih medija, u izveštaju se navodi i presuda kojom je KRIK osuđen po tužbi ministra policije Bratislava Gašića.
„Presuda iz novembra shvaćena je kao opasan presedan koji bi mogao obeshrabriti medije da izveštavaju o takvim suđenjima, što je izazvalo brojne kritike u Srbiji i na međunarodnom nivou.“
Kada je reč o medijima, Fridom haus ističe i problem Telekoma koji se koristi kao „instrument vlasti za kontrolu na medijskoj sceni“, ali i rad Regulatornog tela za elektronske medije (REM) koji je prošle godine ponovo dodelio nacionalne frekvencije televizijama „Pink“ i „Hepi“ iako nisu ispunjavale uslove za to.
Ni organizacije civilnog društva nisu u boljem položaju, konstatuje se u izveštaju. Fridom haus podseća na aferu „spisak“ kada su se organizacije i mediji bez osnova našli pod lupom Uprave za sprečavanje pranja novca i ističe da ovaj slučaj do sada nije rešen. Osim toga, u izveštaju se navode i brojni pokušaji diskreditacije ovih organizacija kroz kampanje blaćenja i lažno optuživanje od strane predstavnika vlasti.
„Novoimenovani ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu Aleksandar Martinović ponovo je pokušao da diskredituje organizacije koje kritikuju vlast, ukazujući na njihove organizacijske i lične finansije i izjednačavajući ih sa opozicijom.“
U izveštaju su više puta pomenuti najveći slučajevi organizovanog kriminala i korupcije koji su pokazali da postoje indicije o povezanosti vlasti sa kriminalnim grupama a koje nijedno tužilaštvo do danas nije istraživalo .
„Veliki slučajevi korupcije i organizovanog kriminala, poput suđenja bivšoj državnoj sekretarki u MUP-u Dijani Hrkalović i vlasniku plantaže ’Jovanjica’ Predragu Koluviji, doveli su do međusobnih optužbi predstavnika vlasti i javnih službenika za navodne veze sa organizovanim kriminalom.“
Ovi slučajevi, međutim, ukazuju da borba protiv organizovanog kriminala nije iskrena, već je proizvod unutarstranačkih sukoba u Srpskoj naprednoj stranci, navodi se u izveštaju Fridom hausa.
Ova organizacija podseća i na veze grupe Veljka Belivuka sa državom, kao i tvrdnje Belivuka i njegovih saradnika da su sarađivali sa SNS-om, a koje do danas nisu ispitane.
Među događajima koji izazivaju zabrinutost u oblasti pravosuđa, Fridom haus ističe i to što je poslanik SNS-a Vladimir Đukanović postao advokat Dijane Hrkalović.
„Đukanovićevo imenovanje za advokata u ovom slučaju i u slučaju ’Jovanjica’ je još spornije s obzirom na to da je on predsednik skupštinskog odbora za pravosuđe i član Visokog saveta sudstva, zaduženog za izbor sudija.“
