Bojan Krišto, bivši direktor Državne lutrije Srbije i beogradskog aerodroma, imao je dva računa u švajcarskoj banci „Credit Suisse“ u vreme dok je bio na javnoj funkciji, pokazuju podaci iz međunarodnog novinarskog projekta „Švajcarske tajne“. Na jednom od računa nalazilo se gotovo dva miliona franaka (1,3 miliona evra). Krišto za KRIK kaže da je novac stekao pre nego što je postao javni funkcioner, a da deo čak potiče iz perioda pre njegovog rođenja. 

Piše: Jelena Radivojević

Bojan Krišto, nekadašnji kadar stranke G17+ i Mlađana Dinkića, brzo je gradio političku karijeru i dobijao ozbiljne pozicije u državi. Sa 28 godina postao je 2004. direktor preduzeća Državna lutrija Srbije, a tri godine kasnije preuzeo je upravljanje beogradskim aerodromom.

U to vreme, dok je bio javni funkcioner, Krišto je kontrolisao dva računa u švajcarskoj banci „Credit Suisse“, pokazuju podaci iz međunarodnog projekta „Švajcarske tajne“ u kome KRIK učestvuje. Poreklo novca na ovim računima nije poznato.  

Prvi račun Krišto je, vidi se iz procurelih bankovnih podataka, otvorio krajem 1994. godine kada je imao samo 18 godina i studirao u Velikoj Britaniji. Najviše novca na njemu bilo je u oktobru 2007. godine – gotovo 320 hiljada švajcarskih franaka (oko 190 hiljada evra), pokazuju podaci. Zanimljivo je da je ovaj iznos zabeležen neposredno pre nego što je Krišto prešao sa mesta prvog čoveka lutrije na poziciju generalnog direktora aerodroma „Nikola Tesla”. 

Drugi račun u Švajcarskoj otvoren je u novembru 2005. godine i na njemu je bilo više novca. Krišto je imao punomoćje za ovaj račun, koji je, kako se vidi iz procurelih podataka, njegova sestra otvorila preko svoje kompanije. Na računu se nalazilo gotovo dva miliona švajcarskih franaka (1,3 miliona evra) u junu 2009. godine. 

Krišto je podneo ostavku na funkciju direktora aerodroma u novembru 2008, kada je otkriveno da je sebi i svojim saradnicima neosnovano isplaćivao velike bonuse. U junu te godine primio je platu od 3.600 evra, kao i bonuse od 11.500 evra, dok su njegovi saradnici dobili bonuse od 4.500 evra.

U javnosti Krišto se pravdao da su plate i bonusi opravdano veliki jer je aerodrom poslovao dobro, ali je pod pritiskom drugih političara, poput tadašnjeg predsednika Borisa Tadića, dao ostavku. 

„Naš je greh što smo dobro radili, ostvarili dobit četiri puta veću od očekivane”, naveo je tada Krišto.

Protiv njega je pokrenut postupak pred Privrednim sudom u Beogradu i osuđen je na kaznu od 150 hiljada dinara (tada oko hiljadu i po evra) – iznos zanemarljiv u odnosu na ono što je neosnovano prisvojio.

Računi u Švajcarskoj zatvoreni su 2009. i 2015. godine.

Iako je kao građanin Srbije bio dužan da od Narodne banke zatraži dozvolu kako bi otvorio račun u inostranstvu, prema informacijama koje smo dobili od ove institucije, on to nije uradio.

Krišto je u odgovoru za KRIK naveo da je pre stupanja na funkciju, 2003. godine raspolagao milionskim iznosima – deo para je stekao on, a deo su zaradili njegovi roditelji još pre njegovog rođenja. 

„Sva sredstva na računima, bez obzira kada su otvoreni, potiču iz prethodnog perioda (pre mog imenovanja) i vode poreklo od poslovanja ili imovine moje porodice”, navodi Krišto u svom odgovoru. 

Tvrdi da je od sredine sedamdesetih godina njegov otac Ivan Krišto bio jedan od najuspešnijih poslovnih ljudi i pionir privatnog biznisa. 

„Još davne 1982. godine porodica je raspolagala imovinom od minimum šest miliona maraka”, piše u Krištovom odgovoru.

Njegova porodica je, kako je naveo, do kraja devedesetih poslovala i imala nekretnine u više država Zapadne Evrope, regiona, kao i u ofšor zonama. 

„Moji roditelji su bili rezidenti Austrije. Oni su u skladu sa tadašnjim zakonima poslovanje ostvarivali preko banaka u državama Evrope, Švajcarskoj kao i ofšor zonama, što je u vreme sankcija bilo i prirodno”, tvrdi Krišto.

Krišto tvrdi da nije imao obavezu prijavljivanja imovine i primanja kada je 2004. godine postavljen na mesto direktora Lutrije, ali da je to ipak učinio. 

„Prijavljena je sva imovina koja se meri milionima eura, kako u zemlji tako i u inostranstvu, a naravno i bečka i srpska kompanija koje su kontrolisale ofšor poslovanje”, rekao je Krišto.

„Krišto nije kriv”

Nakon završenih studija u Engleskoj Krišto je došao u Srbiju i počeo da radi u porodičnoj građevinskoj firmi, ali je ubrzo ušao u politiku. Kao mladi pulen lidera G17+ Mlađana Dinkića brzo je napredovao i postavljan je na značajne i odgovorne funkcije.

Dinkić je svog mladog saradnika branio čak i kada je otkrivena afera u koju je Krišto umešan u vezi sa isplatom velikih bonusa.

„Krišto nije kriv. On je napravio grešku što nije smanjio te bonuse u uslovima ove krize. Međutim, odgovornost za visoke plate u javnim preduzećima snosi jedino Vlada Srbije, pošto nije promenila sistem“, rekao je Dinkić, tada potpredsednik Vlade i ministar ekonomije. 

Dinkić je ocenio da je Krišto bio izložen „medijskom linču” i da je, između ostalog, stekao neprijatelje jer je dobro radio – smanjio plate na aerodromu, a četiri puta povećao produktivnost. 

Krišto je sa samo 24 godine postao savetnik tadašnjeg potpredsednika Vlade Miroljuba Labusa. Radio je i kao savetnik direktora Dunav osiguranja, bio član upravnog odbora državne fabrike lekova „Galenika“ i konsultant Svetske banke.

Bio je angažovan na izradi zakona o igrama na sreću, nakon čega je u septembru 2004. godine, postavljen za direktora unosnog preduzeća Državna lutrija Srbije. Tokom njegovog mandata, kako je tvrdio, lutrija je transformisana, a prihodi su vrtoglavo porasli.

Dok je Krišto bio na čelu lutrije regulisano je i izdavanje dozvole za otvaranje kazina – licencu za otvaranje prvog kazina u Beogradu je za 18 miliona evra kupila kompanija „Grand kazino“. Kazino je otvoren u hotelu „Jugoslavija” u junu 2007. godine, a ukupna investicija u taj projekat je oko 60 miliona evra. Bio je to jedan od unosnijih poslova Državne lutrije.

Nakon skandala na aerodromu, Krišto se vratio privatnom sektoru i poslovima građevine.

Poslednjih desetak godina zida luksuzne zgrade po beogradskim naseljima Vračar, Zvezdara i Voždovac. Trenutno ima desetine građevinskih firmi – pred zidanje svake nove zgrade otvori novu kompaniju. Dosta njih, međutim, iz godine u godinu posluje u minusu.

„Za 12 godina izgradio sam blizu 20 stambenih objekata. Najveći broj projekata se realizuje osnivanjem jedinstvenih SPV preduzeća za svaki objekat, što je uslov banaka za dobijanje kredita za projektno finansiranje. Znači jedna zgrada – jedno preduzeće. To je razlog što posedujem veći broj kompanija”, piše Krišto u odgovoru.

Krišto tvrdi da ove firme nisu poslovale sa državom niti sa ofšor firmama. 

„Od 1997. godine nijedna moja kompanija, niti kompanije mog oca, nisu primile uplate iz inostranstva, niti su transferisale novac u inostranstvo, odnosno u ofšor zone”, naveo je Krišto.

„Credit Suisse“ nije odgovorila na pitanja novinara o konkretnim računima ili klijentima. Banka je saopštila da „posluje u skladu sa svim globalnim i lokalnim zakonima i propisima“.

Više o projektu „Švajcarske tajne“ pročitajte ovde

Pročitajte priču iz projekta: Radulović otvarao tajne račune u Švajcarskoj iako je bio pod istragom američkih vlasti

Podržite KRIK i pomozite da nastavi da otkriva korupciju i kriminal! Više o tome kako možete da uplatite donaciju, pročitajte na ovom linku. Hvala na podršci!