Dačićev bivši šef kabineta oslobođen za odavanje tajni kriminalcima

Dačićev bivši šef kabineta oslobođen za odavanje tajni kriminalcima

Branko Lazarević (desno, foto: KRIK)

Branko Lazarević, bivši šef kabineta Ivice Dačića, oslobođen je danas optužbi da je saradnicima Darka Šarića odavao poverljive informacije iz istrage koja se vodila protiv ove grupe. Sud je ranije iz predmeta izbacio snimke prisluškivanih razgovora za koje je tužilaštvo tvrdilo da dokazuju da je Lazarević kriminalcima saopštavao šta preduzima policija.

Piše: Bojana Pavlović

Osim Lazarevića, optužbi su oslobođena i ostali optuženi – Rodoljub Radulović, Radovan Štrbac i Boris Gara. Presudu je jednoglasno donelo veće u sastavu Danko Laušević, Dušan Milenković i Zoran Šešić.

Optužnica

Lazareviću se sudilo da je, dok je bio šef kabineta ministra policije Ivice Dačića, postao član kriminalne grupe Darka Šarića, i da je kriminalcima dostavljao poverljive podatke iz istrage protiv njih.

Lazarević je bio u kontaktu sa Šarićevim saradnicima Rodoljubоm Radulovićem i Radovanom Štrpcem kojima je dojavljivao da ih policija prisluškuje, tvrdi tužilaštvo

U dva navrata Radulović je pitao Lazarevića „da li za njega ima nešto“, tražeći da mu proveri da li se vodi postupak protiv njega i Šarića. On mu je rekao da je postupak u toku i da policija snima njihove telefonske razgovore. Lazarević je bio optužen da je isto saopštio i Radovanu Štrpcu u svom kabinetu.

„To je prouzrokovalo štetne posledice po istragu jer je policiji onemogućeno da prikupi dokaze o vršenju krivičnih dela“, piše u optužnici.

Izbačeni dokazi

Optužnica protiv Lazarevića podignuta je u septembru 2014. Osim Lazarevića, optuženi su policajac Boris Gara, za koga tužilaštvo tvrdi da mu je dostavljao podatke iz istrage, kao i Radulović i Štrbac. Raduloviću se sudilo u odsustvo pošto je u bekstvu, a ovog meseca osuđen je na 11 godina zatvora zbog šverca kokaina.

Delovalo je da tužilaštvo ima jak slučaj – prikupilo je desetine snimaka prisluškivanih razgovora između Lazarevića i Radulovića.

Prema tvrdnjama tužilaštva, ovi razgovori dokazivali su da je Lazarević kriminalcima saopštavao šta preduzima policija – da su prisluškivani i da se protiv njih vodi postupak.

Među snimcima bili su i oni između Radulovića i tadašnjeg ministra policije Ivice Dačića. U jednom slučaju Radulović razgovara sa Lazarevićem, deset minuta kasnije sa Dačićem, pa posle dva minuta i sa Šarićem, piše u optužnici u kojoj se, međutim, ne citira sadržaj razgovora.

Trebalo je da razgovori budu preslušani na suđenju, međutim, Lazarevićeva odbrana učinila je velike napore da se to ne desi. Od početka postupka tvrdili su da su snimci nezakoniti i tražili da budu izbačeni iz dokaza.

Na kraju je tako rešio i sud. Sudija Danko Laušević izbacio je snimke iz postupka jer se tužilac, prema njegovom mišljenju, nije na vreme izjasnio o tome da li ih koristiti kao dokaz i u kom postupku.

Ivica Dačić

Tužilac je objasnio da je sud 2008. godine doneo naredbu da se prisluškuju telefoni članova narko-grupe. Prilikom tog prisluškivanja nastali su snimci razgovora između Šarića i njegovih saradnika koji se koriste u postupcima za šverc kokaina i za pranje novca. Razgovori Radulovića sa Lazarevićem i Dačićem bili su među tim snimcima.

Tužilac je naveo da se izjasnio da će snimke koristiti kao dokaze čim je istraga Šarićevog kartela završena krajem 2009. Za sud nije sporno što su snimci dokazi u druga dva postupka, ali kaže da je nezakonito koristiti ih i u ovom protiv Lazarevića.

Njegova objašnjenja bila su uzaludna – odluku je potvrdio je i Apelacioni sud, pa su snimci uklonjeni iz postupka i zapečaćeni.

Vrhovni sud razmatrao je ovu odluku po žalbi tužioca i utvrdio da je prekršen zakon pošto je odluku doneo sudija Laušević samostalno, a ne sva trojica članova veća. Ovo, međutim, nije moglo da utiče da snimci budu vraćeni u postupak.

Isti sudija je nekoliko godina ranije, oslobodio Dačićeve saradnike u postupku poznatom kao „afera kofer“. Više o tome pročitajte u posebnoj priči

Svedoci

Pošto su snimci izbačeni, poslednji adut tužilaštva bila su svedočenja svedoka saradnika Draška Vukovića, bivšeg člana Šarićeve grupe i biznismena Mileta Jerkovića, od koga je Šarić kupovao preduzeća preko kojih je navodno prao novac. Obojica su svojim svedočenjima potvrdili navode iz optužnice.

Vuković je ispričao da je krajem 2008. saznao od Dragana Dudića, jednog od šefova grupe, da ih prate i prisluškuju, kao i da imaju čoveka u policiji koji o tome obaveštava Radulovića.

„Dudić me je zvao na sastanak. Kazao je da obavezno moramo da promenimo način komunikacije, jer ima informaciju da nas BIA prati… ali da imamo čoveka u policiji koji će nam javiti preko Rodoljuba Radulovića šta i kako, ako bude neka akcija… Dogovorili smo se da ja osmislim neki novi način komunikacije, pa smo prešli na internet komunikaciju preko mejlova koje nismo slali već čuvali u draftovima (neposlate poruke)“, ispričao je Vuković.

Branioci su obarali njegovo svedočenje i tvrdili da je beskorisno pošto on nema neposredna saznanja o slučaju. Isticali su i to da se njegove tvrdnje ne mogu proveriti pošto je Dudić u međuvremenu ubijen.

Mile Jerković je ranije svedočio u postupku protiv Šarića za pranje para, međutim, na suđenju Lazareviću nije se pojavio. On je ipak sve što zna ispričao tužilaštvu tokom istrage.

Jerković se često viđao sa Šarićevim advokatom Štrpcem i sa njim dogovarao prodaju preduzeća – od njega je i saznao da ih Lazarević snabdeva poverljivim podacima.

„Jednog dana Štrbac je uplašen došao i rekao mi: ’Pazi Mile, sve nas slušaju, i mene i tebe i Darka.’ Ja sam ga pitao od koga je dobio tu informaciju. Rekao je da mu je to preneo gospodin Lazarević. On je lično rekao da nas prate, ali da je sve to pod kontrolom, da on to drži i ako bude trebalo da nas hapse – mene, Šarića i Štrpca – da će on da obavesti Štrpca“, rekao je svedok Jerković.

Ispričao je i da su nakon ovog razgovora promenili način komunikacije, a o novcu su šifrovano govorili kao o „herbicidima“.

Lazarevićevi branioci nazivali su Jerkovića lažnim svedokom koji je ispitivao Štrpca o Lazareviću pošto je bio ozvučen. Ovo je za odbranu bilo naročito važno, pošto po zakonu takozvani „prikriveni islednik“ može da bude samo službeno lice.

Insistirali su da ga ispitaju, ali se Jerković nije odazivao na pozive zbog čega je suđenje odlagano godinu dana. Dostavio je lekarski izveštaj da je u Americi i da ne može da putuje iz zdravstvenih razloga. Na kraju je na sudu samo pročitan iskaz koji je ranije dao u tužilaštvu.

Šarićevo svedočenje

Darko Šarić

Na sudu je svedočio i Darko Šarić koji je ovog meseca osuđen na 15 godina zatvora kao organizator međunarodne kriminalne grupe koja je švercovala kokain.

Rekao je da ne poznaje Lazarevića i da od njega nikada nije dobio informacije. Negirao je da je od Radulovića tražio da mu proveri da li se protiv njega vodi postupak.

„Rekao sam mu da čujem svakakve priče, ljudi mi svašta govore, da me prisluškuju i da hoće da me hapse. Pitao sam ga da li ti znaš nešto o tome. On mi je odgovorio: ʼNemaš ni saobraćajni prekršaj, možeš mirno da spavašʼ“.

Rekao je da ga nije zanimalo odakle Raduloviću takva saznanja.

Šarić je, međutim, ispričao da je Radulovića zamolio da preko Dačića pomogne u vezi sa Stankom Subotićem protiv koga se u to vreme vodio postupak za šverc cigareta, a da je on odgovorio da će videti „sa Dačićevim ljudima“.

Dačić nije svedočio

Uprkos mnogim okolnostima koje Dačića vezuju za ovaj predmet – njegov bivši šef kabineta je optužen, a i Dačićevi telefonski razgovori su bili planirani kao dokaz, on na sudu nije svedočio.

KRIK je objavio i video snimke, koje su 2008. i 2009. godine načinili operativci BIA, a koji prikazuju Dačiča na ručku sa Radulovićem u ekskluzivnom ribljem restoranu „Gušti mora“, ali i posetu Radulovića državnoj vili u kojoj je živeo Dačić. Tokom sastanka u restoranu, Radulović je Dačiću predao kesu, koju je on odneo sa sobom. Nakon što su snimci objavljeni, Dačić je u jednom intervjuu rekao da su se u kesi nalazile cigare.

Tužilac, međutim, Dačića nije predložio za svedoka, ali jesu Lazarevićevi branioci. Sud je ipak to odbio.

„Sudsko veće smatra da predloženi dokazi nisu od značaja, niti se odnose na radnje okrivljenih u ovom predmetu. Odbili smo ih kao suvišne i nepotrebne“, rekao je Laušević.

Odbrane

Suđenje je trebalo da počne krajem 2014, ali je zbog brojnih odlaganja krenulo tek u novembru 2015.

Pred sam kraj postupka, u septembru ove godine, suđenje je počelo ispočetka pošto je promenjen jedan od sudija. Umesto sudije Rastka Popovića, koji je prebačen u Apelacioni sud, veću koje je do tada sudilo Lazareviću pridružio se Zoran Šešić.

Lazarević sve do kraja suđenja nije želeo da iznosi odbranu. Učinio je to tek nakon što su dokazi protiv njega već bili odbačeni.

„Nisam optužen zbog krivičnog dela već zato što sam bio šef kabineta Ivice Dačića“, rekao je Lazarević.

Ispričao je da je Radulovića upoznao u Dačićevom kabinetu i da mu je bio predstavljen kao prijatelj ministra. Istakao je da se s njim čuo i viđao samo kada je Radulović pokušavao da dođe do Dačića. O ovim kontaktima obaveštavao je Dačića koji mu je bio direktni nadređeni, naveo je Lazarević.

Prema njegovim rečima, nije imao pristup poverljivim podacima o članovima Šarićeve grupe, pa nije ni nije mogao da ih prenese kako tužilaštvo tvrdi.

Tužilaštvo je, međutim, u optužnici i navelo da je Lazareviću podatke dostavljao optuženi policajac Boris Gara. On je radio u odeljenju kriminalističke policije koja se bavila prisluškivanjem i praćenjem.

Gara je ispričao na sudu da je od policajaca koji su radili na slučaju čuo da se kriminalci hvale da poznaju Lazarevića. Istakao je da je smatrao svojom obavezom da Lazarevića o tome izvesti.

Obavestio ga je istog dana, tvrdi tužilaštvo, iako to nije smeo da učini pošto su u pitanju bili poverljivi podaci iz istrage. Takođe o tome nije obavestio ni svog nadređenog – šefa kriminalističke policije Rodoljuba Milovića.

Štrbac je u odbrani na sudu potvrdio da je Jerkoviću rekao da je od Lazarevića saznao da ih policija prisluškuje, ali je objasnio da ga je lagao pošto ga je procenio kao „prevaranta koji razume samo jezik novca i veza“.

Detaljnije pročitajte u posebnoj priči.

3 Comments

  1. Ličnog sam uverenja da su sudije u predmetnoj stvari postupile profesionalno, odgovorno i nadasve savesno. Ključne reči ovog izveštaja treba da budu „JEDNOGLASNO ODLUČILI“, ostalo su samo tehnički detalji uz par kako je nepobitno utvrđeno sitnih špekulacija, kleveta i proizvoljnih konstrukcija. U zaključku: apsolutna pobeda pravde koju smo svih ovih godina čekali, uporno i strpljivo verujući u naše pravosudne institucije. Kraj 🙂

    • Radovan III kaže:

      „Profesionalno“ su oslobodili ljude koji su kriminalcima javljali koje poteze policija povlaci protiv njih. Uz to su njihove razgovore snimili ali se to iz nekoga razloga ne racuna….Nema pravde u ovoj zemlji.

      • Ako ste sigurni u to što tvrdite zašto ne prezentujete svoja saznanja širem auditorijumu, zatim umesto pseudonima (popularnog iz kultne pozorišne komedije) sledite moj primer pa lični stav potpišete krštenim imenom i prezimenom ako želite da budete shvaćeni ozbiljno u bilo kojoj diskusiji pa i ovoj… Sve retorička pitanja, naravno.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *