Tužilaštvo za organizovani kriminal navelo je za KRIK da je ispitalo više od deset tužilaca i ministra pravde zbog navoda da su tužioci početkom godine pozivani u sedište Bezbednosno-informativne agencije kako bi dobili instrukcije o tome kako i za koga da glasaju na izborima za Visoki savet tužilaštva. Direktora BIA Vladimira Orlića, međutim, tužilaštvo još nije pozvalo na razgovor jer, kako navode, za to nema uslova.
Piše: Božidar Milovac
Republička javna tužiteljka Zagorka Dolovac ne oglašava se često u javnosti. Otuda je bilo čudno kada je u februaru ove godine na javnoj sednici Visokog saveta tužilaštva (VST) rekla da se Bezbednosno-informativna agencija uplitala u izbore za ovaj savet.
Dolovac je rekla da je za ovo saznala slučajno, odnosno da je načula da se sastanak u BIA desio, a potom je tu informaciju i potvrdila. Sastanku u agenciji prisustvovali su pojedini tužioci i na njemu je navodno traženo da se glasa za određene kandidate.
Iznenadno javno oglašavanje Dolovac desilo se u vreme sukoba dve struje u tužilaštvu, a koji se mesecima odvijao iza kulisa. Jednu struju predvodila je Dolovac, a drugu Nenad Stefanović, tužilac Višeg javnog tužilaštva u Beogradu. On je javno optužio Dolovac i predsednika VST Branka Stamenkovića da „već 16 godina imaju apsolutnu moć u javnom tužilaštvu Srbije.”
Upravo informacije koje je na sednici iznela Dolovac sadržane su u krivičnoj prijavi na osnovu koje je Tužilaštvo za organizovani kriminal pokrenulo istragu, saznaje KRIK.
Iz TOK-a za KRIK kažu da su do sada saslušali glavne javne tužioce sva četiri apelaciona tužilaštva – u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu, tužioce viših tužilaštva u Požarevcu, Novom Pazaru, Kragujevcu i Kraljevu, Kruševcu, kao i Vrhovnog javnog tužioca i tužioca tog tužilaštva.
Osim tužilaca TOK je, kako navodi, saslušao i ministra pravde Nenada Vujića.
Direktor BIA Vladimir Orlić, međutim, još nije ni pozvan.
Tužilaštvo u odgovoru za KRIK navodi i da je BIA-i uputilo dopis tražeći informacije relevantne za istragu, ali da im agencija nije odgovorila ni nakon urgencije.
„Imajući u vidu da tražene informacije od strane BIA i pored više urgencija još uvek nisu dostavljene tužilaštvu, nisu se stekli uslovi za ispitivanje direktora BIA Vladimira Orlića”, navelo je tužilaštvo u odgovoru za KRIK.
Šta se desilo na izborima za VST
Izbori za Visoki savet tužilaštva održani su prvobitno krajem decembra, ali su na četiri biračka mesta ponovljeni u februaru.
Glasanje je ponovljeno nakon što VST nije u zakonskom roku odlučio o prigovorima tužilaca Miodraga Surle, Dušice Jelić i Jelene Sučević, koji su tvrdili da je izborni proces bio nepravilan. Upravo uoči tih ponovljenih izbora, prema navodima krivične prijave, pojedini tužioci su pozivani u sedište BIA i instruirani kako da glasaju.
Surla je na sednici Visokog saveta tužilaštva u februaru rekao da je krajem januara u sedištu BIA održan sastanak kome je prisustvovao Orlić i pojedini glavni tužioci viših i osnovnih tužilaštava s područja kragujevačke apelacije. Nakon toga, tužioci koji su prisustvovali su navodno u svojim tužilaštvima organizovali kolegijume na kojima su preneli poruku iz BIA-e.
Na ponovljenim izborima pobedili su kandidati od kojih su pojedinci bliski Stefanovićevoj struji.
Visoki savet tužilaštava ima 11 članova. Pet dolazi iz reda javnih tužilaca, četiri bira Skupština iz reda istaknutih pravnika, a ministar pravde i vrhovna javna tužiteljka su članovi po funkciji. Savet odlučuje o izboru, napredovanju, disciplinskoj odgovornosti i razrešenju javnih tužilaca – i formalno bi trebalo da štiti samostalnost tužilaštva od pritisaka izvršne vlasti.
Zato su se poslednji izbori za VST pratili sa toliko pažnje: od toga ko uđe u Savet zavisi i koliko će tužilaštvo biti nezavisno od vlasti, ali i da li eventualno, sa odgovarajućim članovima, može da bude njen instrument.
