Od početka krize izazvane pandemijom koronavirusa prioritet policije u Srbiji je kontrola kretanja stanovništva, a ne suzbijanje kriminalnih aktivnosti koje uprkos vanrednom stanju ne miruju, zaključci su analize Saše Đorđevića, istraživača Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP). Zatvaranje granica i druge restriktivne mere povećale su rizik od korupcije u sektoru bezbednosti, naročito u graničnoj policiji, navodi Đorđević.

Piše: Milica Vojinović

Đorđević konstatuje da su se tužioci posvetili slučajevima prodaje robe na „crno” i kršenja zdravstvenih mera za vreme epidemije, dok su službama koje se bore protiv visokotehnološkog kriminala prioritet postupci ugrožavanja sigurnosti i izazivanja panike na društvenim mrežama.

„Za to vreme, kriminalci u regionu su nastavili svoje aktivnosti, ali i tražili načine da iskoriste krizu i dodatno zarade“, piše Đorđević u analizi „Kriminal na Zapadnom Balkanu u doba korone: prva zapažanja.“ 

Količine različitih vrsta droga u regionu se nisu smanjile, osim heroina koji je lošeg kvaliteta, pa se umesto njega češće koriste druge supstance.

„Dostava ilegalnih narkotika se vrši na kućnu adresu tokom dana i to najčešće preko dece ispod 14 godina, što je do sada bio uobičajen metod u Bosni i Hercegovini i Srbiji“, piše Đorđević i navodi da se očekuje da će doći do smanjenja ponude i pada kvaliteta ilegalnih droga, ako se kriza oduži.

Droge veće čistoće biće manje zbog zatvaranja granica i otežane nabavke. Veliki dileri, kao i zavisnici, praviće zalihe i mešati ih sa različitim dodacima kako bi se više zaradilo, odnosno kako bi zalihe duže trajale, zaključuje Đorđević.

„Potencijalni nasilni sukobi između kriminalnih grupa su mogući pre isteka zaliha ilegalnih supstanci.“

Promene u kriminalnim aktivnostima zabeležene su i na samom početku pandemije kada je reč o prodaji zaštitnih sredstava poput zaštitnih maski za lice i dezinfikacionih preparata.

Prevare i pofitiranje na medicinskoj opremi

On zaključuje da je očekivano da će kriminalne grupe iskoristiti potrebu za ovom vrstom opreme u svoju korist, kako za ostvarivanje profita, tako i za pranje prljavog novca.

One bi, naime, mogle ulagati u proizvodnju i distribuciju zaštitne i medicinske opreme što bi moglo da dovede do pojave robe lošijeg kvaliteta.

„Ima više prilika i za pranje novca stečenog nezakonitim aktivnostima, od prodaje droge ili oružja, koji može da se plasira u naizgled legalne aktivnosti i imovinu pod ‘maskom’ povećane potrebe za proizvodima u vreme zaraze“, navodi se u Đorđevićevoj analizi.

Pandemijska kriza koristi se i za zloupotrebe na internetu, a najčešće tako što prevaranti pokušavaju da dođu do ličnih podataka građana. 

„Pojedini ljudi u Srbiji su dobili lažne SMS poruke u vezi sa isplatom penzija u kojima su se od

njih traži da dostave lične podatke kao što su jedinstveni matični broj, broj žiro-računa u banci,

PIN kod kartice i slične informacije“, navodi Đorđević i konstatuje da ne može da se proceni da li je prevara putem interneta manje ili više nego inače.

„Najverovatnije će doći do porasta visokotehnološkog kriminala, prevara na internetu, ali i seksualne eksploatacije za onlajn usluge. Posebno su rizična deca i romska populacija.“

Đorđević isiče i da razbojnici tokom policijskog časa koriste pustoš na ulicama i obijaju prodavnice, trafike, automobile, menjačnice, ali i privatne kuće i vikendice.

Kada je reč o migrantima, znatno je smanjen njihov dolazak u Srbiju od početka pandemije. Iako postoje slučajevi krijumčarenja, ono je otežano jer su granice zatvorene.

„U nedelji od 25. do 31. marta, dolazak u Srbiju je smanjen za skoro 80% u odnosu na prethodnu sedmicu.“

Đorđević upozorava da je zbog zatvaranja granica i drugih restriktivnih mera koje su uvedene povećan rizik od korupcije u sektoru bezbednosti, a posebno u graničnoj policiji.

On ističe da je u ovakvoj situaciju ključno informisanje građana.

„Policijske službe i regulatorne agencije za elektronske komunikacije bi trebalo da pojačaju informisanje stanovništva, a posebno penzionere i roditelje, o bezbednosti na internetu i svim mogućim načinima prevara“, zaključuje Đorđević.