Uskoro počinje nova školska godina, a sa njom i uvođenje elektronskih dnevnika u državne škole – što će građane koštati 1,6 miliona evra. Ministarstvo prosvete je ovaj posao dalo konzorcijumu u kom je kompanija „Tesla“, a sa kojom je ministar Mladen Šarčević poslovno sarađivao, otkriva KRIK. Stručnjaci ističu da je tender za elektronske dnevnike sproveden tako da je samo „Tesla“ mogla da pobedi. Upozoravaju i da bi Agencija za borbu protiv korupcije trebalo da ispita mogući sukob interesa ministra Šarčevića.
Pišu: Jelena Vasić i Milica Vojinović
U novembru 2014, na konferenciji o inovacijama u obrazovanju održanoj u Beogradu Mladen Šarčević, tada suvlasnik privatnih škola „Ruđer Bošković“, sa osmehom je najavio govor biznismena koga je nazvao „kolegom“: „Sada bih voleo da gospodin Andrej prikaže projekat „Tesla“ (…) koji u praksi izgleda fantastično!“
„Hvala Mladene“, odgovorio je Andrej Bezjak i prezentovao program za učenje na tablet računarima, koji su razvijale njegove firme „Tesla“ i „Filex“ iz Zagreba. Njih dvojica su zatim publici objasnila da je u školi „Ruđer Bošković“ ovaj sistem toliko uspešan da „olakšava klincima život“.
Ovaj događaj ne bi bio ni po čemu poseban da Mladen Šarčević nije u avgustu 2016. godine iz privatnog biznisa prešao na mesto ministra prosvete – i nastavio sa sarađuje sa Bezjakom.
Samo tri meseca nakon što je Šarčević postavljen na funkciju, njegovo ministarstvo podržalo je konferenciju „Kurikulum Srbija 2016“ koju je u Beogradu sa partnerima organizovala „Tesla“. Nastavnici iz državnih škola prisustvovali su ovom skupu, na kom se, između ostalog, govorilo i o onome što će biti osnova buduće saradnje Šarčevića i Bezjaka – uvođenje elektronskih dnevnika u domaće škole.
Šest meseci posle konferencije Bezjakova „Tesla“ je dala školama na korišćenje svoj program „esDnevnik“ na godinu dana, da bi sredinom ove godine ministarstvo raspisalo tender vredan 1,6 miliona evra za kupovinu elektronskih dnevnika.
Uslovi tendera bili su takvi da ih je ispunjavala samo firma „Tesla“ iz Zagreba, otkriva KRIK čiji su novinari zajedno sa stručnjacima za javne nabavke analizirali dokumentaciju.
„Tender je bio izuzetno diskriminatoran, uslovi su postavljeni tako da samo firma ’Tesla’ može da pobedi“, kaže Rade Đurić, pravnik iz nevladine organizacije Transparentnost Srbija.
To se posebno vidi u sledećem:
Šarčevićevo ministarstvo tražilo je da se u sve škole u Srbiji uvede gotovo isti sistem koji je „Tesla“ donirao školama godinu dana ranije.
Osim toga, dati su nerealno kratki rokovi da se posao sprovede – elektronski dnevnici trebalo je da se isporuče do septembra, odnosno do početka ove školske godine. Ovaj rok mogla je da ispuni samo kompanija koja već ima baš takav softver.
Na tenderu se insistiralo i na dodatnim detaljima koji su onemogućili konkurenciju „Tesli“. Rečeno je da može da se prijavi samo firma koja je u prethodne tri godine uvela sistem elektronskih dnevnika u minimum 50 škola u 10 različitih gradova Srbije, kao i da pet od tih 50 škola ima po 100 nastavnika. Ovako suženi uslovi odgovarali su isključivo kompaniji „Tesla“, kako su utvrdili novinari KRIK-a.
Tražilo se i da predavači, koji će obučavati školsko osoblje da koristi dnevnik, daju dokaz da znaju srpski – čime se smanjila mogućnost da se prijave strane firme.
Ne iznenađuje da je na tender stigla samo jedna ponuda – konzorcijuma u kojem se nalazila „Tesla“ i dve kompanije državnog „Telekoma Srbija“. Konzorcijum je pobedio na tenderu i dobio ugovor vredan 1,6 miliona evra.
Ovaj ugovor će sigurno značiti „Tesli“ koja je prethodne godine loše poslovala i napravila gubitak veći od 10.000 evra.
S druge strane, stručnjaci procenjuju da je nabavka softvera sprovedena na štetu budžeta Srbije, jer je cena projekta mogla biti mnogo manja da su druge firme zaista imale mogućnost da konkurentno ponude svoja rešenja.
Poseban problem ugovorene saradnje je i pozicija ministra Šarčevića, koji se nalazi u potencijalnom sukobu interesa – s obzirom da njegov nekadašnji poslovni partner Bezjak ugovara nabavke sa ministarstvom.
Ministar Šarčević za KRIK, uprkos svemu, tvrdi da je tender bio regularan, ali i da ne može da govori o detaljima jer, kako kaže, nabavke sprovodi služba u okviru ministarstva.
Negira da je bio u bilo kakvom sukobu interesa tvrdeći da je „Teslu“, kada je ustupila dnevnike školama, preporučila južnokorejska kompanija „Samsung“, a ne on. Vlasnika Bezjaka, kaže, poznaje samo površno, mada dostupne informacije pokazuju da oni sarađuju duži niz godina.
Dodao je i da se o ovakvim projektima, koji se tiču digitalizacije, ne odlučuje bez konsultacije sa premijerkom Anom Brnabić.
Brnabić je prilikom obeležavanja početka projekta uvođenja elektronskih dnevnika ponosno rekla da je to „pozitivna promena“ koja pokazuje da „idemo u društvo u kom nema više muljanja“.
Besplatan „pilot“, skupa nabavka
Ministarstvo prosvete najavilo je prošle godine svoj „strateški projekat“ eProsveta – digitalizacija obrazovanja, koji uključuje i uvođenje elektronskih dnevnika. Projekat je do danas sproveden u 556 škola u Srbiji.
Deo aplikacije nikada nije proradioDeo aplikacije koji se odnosi na pristup roditelja „esDnevniku“ nije radio tokom cele prošle godine, iako je najavljivan od početka projekta. Predstavnici ministarstva su u javnosti govorili da modul ne radi zbog „rešavanja pravnih pitanja“.
Ministarstvo tada nije sprovelo konkurs za izbor najboljeg rešenja, već je dobilo na korišćenje aplikaciju koju je izradila firma „Tesla“.
Javnost u to vreme nije obaveštena o detaljima ovog projekta – u saopštenju na svom sajtu ministarstvo nije imenovalo „Teslu“ kao firmu koja im je dala elektronske dnevnike, niti ko je ovoj privatnoj firmi platio da ih proizvede.
Izradu softvera „Tesli“ je platila južnokorejska kompanija „Samsung“, otkrio je Šarčević novinarima KRIK-a u telefonskom razgovoru. Južna Koreja je na taj način, kako je rekao, podržala digitalizaciju obrazovanja u Srbiji.
„’Samsung’ je pitao mene kada sam tek postao ministar šta bi oni mogli da doniraju i mi smo im između ostalog rekli da krenu u digitalizaciju sa opremom. (…) I onda su oni odlučili da doniraju taj projekat i uzeli su ’Teslu’ kao izvođače radova, pošto su oni jako kvalitetni. Znači ’Samsung’ je platio ’Tesli’, nisu oni radili za džabe“, kaže Šarčević.
Korišćenje programa za državne škole bilo je besplatno samo godinu dana. Od sledećeg meseca, ministarstvo ne može više besplatno da koristi „Teslin“ elektronski dnevnik.
Šarčević je, međutim, raspisao konkurs za nabavku elektronskog dnevnika, na kojem je pre dve nedelje pobedila upravo „Tesla“ sa poslovnim partnerima.
Ugovor vredan 1,6 miliona evra sa ministarstvom je sklopio konzorcijum u kojem su, sem „Tesle“ i dve firme „Telekoma Srbije“.
Niko drugi, zapravo, nije ni mogao da pobedi na tenderu.
Dokumentacija koju su novinari KRIK-a analizirali sa eksperima iz oblasti javnih nabavki pokazuje da je tender bio kreiran tako da isključi „Teslinu“ konkurenciju.
Konkurs „pravljen“ za jednu ponudu
Rade Đurić, pravnik iz nevladine organizacije Transparentnost Srbija, analizirao je sa novinarima KRIK-a kompletnu dokumentaciju ove nabavke. Prva nelogičnost koja mu je zapala za oko su izuzetno kratki rokovi.
Ministarstvo prosvete je početkom ove godine odlučilo da u školskoj 2018/2019 nastavi sa uvođenjem elektronskih dnevnika u škole, pokazuje plan javnih nabavki. Prema planu, već u martu trebalo je da se raspiše konkurs, da bi do juna mogla da se odabere najbolja ponuda.
Ipak, plan nije ispunjen. Poziv za nabavku softvera objavljen je tek krajem juna i firme su imale mesec dana da dostave svoje ponude. Potom ih je ocenila konkursna komisija i nakon toga je bilo predviđeno svega desetak dana za uvođenje novog programa u škole – do 1. septembra.
Ministarstvo je najviše bodova na konkursu dalo firmi koja može da isporuči softver za manje od pet dana od potpisivanja ugovora.
„Ovakav posao nije moguće implementirati za pet dana, sem ako nemate već izrađen baš takav softver“, kaže Đurić i dodaje da su rokovi neopravdano kratki upravo jer je nabavka planirana mnogo ranije. „To forsiranje rokova može da ide u prilog preduzeću koje je već implementiralo pilot projekat, što se na kraju i ispostavilo. “
Programeri i grafički dizajneri sa kojima su razgovarali novinari portala KRIK potvrdili su da je za pravljenje ovakvog softvera sa bazom podataka o učenicima potrebno između tri i devet meseci rada u zavisnosti od broja programera.
Analiza ove nabavke ukazuje da je na konkursu mogla da pobedi samo kompanija koja već ima izrađen ceo program.
Osim toga, svaka potencijalna konkurencija sputana je i dodatnim uslovima samog konkursa. Na njega su mogle da se prijave samo firme koje su u prethodne tri godine uvele elektronske dnevnike u najmanje 50 škola u Srbiji. Ti dnevnici morali su biti isti ili minimalno različiti od onih koje je ministarstvo opisalo u svom konkursu. Kao da ovo nije dovoljno isključivo, traženo je i da najmanje deset škola za koje je firma radila budu u različitim gradovima, a da bar pet škola ima po 100 nastavnika koji koriste taj softver. Ovakvi uslovi kao da su pisani za „Teslu“ – novinari KRIK-a nisu pronašli nijednu drugu kompaniju koja ih ispunjava.
Đurić smatra da su na ovaj način pre svega diskriminisane sve kompanije koje su svoje softvere prodavale samo školama u inostranstvu, ali i sve ostale zainteresovane firme.
„Ministarstvo je postavilo dodatne uslove koje može da ispuni samo firma koja već ima softver u upotrebi i to identičan rešenju traženom na konkursu. Jedino koje je to radilo i to kroz pilot projekat upravo je preduzeće koje je pobedilo na konkursu.“
Uz nekoliko dodataka i poboljšanja, softver koji je ministarstvo prosvete tražilo tenderom gotovo je isti kao postojeća „Teslina“ aplikacija „esDnevnik“. Poređenjem pilot programa i opisanog softvera iz nabavke vidi se i da su oba prilagođena za iste operativne sisteme i internet pretraživače.
Ukratko, glavne celine u programu jesu dnevnik za evidenciju časova i ocena, imenik sa ličnim podacima svih đaka, kao i opcija izveštaja o učenicima koji se mogu štampati. Predviđeno je da nastavnici vide i menjaju podatke i ocene samo za predmete koje predaju, dok razredni starešina ima uvid u sve informacije o učenicima. Svi nastavnici imaju svoju lozinku za korišćenje programa, kao i token, deo opreme koji pravi jednokratne šifre, da bi kombinacijom te dve lozinke pristup sistemu bio dodatno zaštićen.
„Mislim da je veoma upitna situacija u kojoj je ministarstvo najpre imalo pilot projekat sa ograničenim rokom trajanja jer, ako je koristilo identične parametre kada je pisalo specifikacije nabavke, onda je na taj način potpuno obesmišljena javna nabavka i prekršen je princip obezbeđivanja konkurencije“, objašnjava za KRIK Rade Đurić.
Šarčević za KRIK tvrdi da je tender bio čist. Kaže da ne može da govori o detaljima jer se on ne bavi javnim nabavkama, kao i da sve procese digitalizacije prati kabinet Ane Brnabić.
„Ja sam za te stvari totalni ćuk. Ja sam došao iz privatnog sektora, ne znam šta su javne nabavke. To vode sektori i službe (mog ministarstva). (…) Kako sam obavešten od mojih timova, ta procedura je malo duže trajala baš zbog toga što su se tražili tvrdi i jaki uslovi za celu priču. (…) Osim toga, ne postoji stvar iz oblasti digitalizacije koja može da se odluči na nivou samog ministarstva, a da ne odluči IT savet i kabinet Brnabić. Stav premijerkinog kabineta je bio, pošto je to njena glavna tema, da se napravi budžetska linija da se e-dnevnik završi u celosti“, objasnio je Šarčević.
Ne čudi da je na tender stigla samo jedna ponuda.
Firma „Tesla“ iz Zagreba prijavila se na konkurs zajedničkom ponudom sa državnim kompanijama „Telekom Srbija“ i „MTS Sistemi i integracije“ („Telekom“-ova ćerka firma). S obzirom da nisu imali konkurenciju, ministarstvo je pre dve nedelje odlučilo da su pobedili.
„’Telekom’ je velika državna kompanija koja zaista ima veliki renome i nije čudno što može da pobedi, a ’Telekom’ nema tako specifične izvršioce poslova koji bi to mogli da urade na način kao što je ovaj gospodin (Bezjak) uradio“, rekao je Šarčević za KRIK.
Pobednici tendera su obećali da će nakon potpisivanja ugovora za manje od pet dana uvesti softver, a da će za manje od 20 dana organizovati obuku školskog osoblja u prvih 600 škola u Srbiji. Za softver i obuku država će im platiti više od 194 miliona dinara (1,6 miliona evra).
Cena projekta mogla je biti mnogo niža, prema Đuriću.
„Da je konkurencija postojala, da su elementi ocenjivanja postavljeni kako bi trebalo, pretpostavljam da bi i ugovorena cena bila dosta niža“, objasnio je Đurić i ukazao da je ovom nabavkom plaćeno održavanje softvera samo za prvih godinu dana. „Možemo samo da se pitamo koliki će biti troškovi održavanja u narednim godinama.“
Novinari KRIK-a kontaktirali su Andreja Bezjaka mejlom, a on je odgovorio da se obratimo direktno „Telekom“-u kao nosiocu projekta. Nije želeo da govori o svom odnosu sa ministrom Šarčevićem.
„Telekom Srbija“ je za KRIK potvrdila da je već počeo rad na ovom projektu, a u svojim pisanim odgovorima pojasnila je podelu zadataka između članova konzorcijuma. Dve državne firme zadužene su za skladištenje i bezbednost podataka, kao i za integraciju sistema, dok je „Tesla“ obezbedila ceo softver.
Kompanija „Telekom“ tvrdi da ne zna da je „Tesla“ prošle godine ustupila svoj softver ministarstvu. Kažu da su „Teslu“ izabrali za partnera zbog njenih kvaliteta, ali i zbog uslova i rokova ovog konkursa.
Na pitanje da li je „Tesla“ sada napravila novi softver ili je prodala stari donirani program, iz „Telekoma“ nisu odgovorili jasno, samo su naveli da je „za potrebe ovog projekta urađena nova implementacija rešenja“.
Stara saradnja
Mladen Šarčević sa „Teslom“ sarađivao je i pre dolaska na državnu funkciju.
Vlasnik je nekoliko privatnih škola u Srbiji, koje najčešće pohađaju deca političara i diplomata, a među njima bio je i sin predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
Šarčevićeva škola „Ruđer Bošković“ bila je prva škola u Srbiji koja je sarađivala sa Andrejom Bezjakom i njegovim kompanijama „Filex“ i „Tesla“, još 2014. godine. Ova škola uvela je „Teslin“ program za učenje na tablet računarima.
U to vreme Šarčević je sa Bezjakom javno promovisao kvalitet usluga elektronskog obrazovanja koje pruža „Tesla“.
Bezjakovi poslovi
Andrej Bezjak ima tri kompanije u Zagrebu. Od 2010. suvlasnik je firme „Filex“, koja se godinama bavila prodajom Apple proizvoda, a onda je 2014. napravila sistem za učenje na tablet računarima i uvela ga u nekoliko škola u Hrvatskoj. Program je nazvan „Tesla“, a Bezjak je tada osnovao i firmu istog naziva. „Ideja o stvaranju rješenja Tesla došla je spontano. U početku smo razmišljali o tome da napravimo neko rješenje koje će nam pomoći poboljšanje prodaje iPad tablet-računala u obrazovnim ustanovama, no nakon prvih razgovora s potencijalnim korisnicima shvatili da smo zagrebli jedan mnogo veći izazov“ – rekao je tada Bezjak za hrvatski „Večernji list“. Treća Bezjakova firma zove se „Intendo Poslovna logika“ i registrovana je za savetovanje u vezi sa poslovanjem.
„Ja jesam davno sarađivao sa njim, jer su moji ljudi (u školama ’Ruđer Bošković’) davno ušli u proces digitalizacije“, kaže ministar Šarčević za KRIK. „Bezjaka poznajem vrlo površno, jer i u mom privatnom sistemu imam menadžere, koji su tamo su radili taj posao. Projekat ’Tesla’ na tablet računarima je u mojoj kompaniji odavno prevaziđen, mi smo otišli mnogo dalje u nove platforme za učenje.“
Kada je nakon toga kao ministar sklopio ugovor o pilot projektu sa Bezjakom i njegovom firmom „Tesla“, Šarčević nije obavestio Agenciju za borbu protiv korupcije da kroz ministarstva ponovo sarađuje sa svojim bivšim poslovnim partnerom. Agencija bi trebalo da proceni da li postoji potencijalni sukob interesa.
„Ne znam zašto bih ja prijavio nešto što smo dobili kao donaciju, a donator (’Samsung’) je doveo svog izvođača radova. To je samo koincidencija, (…) a mi nismo imali ovde koga da nam ponudi to da radi“, rekao je Šarčević za KRIK.
„Najveći problem tokom celog procesa uvođenja elektronskih dnevnika je što očigledno nema konkurencije i postupci ministarstva su direktno doveli do toga. Ministar Šarčević je potpisao sve ugovore o ovim projektima sa firmom ’Tesla’, a pošto je ranije privatno sarađivao sa njom to može da vodi do sumnje u potencijani sukob interesa, što bi Agencija svakako morala da proveri“, kaže za KRIK pravnik Rade Đurić.
Pilot projekat bez zakonskog osnova
Još jedan problem koji je sa sobom donelo uvođenje elektronskih dnevnika je nezakonito korišćenje privatnih podataka o učenicima.
Ministarstvo prosvete se pre početka projekta nije obratilo Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljubu Šabiću, pa je kancelarija Poverenika sama reagovala i pokrenula postupak nadzora da bi proverila kako će lični podaci biti upotrebljeni.
Poverenik je otkrio da je obrada podataka o ličnosti u servisu „esDnevnik“ zapravo nedozvoljena. Informacije su korišćene bez zakonskog ovlašćenja jer ministar nije doneo pravilnik koji precizno određuje sve o prikupljanju ličnih podataka.
Zbog toga je krajem maja Poverenik izdao zvanično upozorenje Ministarstvu prosvete.
Šarčević je zatim doneo Rešenje o obrazovanju radne grupe koja bi trebalo da do sredine avgusta napravi predlog potrebnog pravilnika.
I nabavka novog softvera za elektronske dnevnike spovedena je bez pravila o tome kako sakupljati lične podatke, a koje tek treba da propiše novi pravilnik ministarstva.
Šarčević je rekao da se na tome dosta radilo, kao i da je nacrt pravilnika završen.
„Pravna služba ima svoj deo posla, ne kažem ni da sam ja srećan sa svim mojim saradnicima. Završen je pravilnik, definitivno je završen. Poslat mu je (Povereniku), vraćao je on, pa su ispravljali, znam da je rađeno na njemu dosta (…). Neka svi rade svoj posao, ja nemam ovde nikakav problem, sve je legalno rađeno“, zaključio je ministar.
15 Comments
Ja ovde ne krivim ministarstvo ni ministra Šarčevića, ovde su krivi oni koji se bave programiranjem. Kada su već uslovi propisani ovako kako su propisani imali ste mogućnost da podnesete zahtev za zaštitu prava Republičkoj komisiji. Dobro, upitno je koliko ta komisija nepristrasno radi jer donose neke nebulozne i kontradiktorne odluke. Po zakonu pred komisijom postupak traje 20 dana, u praksi taj postupak traje preko 3,5 meseci taman dovoljno da se krene u priču razvoja softverskog rešenja i pronalaženja strateških partnera sa kojima se može realizovati projekat. Sada je sve kasno tender je raspisan, posao je dodeljen i mi smo ibformisani o nameštenom tenderu. Nažalost ni prvom ni poslednjem.
Druže, ne ide šut sa rogatim. Sistem eletronskog zdravstva radi makedonska firma, obračun zarada u prosveti i centralni sistem ministarstva prosvete firma iz Bosne, tj Republike Srpske, a elektronski dnevnik firma iz Zagreba. Imaš barem 2-3 domaće firme koje rade slične sisteme, ali nisu političke pozadine, tako da… Dakle, proces žalbe prvo ide komisiji za nabavke naručioca (dakle oni koji su pisali tender). Onaj ko ga je ovako napisao ima obraz ko đon i o budućnosti naše dece i prosvete misli koliko i o uzgoju ljubičica na mesecu. Onda te oni odbiju, onda se ti žališ agenciji za zaštitu ponuđača, koja te, kao što si lepo primetio, voza jedno 3-4 meseca i onda odbije zahtev… U međuvremenu, žalba komisiji ne stopira proces, tako da ugovor se potpiše, pare se uplate i toliko o tome, a ti platio vrlo pristojan iznos agenciji za žalbu (zaboravio sam kako se računa ali je izražen u procentima procenjene vrednosti nabavke, dakle x% od 1,6M€, što će reći, lepa cifra…). Alternativa tome za programere, umesto da se dave sa našim montiranim tenderima, rade kao najamna snaga za outsourcere ili domaće dev firme i ne boli ih glava, kupci neki normalan svet 🙂
„Krivi su oni koji se bave programiranjem“ 🙂 Jesu li krivi baš svi takvi ili samo oni koji žive u Srbiji, ili samo možda oni iz Beograda, ili možda samo oni koji su trenutno besposleni pa baš hoće da se igraju sa državom i njenim nezavisnim sudstvom i poštenim ministarstvima?
Ili su možda krivi oni koji su plaćeni da ništa ne „programiraju“ u svojim firmama, već sede i čekaju da neko ministarstvo raspiše lažni konkurs kako bi brzo priložili primedbu i zahtev za zaštitu prava prepoštenoj „Republičkoj komisiji“?
Kako to da se nisi i sam to uradio, podneo zahtev, a onda organizovao tim programera, pa da ti to časom urade za 3.5 meseca? Zaradio bi sigurno lepe pare i imao poštovanje celog IT sveta u Srbiji? Trebao si, čoveče, ovolika nepravda bi bila sprečena i bile bi ti zahvalne stotine hiljada đaka u Srbiji.
Već par godina postoji program e-dnevnik koji su napravili naši ljudi. Znam za najmanje jedan.
U Srbiji su i pre e-dnevnika postojale brojne firme koje su lokalno pravile softver elektronskog dnevnika i održavale ga u manjem broju škola. Ovim potezom Ministarstva je uveden potpuni monopol na ovaj proizvod i dato je jednim potezom u ruke firmi Tesla iz Zagreba celokupno tržište elektronskih dnevnika. Umesto da je Ministarstvo definisalo funkcionalnosti i interfejse softvera i pustila slobodnu konkurenciju različitih proizvoda koji ispunjavaju kriterijume, ono je ugušilo tržište i potrošilo oko 1000EUR po školi godišnje na održavanje (ima 1600 škola) za ovaj prosti softver koji može da napravi bilo koja softverska firma u Srbiji i čije održavanje mora da bude jeftinije. Da je tender bio pošteno raspisan, sigurno bi ukupna cena bila daleko manja.
Trebalo bi tražiti od Ministarstva analizu tržišta, što je zakonska obaveza po ZJN, projekat/studiju po kojem je određeno da je ovo najpovoljniji način da se obezbede elektronski dnevnici (nema ga), analizu sigurnosti i provatnosti podataka o deci. Ovako su svi podaci o deci, vrlo dataljni dati hrvatskim administratorima sistema bez ikakvog ograničenja. Ovo je skandal nad skandalima i za ovo bi Ministar najmanje morao da leti, ako ne i da krivično odgovara. I btw. e-dnevnik nije proizvod firme Tesla, već Carneta, hrvatske akademske mreže. Tesla se samo pojavljuje kao zgodan partner za krađu.
Nema potrebe izmisljati toplu vodu. Ako je u digitalno doba u svetu zastupljen ovakav nacin unosenja ocena onda sigurno vec postoji program koji je istestiran, funkcionise, radi i kosta po drugim cenama…
Najviše buku dižu oni koji su uzimali ranije velike pare kao i ovi koji sada uzimaju..a Krik se pojavio od kada je na na vlasti Vučić,pa i oni prethodni,i oni pre njih su isto bili lopovi…narod sve plaća…
Sve mi se cini da ce neko da se nafatira ovde,imam utisak da lud j. zbunjenoga,u gradu imamo 2srednje skole,zamislite da knjige za isti razred nisu iste,dalije normalno ovo,dete od prijatelja ide u drugu skolu ijedan razred starije nemogu da koristimo knjige jer nisu iste,mislim da se to radi namerno da bi izdavacke kuce profitirale na grbaci roditelja,
Bez imalo dileme imamo najlopovskiju vlast u skorijoj istoriji. To je moje mišljenje a ima bezbroj dokaza na svakom koraku i svakom nivou vlasti. Sram ih bilo! Ali m jedno je sigurno, neće ništa odneti na onaj svet sa sobom, ostaviće sve ovde kao i loše sećanje na njih!
Glasajte za mene, obecavam hapsenje Ministra i svih koji su bili na vlasti od 1991 do danas. Necete? E onda vam je: trazili ste, gledajte.
Ma bravo!
U školama ima oko 800.000 dece, da zaokružimo na milion. AKo je dvadesetoro u jednom odeljenju, to je 50.000 odeljenja. Ako jedan papirni dnevnik košta 10EUR, to je 500.000EUR. Pravo domaćinsko poslovanje i racionalizacija kroz digitalizaciju.
Ma bravo!
Da li je moguće istražiti donaciju Južne Koreje?
Kada sam prošle godine prisustvovala obuci namenjenoj koordinatorima es Dnevnika rečeno nam je da je celokupni projekat finansiran od strane Južnokorejanaca i da je donacija tolika da bi svaka škola u Srbiji trebalo da dobije po 20 000 € za kupovinu računara, uvođenje interneta i sl. Škole taj novac nisu dobile, a ispostavilo se da je projekat sve samo ne besplatan…
Jedino koordinatori rade bez rešenja i bez nadoknade.
Mene zanima i AMRES mreža, koju naravno pod obavezno uvode u škole. Puno škola je uvelo internet ili ga uvodilo parcijalno kako se moglo. Sad se dešava da škola dobija još jednu mrežu, niko nije ni pitao da li imamo ili ne net, da li se mogao postojeći poboljšati, a školama dati novac za nabavku novih računara. Pare koje su do sada ulagane su bukvalno bačene u vodu
A uvođenje SAP-a u državni sektor? Bez ikakvih meni poznatih tendera, pa ni nameštenih ? Samo na osnovu političke odluke?
Ili možda grešim?
Elektronski dnevnik je sića …
Sporno to sto je trazeno da predavaci za obuku osoblja u skolama znaju srpski :))) pa na kom jeziku da se obucava osoblje u skolama!? Da uvode prevodioce ili kurs za engleski za osoblje pa onda da ih obucavaju na engleskom…ja ne razumem sta je ovde sporno!?