Potrebno je okupiti specijalizovani tim policajaca u beogradskoj kriminalističkoj policiji koji će pratiti delovanje lokalnih kriminalnih grupa.

Piše: Saša Đorđević

Verovatno se sećate jedne od brutalnijih scena u kultnom filmu „Kum“ kada je pokušano ubistvo Don Vito Korleona (Marlon Brando). U decembru 1945. godine, u sred bela dana, na pijaci, dva gangstera, prilaze Kumu i iz pištolja pucaju na njega iz blizine. Potrošili su više od deset metaka odjednom. Pucali su na Kuma jer je odbio zahtev narko-bosa Virdžila Soloca (Al Lettieri) da investira u ilegalnu trgovinu narkoticima koristeći svoje političke veze. Klasična gangsterska priča iz filmova.

Nažalost, prepričana scena iz „Kuma“ podseća na obračun koji se pre nekoliko dana desio u Krunskoj ulici u Beogradu. U toku dana, blizu Kalenić pijace, dva mladića su posle fizičkog obračuna, koristeći i bejzbol palicu, ispalili više rafala. Očevici sa lista mesta kažu da su građani panično bežali nakon pucnjave. Od zalutalog metka povređena je devojka. Nije reč o klasičnoj gangsterskoj priči iz američkih filmova, već o realnosti koja se desila u najvećem gradu na Balkanu.

Obračun iz Krunske nije izolovan incident. U poslednjih sedam dana u Beogradu su se dogodile tri pucnjave, u kojima je jedna osoba ubijena, a tri ranjene. Krajem jula tokom dana je u novobeogradskom naselju „Belville“ ubijen suvlasnik lanca kafića „Piazza del Caffè“. Napadač je sa saučesnikom stigao na motoru, koji je potom pronađen zapaljen na Topčideru. U martu ove godine u Cerskoj ulici na Vračaru ubijen je mladić koji je poznat policiji i pretpostavljalo se da je reč o narko-obračunu. Tokom 2015. godine organizovano je više ubistava.

Iz medija moguće je saznati da su u maju dvojica napadača u „sačekuši“ ubili Teodora Gaćešu, suvlasnika „Pink“ taksija. U junu prošle godine ubijen je Dragan Jelinović Jelke, vlasnik noćnih klubova. Istog meseca eksplodirao je automobil Vladimira Karana, beogradskog biznismena. U februaru 2015. godine na Novom Beogradu ubijen je Goran Radoman, koji je prema pisanju medija bio član kotorske kriminalne grupe. Navodni član „Kekine grupe“ Miloš Milanović Japi ubijen je u januaru na Novom Beogradu. Besmisleno je dalje nabrajati.

Policajci preko medija ubeđuju građane da je Beograd bezbedan grad jer na to ukazuju brojke koje, inače, nisu dostupne na zvaničnoj internet stranici MUP-a. Ipak, u ovakvim okolnostima logično je postaviti pitanje šta policija treba da uradi i kako da preventivno deluje i spreči ubistva.

U okviru beogradske kriminalističke policije potrebno je okupiti specijalizovani tim policajaca sa zadatkom da prati lokalne kriminalne grupe. Tim ne treba da radi na otkrivanju izvršilaca ili nalogodavaca već počinjenih ubistava, već na predviđanju potencijalnih meta u Beogradu. Tako nešto je moguće uraditi analizom različitih podataka i korišćenjem informacionih tehnologija. Slični timovi postoje u američkoj policiji još od 1992. godine koji rade i danas. Formiraju se na osnovu saznanja da postoji visoki rizik od nasilja u određenom geografskom području.

Policijski tim može da bude uspešan u svom radu samo ako je centralizovan, nezavisan od političkih interesa i sa izvesnim izvorom finansiranja. Ne može svaki policajac da bude član tima. Neophodno je da zna kako posluju lokalne bande i da govori strane jezike. Trebalo bi da radi na otkivanju velikih i složenih slučajeva, a ne na rešavanju onih malih.

Uspešnost policijskog tima najviše zavisi od tačnosti informacija koje se sakupljaju i analiziraju. Poznato je da u Srbiji trenutno postoji 58 organizovanih kriminalnih grupa od kojih skoro 9% funkcioniše na nacionalnom i međunarodnom planu. Nasilni su u svojim poslovima. Članovi kriminalnih grupa su povezani duži vremenski period i njihova prosečna starost je 40 godina. Svi su muškog pola. Delimično su strani državljani i za sakrivanje pribegavaju zvaničnoj promeni identiteta ili lažiraju lična dokumenta.

Specijalizovani policijski tim bi trebalo da zna kako funkcionišu ove kriminalne grupe zbog čega moraju da imaju direktnu vezu sa Upravom za međunarodnu policijsku saradnju u Direkciji policije. Uprava je direktno povezana sa Interpolom i Evropolom i zadužena je za operativnu razmenu policijskih informacija. Ipak, pored tog međunarodnog aspekta, neophodan je rad inspektora, članova tima, na terenu, na ulicama Beograda. Dodatno, potrebno je prikupljati i podatke iz drugih izvora.

Zato je potrebno sprovesti do kraja ideju da svaka mesna zajednica u Beogradu ima svog kontakt policajca. To u praksi znači da građani imaju poverenje i hoće da podele svaku informaciju sa policajcem koji patrolira u njihovom kraju. Prave informacije značajne su za sprečavanje ubistava u gradu. Preduslov za to je da MUP obezbedi kontakt informacije sa policajcem iz kraja. Na primer, na sajtu hrvatskog MUP-a građani mogu da pronađu fotografiju, broj fiksnog i mobilnog telefona, adresu policajca koji je zadužen bezbednost u ulici gde žive.

Ne manje važno je nastaviti aktivnosti na legalizaciji oružja u Srbiji jer se ono pojavljuje u 65% kriminalnih aktivnosti. Pravosuđe mora da odradi svoj deo posla. Sve ovo je bitno sprovesti da se ne vratimo u prošlost. Devedesetih godina je u Beogradu ubijeno 30 političara, policajaca, ljudi koji su na razne načine bili povezani sa kriminalnim podzemljem.

Autor je istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.