U Srbiji je postalo dovoljno da poverenje i poslušnost budu presudni kriterijumi da postaneš značajan. Umesto da tajnim službama koordiniše neko ko je imao višegodišnje iskustvo, političke stranke koriste ovu poziciju da povećaju i ustoliče svoju moć.
Piše: Saša Đorđević
Čin prvi. Svetla su ugašena. Počeo je film. Boris Tadić je cementirao svoj moć. Postavio je šefa svog kabineta Miodraga Rakića na mesto sekretara Saveta za nacionalnu bezbednost, koji je dve godine kasnije izabran za potpredsednika Demokratske stranke.
Čin drugi. Kamere su upaljene. Aleksandar Vučić je ispunio obećanje. Nije više sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost niti koordinator tajnih službi Srbije. Na stolici je sada ministar unutrašnjih poslova i potpredsednik Srpske napredne stranke Nebojša Stefanović.
Čin treći. Film je završen. Brižni baštovani Tadić i Vučić naše prividne demokratije brže, jače i bolje brinu se za svoju sigurnu budućnost. Vlast nad civilnom i dve vojne službe je ustoličena. Kontrola ne postoji. Ne postoji nijedan član zakona koji se odnosi na kontrolu Saveta.
Scenario je isti. I tada i sada. Mastermajnd i odani potpredsednici drže moć bezbednosnog sektora u rukama svojim bez odgovarajuće kontrole. Odluke se ne donose na odabranim od građana pravilima igre već u prostoru između autokratije i prave demokratije.
Prividna demokratija je opasna igra. Zabava bez gravitacije u kojoj građani imaju prava samo na listu papira. Na važna mesta postavljaju se svoji. Politička kultura zasniva se na izvrnutim demokratskim vrednostima. Zgroženi smo nasiljem na samo nedelju dana.
U Srbiji je postalo dovoljno da poverenje i poslušnost budu presudni kriterijumi da postaneš značajan. Umesto da tajnim službama koordiniše neko ko je imao višegodišnje iskustvo, političke stranke koriste ovu poziciju da povećaju i ustoliče svoju moć.
I to čine skoro deceniju, iako se opominje da to nije baš dobro.
Rakić i Stefanović nisu profesionalci već političari. Štaviše, sekretar Saveta nema pravo glasa u ovom telu, dok ministar unutrašnjih poslova ima kao član Saveta. Hoće li Stefanović da glasa? Poslovi policije i tajnih službi su drugačiji i trebalo bi da budu podeljeni.
Građanine, gde si, što bi pitao Nebojša Popov. Cveće nikako da se primi i razvija.
Autor je istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP)