Piše: Lorenco Bodrero, novinar Investigative Reporting Project Italy (IRPI)

Podaci koje su o ubistvima karakterističnim za mafijaške obračune prikupili KRIK i Radio Slobodna Evropa za prethodnih pet godina su impresivni. Govorimo o proseku od 16 ubistava godišnje što pokazuje kolika je moć kriminalnih grupa u ovim državama.

Ono što je najznačajnije je broj rešenih slučajeva. Da sam građanin neke od ove dve zemlje smatrao bih nečuvenim da je samo 4,8 odsto ubistava rešeno. Da ne pominjem stanje u kom rodbina ubijenih sigurno živi, nemajući koga da krivi i ne videći nikakav ili skoro nikakav razlog za smrt svojih bližnjih osim neefikanosti države.

Ovakvi podaci mogu se objasniti jedino vezama državne aparature sa onima koji su naredili ili izvršili ubistva. Kao posmatrač spolja skloniji sam da ukažem na nedostatak volje državnih organa da reše slučajeve, nego na njihovu nesposobnost.

Mi u IRPI-ju smo napravili bazu koja sadrži podatke o svim nevinim žrtvama koje su ubile italijanske mafijaške grupe u proteklih 150 godina. Uspeli smo da pronađemo 1.126 žrtava, mada je broj sigurno i veći. Među njima su novinari, policajci, advokati, tužioci, sudije, aktivisti protiv mafije, ali i slučajni prolaznici koji su bili u pogrešno vreme na pogrešnom mestu, žene i čak 24 maloletne osobe.

Okrutnost mafijaških organizacija nema granice. Većina slučajeva iz naše baze je rešena i krivci su privedeni pravdi. Ono što je najbitnije za demokratiju jedne zemlje je da snažno stremi ka pronalaženju pravih inicijatora ubistava i otkrivanju nalogodavaca. Italija svakako ne može da bude besprekoran primer, ali su se stvari u toku prethodnih godina popravile. Čini mi se da Srbija i Crna Gora imaju dug put ispred sebe.

Projekti kao što je ovaj bi trebalo da se prošire i na druge zemlje Evropske unije, kao i na zemlje koje nisu članice EU. 

Nadam se da će projekti kao što je „Crna knjiga“ stvoriti svest među lokalnom populacijom i želju da vide vlast kako se menja na bolje.