Milorad Ulemek i šest nekadašnjih pripadnika Jedinice za specijalne operacije (JSO) pravosnažno su oslobođeni optužbi da su u novembru 2001. godine izveli oružanu pobunu, odlučile su sudije Apelacionog suda u Beogradu.
Piše: Milica Vojinović
Veće Apelacionog suda odbilo je žalbu tužioca za organizovani kriminal Dragana Rajkovića i potvrdilo oslobađajuću presudu bivšim članovima JSO-a koju je u julu prošle godine doneo Viši sud u Beogradu.
Tom presudom su sudije oslobodile optužbi Milorada Ulemeka Legiju da je naredio organizovanje oružane pobune, dok su Zvezdana Jovanovića, Veselina Lečića, Mića Petrakovića, Dragoslava Krsmanovića, Dragišu Radića i Vladimira Potića oslobodili optužbi da su bili njegovi saizvršioci.
Kako se navodi u odluci Apelacionog suda, tokom postupka nije dokazano da je Ulemek imao neograničeni uticaj na komandanta i pripadnike JSO-a, kao ni da je, zajedno sa vođom zemunskog klana Dušanom Spasojevićem, organizovao oružanu pobunu.
Apelacioni sud smatra da bezbednost građana u novembru 2001, kada su pripadnici JSO-a izašli na ulice, nije bila ugrožena, kao ni ustavno uređenje i bezbednost zemlje. Ovo je obrazloženo time da Vlada nije proglasila vanredno stanje, kao i da službe bezbednosti nisu stavljene u borbenu gotovost.
U obrazloženju Apelacionog suda navodi se i da nije dokazano da su optuženi bili spremni da iskoriste oružje koje su imali, pa zbog toga ne mogu da budu osuđeni za oružanu pobunu.
U prilog tome da optuženi nisu izvršili ovo krivično delo, Apelacioni sud navodi da tada nije došlo do smene ministra unutrašnjih poslova Dušana Mihajlovića, kao što su to pripadnici JSO-a zahtevali.
U obrazloženju suda, međutim, ne piše se da su se pripadnici JSO-a povukli tek kada je ispunjen jedan od njihovih zahteva – ostavke tadašnjeg načelnika Državne bezbednosti Gorana Petrovića i njegovog zamenika Zoran Mijatovića.
Podsetimo, optužnicom iz 2012. tužilaštvo je tvrdilo da je ova grupa organizovala oružanu pobunu „u nameri da ugrozi ustavno uređenje, kao i da ugrozi bezbednost države“. U dva navrata 10. i 12. novembra 2001. godine izašli su na ulice u nameri da demonstriraju silu i moć da bi ostvarili svoje ciljeve, tvrdilo je tužilaštvo.
Njihovi ciljevi, kako su sami tada saopštavali, bili su da se obustave hapšenja svih osoba sa haških optužnica, kao i da tadašnjeg ministar unutrašnjih poslova Dušan Mihajlović i rukovodioci Resora državne bezbednosti budu smenjeni.
Odbijali su zahteve tadašnjeg premijera Zorana Đinđića da se povuku, a to su učinili tek nakon ostavke tadašnjeg čelnika Državne bezbednosti.
Milorad Ulemek i Zvezdan Jovanović, sada pravosnažno oslobođeni za oružanu pobunu, trenutno su u zatvoru gde služe maksimalne kazne od po 40 godina zbog atentata na premijera Đinđića koji se dogodio manje od dve godine od događaja za koje su danas oslobođeni.
